Povodom obeležavanja šest godina postojanja Regionalnog Arhus centra Subotica, 11. maja 2017. godine, organizovan je skup koji je započeo prikazivanjem filma “Kvalitet životne sredine grada Subotice„ urađenim u saradnji sa subotičkim Zavodom za javno zdravlje, a obrađuje probleme kao i moguća rešenja sa kojima se Arhus centar susretao za dosadašnjih šest godina rada. Upriličena je i izložba fotografija autora Nikole Tumbasa i Mišela Rohmana, posvećena rešavanju zagađenja jezera Palić.
Zahvaljujući se prisutnima na dosadašnjoj saradnji, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Subotica, Snježana Mitrović, je ukazala na jednu od fotografija sa rasprave na temu sanacije jezera Palić koja je neposredno imala uticaj i na to da je 2015. godine potpisan ugovor sa nemačkom Vladom, preko kojeg je za ovaj projekat nemačka KfW banka izdvojila bespovratnih 6,5 miliona evra.
Prepuštajući reč Oliveri Kuzman Zurovac, savetnici za zaštitu životne sredine pri Misiji OEBS u Srbiji, podsetila je da je upravo uz podršku ove organizacije, a na inicijativu Udruženja TERRA’S, osnovan Arhus centar 2011. godine, potpisivanjem Memoranduma o saradnji između resornog ministarstva, Gradske uprave Subotica i Otvorenog univerziteta Subotica. Ona je istakla da Arhus centri nisu klasične nevladine organizacije, nego da svoje aktivnosti oblikuju uvek u saradnji sa odabranim organima vlasti na lokalnom, državnom ili pokrajinskom nivou i da svi deluju ka zajedničkom cilju, a to je unapređenje životne sredine.
Skup je pozdravio i pomoćnik Pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nemanja Erceg, koji je rekao da iako ovaj Sekretarijat nije potpisnik memoranduma o saradnji, pruža podršku radu Arhus centrima u Vojvodini.
Nakon svečanog dela skupa, održan je okrugli sto: „Izazovi i mogućnosti u oblasti upravljanja otpadom u procesu usaglašavanja sa propisima Evropske unije“, čiju organizaciju su podržali Misija OEBS u Srbiji i Grad Subotica, kao i Regionalni centar za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu, preko zajedničkog projekta Udruženja TERRA’S i Mladih istraživača Srbije u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)";. Tema je odabrana s obziroma na najave završetka izgradnje subotičke Regonalne deponije i puštanjem u probni rad do kraja ove godine. Uvodničari su bili predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradske uprave Subotica i Regionalne deponije Subotica.
Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Radmila Šerović, između ostalog je istakla, da je ukidanjem tzv. zelenog fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine identifikovan problem nedostatka sredstava koji je zaustavio proces izgradnje infrastrukturnih objekata u oblasti upravljanja otpadom i da bi preuzimanje obaveza iz Evropskih direktiva napravilo promenu u infrastrukturnom razvoju. Takođe, je istakla da su i pored skromnih doprinosa države, fondovi Evropske unije dostupni za uspostavljanje rada Regionalne deponije u Subotici. Rekla je i da se planira da do 2030. godine budu uspostavljeni regionalni centri, odnosno 26 regionalnih sanitarnih deponija, kao i da budu zatvorene sve nesanitarne i divlje deponije.
Viši savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Svetlana Marušić je rekla da Srbija treba do kraja 2018. godine da prenese u svoje zakonodavstvo kompletnu regulativu Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine. Smatra da je potrebno jačati administrativne kapacitete i pomoć tražiti preko IPA fondova, kao i da je potrebno poboljšati ceo sistem upravljanja otpadom, uključujući i postojeće regionalne i lokalne planove.
Sistem organizovanog prikupljanja otpada od strane javnih komunalnih preduzeća treba povećati na 80%, jer je broj divljih deponija prema podacima iz 2015. godine 600, a manjih razbacanih divljih deponija je mnogo više. Cilj državnih organa je da se poboljša ceo sistem upravljanja otpadom, a obaveza je da se donese nova revidirana strategija i planovi, kako bi unapredili sistem i približila ga standardima Evropske unije, rekla je Marušićeva.
Šef Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotica, Žika Reh, izjavio je da transpozicija nije cilj, jer prihvatanje tekovina EU nije u tome da prepišemo određene odredbe, već da ih implementiramo. Naglasio je da je najveća odgovornost i da najviše obaveza imaju jedinice lokalne samouprave, jer se na njih odnosi 60 i 70% propisa EU, odnosno da od mogućnosti lokalnih samouprava zavisi koliko će se propisi primenjivati. Reh je ukazao i na Lokalne planove upravljanja otpadom kao strateške dokumente koji moraju biti u skladu sa planovima višeg reda, zbog čega lokalne samouprave nailaze na određene probleme.
Direktorica Regionalne deponije Subotica, Andrea Kikić, izvestila o izgradnji deponije koja je u toku, a probni rad je planiran za kraj godine. Predviđene su tri transfer stanice sa centrima za sakupljanje otpada i još tri odvojena centra. Izgradnja je započeta 2015. godine, a do sada je realizovano 70% radova. Investiciju od oko 25 miliona evra, najvećim delom se finansira iz IPA fonda EU, država daje 3,2 miliona, a grad Subotica je izdvojio milion evra za ovaj projekat. Istakla je i to da je uloga JKP „Čistoća i zelenilo“ ključna, kao i da će oni obavljati sakupljanje otpada iz primarne separacije i komunalnog otpada i isti predati centru za odlaganje i tretman otpada koji se gradi između naselja Orom i Bikovo. Direktorica Kikić, je najavila potpisivanje memoranduma o saradnji između NVO i Regionalne deponije, kao i da je uloga civilnog sektora jako bitna, jer samo zajedničkim naporima može da se podigne ekološka svest građana.
Nemanja Erceg, je dodao da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sprovodi program za čistije i zelenije škole, gde njihovi saradnici obilaze vrtića, osnovne i srednje škole, prezentuju na koji način učenici treba da upravljalju otpadom i tako podižu ekološku svest. Rekao je da je neophodno uspostaviti sistem, te da treba organizovati više akcija poput one „čep za hendikep.“
Nakon izlaganja uvodničara, usledila su pitanja i otvorena je debata na ovu temu, na šta je Bjanka Čuturilo, iz CEKOR-a, rekla da nedostoje međusektorska saradnja između NVO i lokalne samouprave i da bi jedinice opštine trebalo malo više da uključe nevladin sektor da učestvuju u donošenju odluka i da se bitne promene ne dešavaju.
Tanja Petrović, iz Mladih istraživača Srbije i Arhus centra Novog Beograda se zapitala, da li je ovaj sistem održiv, jer je Evropska unija postavila 2020. kao godinu do koje treba da se napusti sadašnji koncept, odnosno da se zatvore sanitarne deponije, kao način zbrinjavanja otpada. Zapitala se da li smo mogli da „preskočimo“ izgradnju 26 sanitarnih deponija i da skočimo u budućnost, jer ćemo svakako jednog dana dobiti zahtev da ih zatvorimo? Radmila Šerović, iz resornog ministarstva je odgovorila da su deponije prelazno rešenje i da je mnogo skuplje održavanje deponije kada je ona zatvorena.
Bojan Milovanović, iz GMOptimist iz Gornjeg Milanovca je upitao direktoricu Regionalne deponije, Andreu Kikić, kako planiraju da motivišu građane da učestvuju u celom sistemu sakupljanja otpada, na šta mu je ona odgovorila da javna preduzeća moraju stimulisati građane od kojih sakupljaju otpad.
Radmila Šerović, je na kraju zaključila da je opcija odlaganja otpada na deponiju uz izdvajanje reciklabilnog otpada najpovoljnija opcija po sve građane, kao i da je to preporuka Brisela za prelazni period, jer nismo spremni za skupe tehnologije.
Okrugli sto je organizovan sa ciljem proširivanja saradnje nadležnih republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa i aktivnog uključivanja građana radi što boljeg informisanja i učestvovanja u donošenju odluka u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, što reguliše Zakon o primeni Arhuske konvencije.
