Svetska zdravstvena organizacija je 10. maja 2002. godine, pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja.
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije, odnosno sagorevanja kalorija. Nedostatak FA je identifikovan kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti. Smatra se odgovornim za 6% svih smrtnih slučajeva širom sveta ili 3,2 miliona umrlih ljudi godišnje, procenjuje se da je primarni uzrok oko 25% slučajeva raka dojke i debelog creva, 27% šećerne bolesti (dijabetesa) i oko 30% ishemijske bolesti srca.
U svetu je približno trećina odraslih osoba nedovoljno fizički aktivna. U Evropskom regionu 23 od 36 zemalja imaju više od 30% populacije starije od 15 godina (oba pola) sa nedovoljno fizičke aktivnosti. Dve trećine starijih od 15 godina u Evropskoj uniji ne dostigne preporučenu FA (30 minuta/dnevno veći broj dana u nedelji), a ono što zabrinjava je trend smanjenja aktivnosti. U Evropi samo 34% mladih uzrasta 11, 13 i 15 godina je dovoljno FA prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanja u Srbiji pokazuju da preporučenih 30 minuta hodanja svaki dan ima 55% odraslih muškaraca i 46% žena. Fitnesom, sportom i rekreacijom u slobodno vreme bar 3 puta nedeljno bavi se tek 16% muškaraca i 5% žena. U Srbiji stanovnici u proseku sede 5h svaki dan, više sede, oni u gradovima, visoko obrazovani i mlađi uzrasta 15-24 godine. Osam od deset dece uzrasta 7-14 godina je u slobodno vreme 1-2 puta nedeljno imalo fizičku aktivnost tako da se zaduva i oznoji. (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2013. godine).
Lekari upozoravaju da su posledice nedovoljne FA u dečijem uzrastu loše držanje i nepravilan razvoj tela, lošija koordinacija i kontrola pokreta, deformiteti kostiju i skeleta, kao i problemi sa viškom kilograma, a psiholozi kažu da ova deca imaju i niže samopouzdanje i samopoštovanje.
Podaci sa redovnih sistematskih pregleda kod dece u Subotici potvrđuju ove tvrdnje. U toku prošle godine je svako treće školske dece imalo loše telesno držanje (35,2%). Deformiteti kičme (najčešće skoliozu) su kod dece sve zastupljeniji, a do kraja srednjoškolskog obrazovanja svako šeto dete (oko 15%). Deformitete stopala ima svaki 5 osnovac i svaki 4 srednjoškolac. Trend porasta gojaznosti kod dece školskog uzrasta, posebno dece od I do IV razreda osnovne škole, je uočen i na nacionalnom nivou.
Redovna, umerena i prilagođena FA kod odraslih prevenira rizik od brojnih hroničnih bolesti: deo je terapije povišenog TA, povišenih masnoća u krvi, regulaciji TT, smanjuje naslaga na krvnim sudovima, prevenira rizik od moždanog i srčanog udara, dijabetesa, raka dojke, debelog creva i prostate, prevenira padove i povrede. Važna je i u smanjenju stresa, nervoze i depresije.
Za dobro zdravlje preporučuje se odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno jer preterano opterećenje može da naškodi Vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Neka FA bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
U okviru obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti (ove godine se obeležava osmi put u Subotici) Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica sa Prof. Isom Planićem iz Politehničke škole, Planinarskim klubom „Spartak“, Kancelarijom za mlade i Udruženjem „AKA“ organizuje promotivnu sportsku akciju „Kretanjem do zdravlja“. Akcija će se odvijati se u vremenu od 11 do 13 časova na terenima OŠ „Jovan Mikić“ sa programom različitih sportskih dešavanja koji neće imati takmičarski karakter. Učenici sedmih razreda će aktivno učestvovali, zajedno sa svojim profesorima fizičkog vaspitanja.
Cilj ove akcije je promocija različitih oblika fizičke aktivnosti kao zdravog stila koji je važan za očuvanje i unapređenje dobrog zdravlja, a poželjno je da ga mladi usvoje u što mlađem uzrastu.
Pozivamo subotičke osnovce i srednjoškolce, ako i sve odrasle da menjaju svoje navike i okrenu se putu zdravlja, da redovno kretanje postane deo njihove svakodnevice.
