Свакодневно једино специјализовано возило „Чистоће и зеленила“ са газдинстава уклања угинула говеда или свиње. Односе их на недавно формирано сточно гробље на источном излазу града, тик уз градски пречистач отпадних вода, и ту престаје њихова надлежност.
Од пре месец дана за даљу бригу о животињским остацима, на јавној набавци грaда добили су „Ветеринарски завод“ из Суботице и „Санитација“ из Новог Сада који за износ од 290.000 динара имају задатак да ураде дезинфекцију, док је ДТД „Северна Бачка“ за 600.000 динара изабран да уради земљане радове, односно ископа рупе за уклањање животиња и онда наспе земљу.
Сви учесници у овом сложеном послу, у који је укључена и ветеринарска инспекција и службе градске управе, настоје да ураде свој део посла, али проблем сточног гробља и даље није решен. Напротив, сточно гробље је лако доступно, и како су, незванично, потврдили сви саговорници „Политике“ са њега током ноћи нестају полутке и делови животињског меса, и нико не може да потврди да се оно не појављује у јавној потрошњи. Иначе, сточно гробље је формирано на локацији познатој и као археолошко налазиште „Каменити хат“, а то је сада и место где постоји интезивно кретање и миграната. Практично отворен и доступан простор, иако би требао да је безбедно изван очију јавности.
Шимун Острогонац, члан Градског већа задужен за област пољопривреде каже да град годишње издваја 10 милиона динара за решавање овог проблема, а да он и даље свима задаје главобољу. „Све оно што чинимо, само је привремено решење, јер оно трајно, а то је изградња кафилерије, је изван градских могућности“ нам Острогонац.
По новом закону о ветерини који је ступио на снагу још пре две године, благо из штала и обора мора да се документује и бележи животни ток: од рођења, до угинућа или упућивања у кланицу, а као њихов „лични број“ служе им ушне маркице. Ветеринар Грго Тиквици, објашњава нам да ово посебно важи за говеда где се прати њихово кретање кроз Централни регистар, да тренутно, због свињске куге, не постоји ова регистрација за свиње, али да ће према најавама бити активна од јуна, док за коње, такође по истим најавама из Министарства од наредног месеца треба да проради и регистар за коње. „Добро је да постоји организовано уклањање угинулих животиња, и да се не дешава, као раније, да их бацају на дивље депоније или јаркове уз пут. Ми издајемо потврду о угинућу, то се пријављује градским службама, које онда издају налог за одношење животиња и у том делу до сада нисмо имали неких проблема“, каже Тиквицки.
Владан Зубац, руководилац Службе купаца у Ветеринарском заводу „Суботица“, које је са „Санитацијом“ добио посао хигијене на сточном гробљу, каже да су донедавно трајали процедура око преузимања овог посла, те де би наредних дана требали први пут да изађу на терен и ураде посипање животињских остатак кречом и другим дезифицијенсима. Предузеће ДТД „Северна Бачка“ је, каже в.д. директора Александар Киш реаговало када год би их позвали људи са пречистача „Водовода и канализације“ да је сточно гробље у суседству постаје непријатан комшилук. „Ми излазимо на налог из Секретаријата за пољопривреду, а тај посао урадимо и као део наше обавезе да се друштвено одговорно понашамо и помажемо заједници“, каже Киш.
Ветеринарски инспектор Александар Пижурица јер према нашим сазнањима један у ланцу надлежних који се много ангажовао да се овај проблем реши, али и поред поновољених захтева „Политике“ Министарству пољопривреде се оглушило на молбу да одбори разговор са инспектором.
Према пољопривредном попису из 2012. године у Суботици се гаји нешто преко 2,5 хиљаде, а уколико се урачунају и приградске насеља то је готово 20 хиљада говеда, и преко 77 хиљада свиња. По неким проценама код свиња се може рачунати на стопу угинућа до шест одсто, код говеда је она мања, а Градска управа рачуна да се око 8,5 тона животињских отпадака месечно изнесе на сточно гробље. Постојала је идеја да се, уз помоћ европских донација, уради хладњача, али се од тога одустало јер нема решења шта даље са тим угинулим животињама. „Протеинка“ из Сомбора, која је најближа кафилерија није успела да сакупи животињске остатке са овог терена. Једина кафилерија која има капцитете који, наводно превазилазе и потребе Србије изграђена је у Инђији, али не ради јер се око ње води међународни спор. Тако градским службама остаје да затрпавају животињске остатке и да настоје да буду брже од ноћних крадљиваца меса.
**
Dopuna izveštaja iz Politika sa fotografijama zatrpane deponije od 7 aprila. - poslala Vanda Borkov
