Danas se navršava 18 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i prema procenama različitih izvora u njima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko sto milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999.godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca
Tužbe za naknadu štete zbog osiromašenog uranijuma
Predsednik udruženja UOSYU gradskog odbora iz Subotice, Aleksandar Panić je rekao da pošto država nije iz političkih razloga nadoknadila nastalu štetu, državi i porodicana, građanima, Grupa advokata iz Srbije započela je pripremu međunarodne akcije za sudsku naplatu odštete građanima koji su oboleli od najtežih bolesti zbog toga što je u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine korišćen osiromašeni uranijum.
Kao i građanima koji su ostali invalidi zbog upotrebe kasetnih bombi koje su zabranjene međunarodom konvencijom. Pravo na podizanje tužbi za naknadu štete imaće i porodice onih koji su preminuli od posledica korišćenja bombi sa osiromašenim uranijumom ili „kasetašica“. Advokat Srđan Aleksić, jedan od inicijatora akcije, podseća da je država Srbija odustala od tužbi zbog NATO agresije, tako da se inicijatori neće „mešati“ u takvu odluku, odnosno baviti krivičnom odgovornošću alijanse ili 19 pojedinačnih država, koje su učestvovale u takvoj agresiji. Insistiraće isključivo na naknadi materijalne i nematerijalne štete građanima koji su trpeli i trpe najteže posledice zbog korišćenja nedozvoljenog i nehumanog oružja tokom takve vojne akcije. Tužbe bi trebalo da se podnose pred sudovima zemalja - učesnica NATO bombardovanja, a nije isključeno da neki postupci za obeštećenje pokrenu i pred međunarodnim sudovima.
- Iako je prošlo 17 godina, ne smemo zabijati glavu u pesak pred činjenicom da su posledice korišćenja osiromašenog uranijuma stravične, te da je građanima Srbije, posebno onima u regionima gde je on korišćen, povređeno međunarodno garantovano pravo na život. Znamo da se na jugu Srbije, posebno u okolini Vranja, oboljevanje od karcinoma i desetostruko uvećalo, a tako I u Subotici. Takođe znamo da su među onima koji najčešće oboljevaju i umiru- učesnici rata, a da su oni koji su čistili kasarne bombardovane osiromašenim uranijumom, i boravili u toj prašini, umirali od karcinoma u roku od pet ili šest godina. Najzad, znamo da je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu osudio Italiju jer je svoje vojnike slala u delove Kosova i Metohije u kojima je bacan osiromašeni uranijum, zbog čega su oni učestalo oboljevali i umirali - rekao je Aleksić.
Aleksić je kazao da je svestan da dokazivanje veze između korišćenja osiromašenog uranijuma i povećanog oboljevanja od karcinoma neće biti jednostavno, ali veruje da je to moguće, jer tu vezu, nažalost, dokazuje učestalost oboljevanja od karcinoma ili povećan broj umrlih od te bolesti. U međunarodnom timu stručnjaka, koji će se ovim povodom „okupiti“, biće osim pravnih stručnjaka - univerzitetskih profesora i advokata, i medicinskih profesionalaca - onkologa i drugih lekara.
Da podsetimo Aleksić je već kontaktirao sa kolegama iz Francuske, Austrije, Italije, Rusije, Francuske i „još nekih zemalja“ koji su „veoma spremni“ da učestvuju u zastupanju građana Srbije.
Aleksandar Panić je dodao da se nikada nesmu zaboraviti građani subotice Sič Josip, Olajoš Zoltan, Olka Goran i Mirkov Goran, koji su dali svoj život u Ratnim operacijama 1999.godine.
Prvo dokazi pa tužbe
Prema planu, uskoro će se sastati radna grupa u kojoj će biti domaći pravni stručnjaci, posle toga će biti organizovan međunarodni skup stručnjaka različitog profila, nakon čega sledi prikupljanje materijalnih dokaza različite vrste da je oboljevanje posledica osiromašenog uranijuma, da bi se potom podnosile pojedinačne tužbe za naknadu štete.
Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije
