U Gradskoj kući danas je održana panel diskusiju ,,Uticaj migrantske krize na lokalnu bezbednost građana i građanki Subotice“ koju je organizovao Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Subotica.
U prilogu je saopštenje dotičnog centra, i zvučni zapis komentara dva poslanika, Milimira Vujadninovića i Tomislava Žigmanova.
***
Centar za istraživanje javnih politika
Migranti nisu pretnja ali jesu bezbednosni izazov za Suboticu
-
Nedovoljni kapaciteti lokalnih institucija koji direktno rade sa migrantima usložnjavaju suočavanje lokalne zajednice sa posledicama migrantske krize.
-
Postoji značajan prostor za bolju saradnju narodnih poslanika iz Subotice, lokalnih institucija i nevladinog sektora u vezi sa bezbednosnim izazovima i boljim osmišljavanjem javnih politika na nacionalnom i na lokalnom nivou.
-
Takva saradnja doprinela bi jačanju demokratske kontrole sektora bezbednosti.
Centar za istraživanje javnih politika (Centar) iz Beograda predstavio je u ponedeljak 20. marta u Gradskoj kući grada Subotice rezultate terenskog istraživanja o uticaju migrantske krize na bezbednost građana i građanki Subotice. Na skupu kojem su prisustvovali Milimir Vujadinović i Tomislav Žigmanov, narodni poslanici iz Subotice, predstavnici lokalnih institucija i nevladinih orgnizacija uključenih u rad sa migrantima rečeno je da prisustvo migranata ne predstavlja direktnu pretnju po lokalnu bezbednost građana i građanki Subotice, ali jeste značajan bezbednosni izazov.
Filip Stojanović, istraživač Centra koji je predstavio rezultate istraživanja rekao je da poseban izazov predstavljaju one grupe migranata koji nisu smešteni u prihvatnim/tranzicionim centrima – bilo zato što su kapaciteti popunjeni, ili zato što sami migranti to ne žele jer strahuju od registracije i ulaska u sistem i/ili od ponovnog povratka na granicu sa Makedonijom. Ove grupe ljudi nisu u stanju da se same prehrane, niti da održavaju ličnu higijenu. Stoga se događaju sporadični upadi u napuštene vikendice i na privatne posede. S obzirom da su ovakvi icidenti posledica teškog položaja ove grupe migranata, građani Subotice imaju razumevanja za ovakve događaje. U rešavanje ovog bezbednosnog problema uključeni su i predstavnici lokalne samouprave zaduženi za probleme migracije i lokalne bezbedosti i nevladin sektor. Ipak nedovoljni ljudski kapaciteti i resursi lokalnih institucija (centra za socijalni rad, doma zdravlja, policije) koje direktno rade sa migrantima i njihova onemogućenost da, usled zabrane zapošljavanja i mera racionalizacije, zaposle neophodan broj ljudi, usložnjavaju suočavanje lokalne zajednice sa posledicama migrantske krize. Takođe, uočeno je da postoji značajan prostor za bolju saradnju lokalnih institiucija i nevladinog sektora. „Bolja saradnja između lokalnih organa vlasti i predstavnika nevladinih organizacija stvorila bi prostor za efikasnije delovanje u slučajevima opisanih izazova“, rekao je Stojanović.
Terensko istraživanje u Subotici sprovedeno je u okviru projekta ,,Lokalna bezbednost i uloga narodnih poslanika/ca” koje Centar za istraživanje javnih politika sprovodi uz podršku Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji, čiji su predstavnici takođe prisustvovali panel diskusiji. Cilj projekta je da pruži doprinos jačanju saradnje između državnih institucija i organizacija civilnog društva u identifikovanju glavnih problema ljudske bezbednosti u lokalnim zajednicama. Kroz aktivnosti koje uključuju direktnu komunikaciju lokalnih institucija, narodnih poslanika i civilnog sektora, projekat promoviše jačanje međusektorske komunikacije i saradnje u rešavanju problema ljudske bezbednosti. Dodatno, projekat podstiče razmenu iskustava između lokalnih zajednica o načinima rešavanja problema ljudske bezbednosti.
,,Intezivnija veza između narodnih poslanika i zajednice bi doprinela boljem osmišljavanju javnih politika kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Takođe, ova saradnja bi uticala na povećanje stepena demokratske kontrole sektora bezbednosti,” rekla je Tanja Jakobi, v.d Centra za istraživanje javnih politika.
U diskusiji o ovim temama govorili su i Milimir Vujadinović i Tomislav Žigmanov, narodni poslanici i predstavnici lokalnih institucija i nevladinih organizacija.
Učesnici u diskusiji rekli su da je istraživanje Centra veoma značajno za ukupno sagledavanje problematike migranata u Subotici i da ovaj projekat i panel diskusija predstavlja dobar primer demokratske kontrole sektora bezbednosti od strane građana, medija predstavnika nevladinog sektora. Takođe je istaknuto da učešće narodnih poslanika u diskusiji predstavlja dobar saradnje članova parlamenta u rešvanje problema lokalne zajednice.
Milimir Vujadinović koji je istovremeno i šef radne grupe za migracije u Subotici rekao je da su incidenti koji se dešavaju u ovom gradu, efikasnom saradnjom svih organa na terenu svedeni na minimalnu meru. „Mi kao lokalna samouprava smo u koordinaciji svih institucija, dali dobar odgovor na priliv migranata“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da je poslednjih nedelja broj incidenata bitno smanjen i da je to rezultat rada organa bezbednosti. U incidentima su uglavnom učestvovali migranti koji su odbili da uđu u tranzitne centre. „Jako je važno da udruženja građana rade u koordinaciji sa državom. To je jedini pravi recept jer ako radimo odvojeno jedni od drugih to proizvodi kontraefekte,“ rekao je Vujadinović. „Bez obzira na postojeći izborni sistem, itekako možete da utičete na društvene tokove tako što ćete kroz institucije sistema konstatno ukazivati na probleme lokalne zajednice, posebno kroz angažovanje u skupštinskim odborima i kroz neformalnu komunikaciju. Takođe, možete da razgovarate sa građanima i sagledavate kako oni vide trenutnu situaciju“.
Narodni poslanik Tomislav Žigmanov je istakao određena ograničenja opozicije u odnosu na vlast, posebno kada je reč o komunikaciji i zastupanju interesa građana sa mesta narodnih poslanika. On smatra da je neophodno obezbediti uvid u celinu problema u vezi sa migrantima i obezbediti kontinuirano informisanje građana o upravljanju migracijama na lokalnom nviou. Prema njegovom mišljenju, intersektorska saradnja bi doprinela boljoj koordinaciji aktivnosti i aktera koji se bave migrantskom krizom. Takođe, Žigmanov je posebnu pažnju skrenuo na problem krijumčarenja migranata i ulaska na privatne posede. Drugi učesnici su se složili da ovo predstavlja problem, koji je posebno izražen u mesnim zajednicama koji su na granici prema Mađarskoj. Zoran Gabrić, učesnik diskusije kome su migranti ušli u kuću na salašu i naneli štetu, rekao je da ne zamera migrantima ali da smatra da je neophodno sprovesti aktivnosti koje bi olakšale boravak migranata u Subotici čime bi se preventivno delovalo na smanjenje broja ovakvih incidenata.
Stanka Parać Damjanović, predstavnica Centra lokalne demokratije je ukazala da je neophodno definisati strateške pristupe u prepoznavanju bezbednosnih izazova, koji za sada ne postoje. Takođe, ona smatra da bi lokalna samouprava trebalo da razvije pro-aktivne mehanizme za komunikaciju i saradnju kako prema migrantima tako i prema građanima. Kao glavni nedostatak rada Lokalnog saveta i radne grupe za praćenje migracija, ona je istakla netrasparentnost s obzirom da njihov rad i zaključci nisu vidljivi ni civilnom društvu ni građanima Subotice. Kada je reč o migrantskoj krizi, Parać Damjanović je rekla da ad hoc solidarnost sa migrantima funkcioniše, ali da bi svrsishodnije bilo sistemski pristupiti problemu. ,,Situacija se razvija znatno brže nego što smo mi spremni da odgovorimo na nju i zato je nužno razviijati strateške planove u koje su uključeni svi akteri“, rekla je Stanka Parać Damjanović.
Isabela Mesaroš iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je ukazala da se dešava da MUP ne odgovara na zahteve migranata za pokretanje procedure za dobijanje azila, i da izostaje briga institucija o migrantima van sistema. Ona je iznela i da se iz medijskih izveštaja ne vidi da migranti dolaze iz ratnih devastiranih područja u kojima ne postoje uslovi za pristojan i bezbedan život. Vlatko Jovićević iz Divac Fondacije smatra da bi lokalna samouprava efikasnije odgovorila na izazove migrantske krize ukoliko bi mediji i civilni sektor bili uključeni u rad grupe za migracije. Takođe je naglasio da lokalna samouprava treba da pruži veću podršku projektima koje sprovodi nevladin sektor. Mirsad Nalić, predstavnik mesne zajednice Makova Sedmica, je podelio pozitivan primer svoje zajednice u kojoj se građani o konkretnim dešavanjima obaveštavaju putem društvenih mreža.
Na panel diskusiji je zaključeno da bi lokalna samouprava trebalo da posveti veću pažnju migrantima koji se nalaze van tranzitnih centara imajući u vidu da su to uglavnom grupe ljudi bez mogućnosti održavanja lične higijene i bez mogućnosti da se prehrane što najčešće dovodi do incidenata. Oni su uočili i da postoji veliki prostor za intenzivniju i neposredniju saradnju na više nivoa - nacionalnom i lokalnom i na nivou lokalnih zajednica i civilnog sektora. S obzirom da svi akteri rade na zbrinjavanju migranata svima je u interesu da bliže sarađuju. Kada je reč o ulozi narodnih poslanika u njihovim lokalnim sredinama, istaknuto je da postoje dobri primeri ovakve saradnje, i da ih treba podsticati.
Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) sprovodi projekat ,,Lokalna bezbednost i uloga narodnih poslanika/ca“ od januara 2017. godine. Tim CENTRA neguje pristup bezbednosti, koji se zasniva na konceptima ljudske bezbednosti, reforme sektora bezbednosti i demokratske kontrole sektora bezbednosti.
U okviru ovog projekta, kao posebno značajna pitanja u vezi sa ljudskom bezbednošću u lokalnim zajednicama izdvojene su sledeće teme – bezbednost mladih (Novi Pazar), rodno zasnovano nasilje (Kraljevo) i intenzivni migracijski tokovi (Subotica). U Subotici tim CENTRA se bavio temom uticaja velikih migracijskih tokova na lokalnu bezbednost, s obzirom da je ovaj grad jedna od lokalnih zajednica koje su najviše pogođene migrantskom krizom. Održana su dva konsultativna sastanka sa predstavnicima civilnog društva i lokalnih institucija održanih 13. februara 2017. i nekoliko intervjua pisanim putem sa akterima koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju sastancima. Logističku podršku u sprovođenju ovog istraživanja pružila je Kancelariija za mlade grada Subotice.
Rezultati istraživanja u tri grada biće izloženi u predlogu praktične politike koji će biti predstavljen u Beogradu u junu 2017. godine.
Ovaj projekat predstavlja nastavak istraživanja CENTRA ,,Mladi i demokratska kontrola sektora bezbednosti“ sprovedenog 2015. godine.
Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) je nevladina organizacija istraživačkog usmerenja (think tank), osnovana 2010. godine koja se bavi se ispitivanjem efekata javnih politika u domenu bezbednosti i socio-ekonomskog statusa građana. Cilj CENTRA je da svojim aktivnostima utiče na poboljšanje primene, ili na promenu tih politika.
****
Dopuna teksta (Nada Harminc) - delimičnih transkripta govora učesnika panela
,,Intezivnija veza između narodnih poslanika i zajednice bi doprinela boljem osmišljavanju javnih politika kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Takođe, ova saradnja bi uticala na povećanje stepena demokratske kontrole sektora bezbednosti,” rekla je Tanja Jakobi, v.d Centra za istraživanje javnih politika.
U diskusiji o ovim temama govorili su i Milimir Vujadinović i Tomislav Žigmanov, narodni poslanici i predstavnici lokalnih institucija i nevladinih organizacija. Učesnici u diskusiji rekli su da je istraživanje Centra veoma značajno za ukupno sagledavanje problematike migranata u Subotici i da ovaj projekat i panel diskusija predstavlja dobar primer demokratske kontrole sektora bezbednosti od strane građana, medija predstavnika nevladinog sektora. Takođe je istaknuto da učešće narodnih poslanika u diskusiji predstavlja dobar saradnje članova parlamenta u rešvanje problema lokalne zajednice.
Milimir Vujadinović koji je istovremeno i šef radne grupe za migracije u Subotici rekao je da su incidenti koji se dešavaju u ovom gradu, efikasnom saradnjom svih organa na terenu svedeni na minimalnu meru. „Mi kao lokalna samouprava smo u koordinaciji svih institucija, dali dobar odgovor na priliv migranata“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da je poslednjih nedelja broj incidenata bitno smanjen i da je to rezultat rada organa bezbednosti. U incidentima su uglavnom učestvovali migranti koji su odbili da uđu u tranzitne centre. „Jako je važno da udruženja građana rade u koordinaciji sa državom. To je jedini pravi recept jer ako radimo odvojeno jedni od drugih to proizvodi kontraefekte,“ rekao je Vujadinović. „Bez obzira na postojeći izborni sistem, itekako možete da utičete na društvene tokove tako što ćete kroz institucije sistema konstatno ukazivati na probleme lokalne zajednice, posebno kroz angažovanje u skupštinskim odborima i kroz neformalnu komunikaciju. Takođe, možete da razgovarate sa građanima i sagledavate kako oni vide trenutnu situaciju“.
Narodni poslanik Tomislav Žigmanov je istakao određena ograničenja opozicije u odnosu na vlast, posebno kada je reč o komunikaciji i zastupanju interesa građana sa mesta narodnih poslanika. On smatra da je neophodno obezbediti uvid u celinu problema u vezi sa migrantima i obezbediti kontinuirano informisanje građana o upravljanju migracijama na lokalnom nivou. Prema njegovom mišljenju, intersektorska saradnja bi doprinela boljoj koordinaciji aktivnosti i aktera koji se bave migrantskom krizom. Takođe, Žigmanov je posebnu pažnju skrenuo na problem krijumčarenja migranata i ulaska na privatne posede. Drugi učesnici su se složili da ovo predstavlja problem, koji je posebno izražen u mesnim zajednicama koji su na granici prema Mađarskoj. Zoran Gabrić, učesnik diskusije kome su migranti ušli u kuću na salašu i naneli štetu, rekao je da ne zamera migrantima ali da smatra da je neophodno sprovesti aktivnosti koje bi olakšale boravak migranata u Subotici čime bi se preventivno delovalo na smanjenje broja ovakvih incidenata.
Stanka Parać Damjanović, predstavnica Centra lokalne demokratije je ukazala da je neophodno definisati strateške pristupe u prepoznavanju bezbednosnih izazova, koji za sada ne postoje. Takođe, ona smatra da bi lokalna samouprava trebalo da razvije pro-aktivne mehanizme za komunikaciju i saradnju kako prema migrantima tako i prema građanima. Kao glavni nedostatak rada Lokalnog saveta i radne grupe za praćenje migracija, ona je istakla netrasparentnost s obzirom da njihov rad i zaključci nisu vidljivi ni civilnom društvu ni građanima Subotice. Kada je reč o migrantskoj krizi, Parać Damjanović je rekla da ad hoc solidarnost sa migrantima funkcioniše, ali da bi svrsishodnije bilo sistemski pristupiti problemu. ,,Situacija se razvija znatno brže nego što smo mi spremni da odgovorimo na nju i zato je nužno razviijati strateške planove u koje su uključeni svi akteri“, rekla je Stanka Parać Damjanović.
Isabela Mesaroš iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je ukazala da se dešava da MUP ne odgovara na zahteve migranata za pokretanje procedure za dobijanje azila, i da izostaje briga institucija o migrantima van sistema. Ona je iznela i da se iz medijskih izveštaja ne vidi da migranti dolaze iz ratnih devastiranih područja u kojima ne postoje uslovi za pristojan i bezbedan život.
Vlatko Jovićević iz Divac Fondacije smatra da bi lokalna samouprava efikasnije odgovorila na izazove migrantske krize ukoliko bi mediji i civilni sektor bili uključeni u rad grupe za migracije. Takođe je naglasio da lokalna samouprava treba da pruži veću podršku projektima koje sprovodi nevladin sektor. Mirsad Nalić, predstavnik mesne zajednice Makova sedmica, je podelio pozitivan primer svoje zajednice u kojoj se građani o konkretnim dešavanjima obaveštavaju putem društvenih mreža.
Na panel diskusiji je zaključeno da bi lokalna samouprava trebalo da posveti veću pažnju migrantima koji se nalaze van tranzitnih centara imajući u vidu da su to uglavnom grupe ljudi bez mogućnosti održavanja lične higijene i bez mogućnosti da se prehrane što najčešće dovodi do incidenata. Oni su uočili i da postoji veliki prostor za intenzivniju i neposredniju saradnju na više nivoa - nacionalnom i lokalnom i na nivou lokalnih zajednica i civilnog sektora. S obzirom da svi akteri rade na zbrinjavanju migranata svima je u interesu da bliže sarađuju. Kada je reč o ulozi narodnih poslanika u njihovim lokalnim sredinama, istaknuto je da postoje dobri primeri ovakve saradnje, i da ih treba podsticati.
