Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондација за бубрег у преко 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега, који гласи, ”Болести бубрега и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге” - има за циљ да истакне чињеницу да је повећањем знања и свесности о факторима ризика за настанак болести бубрега као и промоцијом здравог начина живота могуће у значајној мери допринети спречавању настанка ових болести. У оквиру здравог начина живота, пре свега осталог треба истаћи значај правилне исхране и физичке активности, уз искључивање свих за здравље штетних навика.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења су најчешће изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима, повредама као и другим узроцима и болестима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, често скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. Идентични су показатељи здравственог стања становништва и у Севернобачком округу.
У просеку око 1 од 10 особа има неки степен хроничне бубрежне инсуфицијенције. Ова болест се може развити у било ком узрасту, али ризик се повећава са повећањем година старости. Наиме, после 40 година јачина гломерулацијске филтрације почиње да опада за око 1% годишње. Старије особе чешће болују од неке друге хроничне болести, која може бити фактор ризика који може да изазове оштећење бубрега, укључујући шећерну болест, висок крвни притисак и болести срца. Без обзира на године старости, једноставне превентивне мере могу да успоре напредовање болести бубрега, спрече компликације и побољшају квалитет живота. У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Трансплантација бубрега заснива се на пресађивању органа, који се могу добити од живих или умрлих особа. Који начин трансплантације ће бити одабран зависи од хитности проналажења одговарајућег органа. Код приближно 10–15% болесника даваоци органа могу бити крвни сродници (чланови породице) или биолошки несродни донатори (брачни партнери, пријатељи). За остале болеснике траже се подударни даваоци код особа са дијагностикованом можданом смрћу (кадаверични даваоци). То је само један од значајних разлога, због којег је потребно повећати број кадаверичних трансплантација.
У том смислу неопходно је више информисати грађане о значају донације органа, а од новог закона о трнасплантацији у нашој земљи – очекују се значајне позитивне промене. Донирање органа је увек знак хуманости, солидарности и племенитости којим једна особа исказује своју жељу и намеру да након смрти донира било који део тела ради пресађивања/трансплантације, како би се помогло тешким болесницима, да би се даровала шанса за нови живот. У Србији се трансплантације бубрега обављају у пет здравствених установа. Према подацима ИЗЈЗС “Батут“, а према фактурисаној реализацији здравствених услуга, Током 2014. године, урађено је 68 трансплантација бубрега. На основу предходно изнетих чињеница и података сасвим је јасно због чега треба наглашавати: дијагностика болести бубрега је једноставна и доступна, те је могуће да се на време спроведе. Прегледом узорка мокраће и крви, као и мерењем крвног притиска могуће је открити ране знаке бубрежне болести.
Гојазност је потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега. Наиме, гојазност повећава ризик за развој главних фактора ризика хроничне бубрежне инсуфицијенције, а то су шећерна болест тип 2 и повишен ТА. Такође, гојазност сама по себи доводи до развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције, као и терминалне бубрежне инсуфицијенције због тога што код гојазних особа бубрези раде више, и филтрирају већу количину крви него што је то физиолошки, односно више него што је нормално како би одговорили на повећане метаболичке захтеве, које испоставља повећана телесна маса.
Подаци из литературе говоре да гојазне особе имају два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, као и да се напади акутног оштећења бубрега чешће јављају код гојазних особа. Смањење телесне масе може у значајној мери успорити прогресију хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Процењује се да ће до 2025. године 18% мушког и преко 21% женског дела становништва широм света бити гојазни. Екстремно гојазних ће бити у свету 6% особа мушког и 9% женског пола. У неким земљама гојазност је већ присутна код више од једне трећине одраслог становништва и значајно доприноси обољевању и умирању од многих акутних и хроничних болести, као и високим трошковима лечења на годишњем нивоу. Гојазност у дечјем узрасту је такође у порасту, свуда у свету као и у нашој земљи. Због тога је потребно сагледавати значај превентивних и контролних прегледа код свог лекара и из овог угла!
У Севернобачком округу је током 2016. године од болести бубрега, као основног узрока смрти, умрло укупно 29 особа, 15 мушког и 14 женског пола. Учесталост умирања значајно расте после 60. године живота, и то без обзира на пол. Акутна бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 4 смртна исхода (3 особе мушког пола) а хронична бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 22 смртна исхода (12 особа мушког и 10 женског пола). Болести бубрега су биле непосредни узрок смрти код 8 особа, и то 3 мушког и 5 женског пола. Према извештајима хоспитализације из О Болнице Суботица за 2016. годину - од болести бубрега је лечено 409 особа (201 мушког и 208 особа женског пола). Најучесталије дијагнозе у морбидитету, односно највећи број особа је лечен због: Хроничне бубрежне инсуфицијенције (103 особе), затим због нефролитијазе или камена у бубрегу (98 особа) и због акутног тубулоинтерстицијалног нефритиса или упале (53 особе).
