Vertikala Slavka Paraća
Evo sada i ovde valja reći, u ovim akordima opraštanja od života, da je vredelo imati Slavka Paraća za druga, prijatelja, poznanika. Vredelo je to njegovo bogatstvo blagonaklonosti i druželjubivosti doživeti i podeliti sa njim. Vredelo je čuti njegovo mišljenje, ali i pitanja, dileme. I sada, evo, titra njegov osmeh koji je nebrojeno puta bio znak za razumevanje, za podstrek. Slavko je sebe gradio i uspostavljao kao ličnost koja je zračila vrlinama, koja nas je hrabrila u istrajavanju.
Kao javni i politički delatnik, još iz omladinskih dana pa do danas – može se prepoznati kod njega ta vertikala života sa likom, karakterom sa vrlinama i nadasve poštenjem. Ako i nije mogao da pomogne, trudio se makar da razume, da saoseća. Verovatno je i takva životna uznesenost i doprinela da nas prerano napusti. Ostaćemo zakinuti za jednu časnu životnu biografiju, za jedno ljudsko razumevanje.
Od omladinskog aktiviste i funkcionera, od Subotice, preko Novog Sada, do Beograda – Slavko se uspostavljao i profilisao u lik koji imponuje i nadahnjuje. U turbulentnim vremenima smene socijalističkog poretka i raspada Jugoslavije, Slavko se nije priklanjao ni jednoj političkoj opciji koja je lešinarila, profitirala i gazila dojučerašnje retorte rada i življenja.
Možda bi ovde bilo zamorno nabrajati koje je javne i političke funkcije obavljao, međutim, ne mogu se zanemariti rezultati njegovog angažmana, uverenja da ćemo lakše savladati brojne izazove u tom hodu, u tom bespuću. Znao je veoma dobro da agresivnost, isključivost, da razne manipulacije ne nude niti donose išta dobro. Tamne mrlje zabluda i osionosti ne mogu biti plodno tle za iskorak. Tu neku ličnu zapovest nije prekršio u svom javnom angažmanu.
Kao da je kod Slavka lični, porodični, egzistencijalni problem uvek bio u drugom planu. Nije želeo da opterećuje druge, mada bi mu u tom trenutku reč utehe možda bila i te kako važna. Što kažu, preturio je preko glave mnogo toga ružnog i tužnog, poražavajućeg i odsudnog – ali je ostao uspravan i postojan.
Ostaće nam u sećanju, svakom od nas koji smo trošili godine života zajedno. On je to zaslužio i zavredeo.
Vredelo je poznavati Slavka Paraća, družiti se i susretati. Ispisivao je život koji je bolest ipak rano prekinula.
Počivaj u snu pravednika!
Neka nebo ostane sa Tobom!
Boško Kovačević
