U Medija centru Gradske kuće Subotica, 26. decembra 2016. godine, održana je javna prezentacija Studije procene uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja projekta: “Skladište i plato za tretman neopasnog otpada na životnu sredinu” nosioca projekta ECO METALOLOGISTIC DOO Kelebija, iako je u samoj Studiji naveden i SZR “Dado Metal”.
No, za pohvalu je to što je ovo jedna od najbolje organizovanih prezentacija Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na kojoj su, pored skoro svih zaposlenih u Odseku, prisustvovali i novi sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i životnu sredinu i ekološki inspektori, kao i vlasnik Dalibor Gregorčić. Nakon prezentacije predstavnika izrađivača Studije, novosadskog Instituta za zaštitu na radu, usledila je žestoka rasprava u kojoj su učestvovali građani i ekološke organizacije.
Iz dobre namere, kako tvrdi operater, Dalibor Gregorčić, pronašao je novu lokaciju i sa novom firmom želi da reši problem koji ima sa građanima Skadarlijske ulice. Međutim, sudeći po reakcijama, izrodio se isti, ali sada sa građanima ulice Edvarda Kardelja u MZ “Zorka”. Članovi porodice Kovačević, kao najbliži sused udaljen svega 15-tak metara, tvrde da, već danima radi, iako nema dozvolu i da već sada imaju problem sa bukom. Izneli su niz pritužbi na Studiju tvrdeći da nije tačno da postoji betonski plato, već samo pesak, zatim, da fotografija satelitskog snimka u Studiji ne odgovara trenutnom stanju, kao i da nije tačno da je ovo slabo naseljeno mesto, jer se nisu uzele u obzir ostale kuće koje su naspram ulaza u preduzeće. Takođe, ukazuju da je zanemarena činjenica blizine škole.
Već sada, napominje Josip Kovačević, od buke se ne može normalno živeti i dodaje da se presuju i seku kompletni automobili koji imaju staklo i registarske tablice, pa čak i kamioni, i da nisu u pitanju “školjke automobila”, odnosno metalni delovi. Napominje da se pre 25 godina doselio, izgradio kuću poštujući sve propise, a sada ne može da živi normalno i postavlja pitanje kako je uopšte došlo do toga da se u stambenom delu grada nađe operater za preradu otpada.
U raspravu se uključio i Atila Kenjereš, stanovnik Skadarlijske ulice, koji ima najviše iskustva u “borbi za miran život bez buke” sa operaterom “Dado Metal”. Između ostalog, je ukazao na to da u Studiji nije dobro obrađen deo koji se odnosi na zagađenja podzemnih voda, da je neophodano izgraditi kanal i separator i da veliki problem predstavlja neprijatan miris motornog ulja, koji već sad osećaju stanovnici i na novoj lokaciji. Zapitao se i kako će se dokazati uticaj na voće i povrće koje susedi uzgajaju uz samog operatera što se ne može zaštititi ni zidom koji je neko predložio da se podigne i u cilju zaštite od buke.
Svoj doprinos Studiji je dala i, Bjanka Čuturilo, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, koja je između ostalog, ukazala na to da bi se trebalo malo više voditi računa o ljudima, a ne samo o životnoj sredini i zapitala kako će oni dokazati štetu nastalu na voću i povrću koje uzgajaju?
Uključujući se u raspravu, Snježana Mitrović, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Subotica i Udruženja TERRA’S, je ukazala na niz grešaka koje su već napravljene, kao što je ta da se u Studiji kao nosilac projekta pojavljuju i “Dado Metal” i “Eco Metalologistik”. Ali ono što je nedopustivo, jeste činjenica da su predstavnici Odseka za zaštitu životne sredine obišli lokaciju i utvrdili da operater već radi iako mu još uvek nisu izdali dozvolu, a o tome nisu obavestili gradsku inspekcijsku službu što su trebali po Zakonu o inspekcijkom nadzoru.
Osvrćući se na Studiju istakla je da se nije ozbiljno obradila buka od rezanja metala, a što je najvažnije. Naime, i do sada je bio problem sečenja na otvorenom prostoru u Skadrarlijskoj ulici. Šta znači to da se sečenje metalnog otpada ne obavlja u kontinuitetu, ako se i do sada dešavalo da se po nekoliko dana satima bez obzira da li je radno vreme ili ne, reže metal. Građani su se javljali telefonom, jedva se obavljao razgovor zbog buke, tražili da Zavod za javno zdravlje izađe i izmeri nivo buke, ali je to nemoguće bez inspektora zaštite životne sredine. S tim u vezi je predložila da se Studija dopuni merama protiv buke koja se javlja i usled sečenja metalnog otpada i da se Studijom predvidi obavljanje seče metala samo u zatvorenom prostoru. Takođe, je predlažila da se umesto jednom godišnje, u prvih godinu dana rada operatera, merenje nivoa buke obavlja jednom mesečno uz prisustvo predstavnika Mesne zajednice „Zorka“ i prvih suseda.
Pošto je u Studiji spomenut “Dado Metal”, Snježna Mitrović, je zapitala da li se u potpunosti zatvara ova firma i napušta lokacija u Skadarlijskoj ulici, što je potvrđeno. Međutim, ukazala je na niz propusta lokalne samouprave. Naime, drugu dozvolu je dobio u junu 2013, a Odsek za zaštitu životne sredine ga Agenciji ne prijavljuje odmah kako zakon nalaže, već tek u novembru 2014. godine. Ono što je neobjašnjivo je činjenica da nikada nije dostavljao obavezan godišnji izveštaj o količini otpada Agenciji za zaštitu životne sredine ili izjavu da nije radio tretman. Agencija je o ovom propustu obaveštavala lokalnu samoupravu, ali inspekcija nije reagovala. Čak je Sekretarijat za inspekcijsko-nadzorne poslove pismeno dostavljao informacije građanima Skadralijske ulice u kojima se tvrdi da “Dado Metal” ispunjava svoju zakonsku obavezu i šalje godišnje izveštaje.
Dalje izlaganje na ovu temu prekinula je Gordana Gavrilović, stručni saradnik u Odseku za zaštitu životne sredine, koja je rekla da to zadire u oblast upravljanja otpadom, te objasnila da je sledeći korak zasedanje petočlane Komisije koja će prihvatiti ili odbiti predloge, a u slučaju prihvatanja Studije, operater podnosi zatev za dobijanje dozvole za skladištenje i tretman otpada. Zakonom više nije predviđeno održavanje javne rasprave, ali postoji žalbeni rok u kojem će zainteresovana javnost moći dati svoje mišljenje na rešenje o izdavanju dozvole.
U ilustrovanom video zapisu dokumentovana je rasprava posle prezentacije koju je uradila Milena Beronja (Institut zaštite na radu).
