Zavod za javno zdravlje Subotica, Crveni krst Subotica i Dom zdravlja Subotica su nastavili i u 2016. godini sa akcijom „Selu u pohode – proveri svoje rizike, kontroliši zdravlje!“. Već šest godina se organizuju ove akcije sa ciljem da promovišu zdravlje i zdrave stilove života u ruralnim sredinama Subotice i da mobilišu stanovnike ovih naselja na kontrolu zdravlja. U 2016. godini je organizovana svakog meseca po jedna akcija, a posećene su sledeće mesne zajednice: Čantavir, Bikovo, Bajmok, Stari Žednik, Višnjevac, Mali Radanovac, Mali Bajmok, Aleksandrovo, Palić, Verušić, Donji Tavankut i Peščara.
Lekari, medicinske sestre i nutricionista subotičkog Zavoda su merili telesnu visinu i težinu, te određivali stepen uhranjenosti (BMI-indeks telesne mase). Lekari i medicinske sestre Doma zdravlja Subotica su merili krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, a u nekoliko mesnih zajednica radili i pregled dojki.
Zaposleni Zavoda su u toku 12 akcija 2016. godine pregledali 490 odraslih osoba, 367 žena (75%) i 123 muškarca (25%). Na preglede su došli uglavnom stariji sugrađani: polovina pregledanih je starija od 65 godina (52%), a prosečna starost pregledanih je 64,8 godina.
Prosečna vrednost BMI kod muškaraca je 28,26 kg/m2 i niža je nego kod žena, 29,09 kg/m2. Veći procenat muškaraca (43%) nego žena (36%) ima predgojaznost (vrednosti od 25-30 kg/m2), dok u većem procentu žene imaju zastupljeniju gojaznost I, II i III stepena (vrednosti BMI veće od 30 kg/m2) – 40% žena i 35% muškaraca. Sa starošću raste i broj gojaznih, ipak najstariji nisu i najgojazniji. Najviše vrednosti BMI imaju osobe od 46 do 55 godina (29,79 kg/m2).
Uzroci loših rezultata naših sugrađana delom su posledica starenja, ali pre svega prisutnih navika u ishrani i fizičkoj neaktivnosti i uopšte stilu života.
Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine najlošije navike u ishrani imaju stanovnici Vojvodine: 60% jede najviše beli hleb, životinjske masti koristi 31%, svakodnevno jede voće samo 43%, a povrće 51% (u zemljama EU 62% jede voće, a 63% povrće).
Prema istom istraživanju stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno. Ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane 20% stanovnika Srbije, a 23,8% stanovnika Vojvodine. Tek svaki 5 gojazni u samoproceni sebe percipira kao gojaznu osobu. Ono što zabrinjava je trend porasta gojaznosti i kod odraslih i kod dece u kontinuitetu od 2001. godine, a svi parametri zdravlja su lošiji u ruralnim sredinama i u Vojvodini.
Da bi došlo do promene i unapređenja zdravlja potrebno je da svako učestvuje i brine o svome zdravlju i zdravlju svojih najbližih. Potrebno je podići nivo znanja o pravilnoj ishrani i motivisati što mlađe da usvajaju zdrave životne navike. Za promenu ponašanja je neophodna i promena uverenja i stavova! Promene su moguće, to možeš i ti! Proveri svoje faktore rizika i menjaj ponašanja u korist očuvanja i unapređenja zdravlja.
Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja
