Демократска странка имала је деценију пред собом да изгради праведну Србију о којој сада говори, а изградила је за то време Србију која је, тачно је, била далеко другачија него што је ова данас. Владавина Бојана Пајтића и његових “стручњака” је својим аматеризмом, бахатошћу, неспособношћу и корумпираношћу, дакле свим оним што данас ставља на терет другима, довела многе до “просјачког штапа”. Навикао је Бојан Пајтић на живот на високој нози, па покушава да још једном обмане бираче, обећавајући им бољи живот, посао, перспективу… Данас обећава све оно што је за минулих 16 година знао само да одузме. Праведна Србија, такође је тачно,памти владавину демократа и неће дозволити да се земља поново врати у стање у које су је управо демократе довеле.
Невиђено лицемерство је када Пајтић грађанима Суботице прича о младима, јер их се није сетио 16 година, али се итекако сетио да отима народне паре и из буџета Војводине поклони 35 милиона евра непостојећим фирмама. Зашто није размишљао о будућности младих када је са својим сарадницима отео 156 милиона динара намењених обнови дворца Хетерленд, где је требало да живе деца са сметњама у развоју?
Бојан Пајтић непрестано да се позива на инвестиције у Суботици док су они били на власти, а заборавља да спомене колико је катанаца у време владавине ДС-а стављено на браве фабрика које су биле синоним овог града. Бојан Пајтић уз помоћ тајкунске дружине успео је да затвори чак и фабрике хране, да до темеља сравне хемијску индустрију, да хиљаде људи избаце на улицу и без милости их препусте животу без извора егзистенције. Његове бајке које је изрекао грађанима Суботице путујући караваном и сејући лажи по градовима Војводине више нема ко да слуша.
Грађани Суботице и Војводине заслужују одговорног председника Владе, и све оно што Пајтић није, заслужују људе који ће се бринути о сваком динару народних пара и неће износити лажи зарад останка на власти.
Зато је време да грађани Војводине 24. априла јасно кажу Пајтићу да желе бољу и напредну Војводину, у којој нема места за Пајтића и њему сличне.
