Redovan kvartalani sastanak Levog samita Srbije (LSS), održan 5.i 6. marta u Subotici počeo je u subotu popodne uličnom akcijom na glavnom gradskom trgu. Akcija je održana u znak podrške radnicama i radnicima subotičkog preduzeća Agroseme Panonija koje je pred uništenjem nakon napada koalicije tajkuna i političara na tu firmu.
Tokom akcije aktivisti i aktivistkinje desetak radničkih, studentskih i levičarskih organizacija iz Zrenjanina, Jagodine, Beograda, Novog Sada i Subotice, članica LSS, razgovarali su sa prolaznicima, građanima i građankama i pozivali ih na tribinu "Imaš li za koga da glasaš". Građanima je podeljeno oko 250 letaka sa Solidarnim principima LSS. Tom prilikom aktivistkinje i aktivisti su morali da naglašavaju kako LSS nije politička partija što se dešavalo vrlo često, odnosno svaki put kada su građani/ građanke smatrali/e da je reč o akciji neke političke stranke te su odbijali kontakt ili u velikom luku zaobilazili aktiviste LSS.
Sudar sveta rada sa kapitalom
Tibina pod istim nazivom kao i ulična akcija - "Imaš li za koga da glasaš" - održana u velikoj sali Otvoreng univerziteta privukla je pažnju preko stotinu posetilaca. Njih je prvo pozdravio Mikloš Olajoš Nađ, moderator tribine i predstavnik Solidarnosti, organizatora dvodnevnog skupa LSS u Subotici. U osvrtu na popodnevnu uličnu akciju Olajoš Nađ je izvestio da je radi zaštite prava radnika udruženje Solidarnost podnelo krivičnu prijavu protiv odgovornih u subotičkom preduzeću "Agroseme- Panonija" na osnovu sumnje da su različitim malverzacijama i uz podršku političara obezvredili kapital firme s namerom da ga po bagatelnoj ceni prodaju tajkunima.
Kao uvod u razgovor o predstojećim izborima na tribini je prikazan dokumentarni film "Svet rada u borbi protiv krupnog kapitala" u produkciji Zrenjaninskog socijanog foruma. Realizovan tokom prošle godine na tribinama i debatama prvenstveno u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog formula a zatim i LSS-e, film donosi širok spektar iskustava, stavova i mišljenja učesnika tih tribina o uzrocima i posledicama pljačkaške privatizacije, eufemistički nazvane "tranzicija". Odnosno, tranzicija iz socijalizma u kapitalizam. Posledica otimačine, odnosno bezobzirnog napada krupnog kapitala na nekadašnju društvenu imovinu koji je omogućavala pa i dalje omogućava politička elita tokom protekle dve decenije nije samo uništena industrija Srbije. Najteže i nepopravljive posledice trpi stotine hiljada opljačkanih i unesrećenih radnika/radnica i njihovih porodica. Čitava armija ljudi koji su osiromašeni, čiji životi su uništeni. Porast siromaštva u Srbiji je jedan od rezultata "sudara sveta rada sa krupnim kapitalom" kao i jedna od poruka ovog filma.
Ne treba izaći na izbore
U nastavku tribine a nadovezujući se na temu predstojećih izbora Mikloš Olajoš Nađ je rekao da se "do sada udruženju Solidarnost obratilo 9 političkih stranaka i pozvalo nas da im se pridružimo." On je ukratko opisao odnose na lokalnoj političkoj sceni i naveo da je Solidarnost brzo donela odluku da se ne pridruži bilo kojoj od tih 9 stranaka: "Gde ste bili kad su naši članovi ostajali bez posla? Mi smo radničko udruženje i sa takvima nećemo!"- zaključio je Olajoš Nađ. Dodao je i da je Solidarnost odlučila da ne izađe na lokalne izbore. On je zatim najavio da će na tribini govoriti Branislav Markuš, autor filma (ZSF, Zrenjanin) prekarna radnica Milica Lupšor ("Roza", Zrenjanin) i sociolog Vladimir Simović (Centar za politike empancipacije, Beograd) i zamolio Markuša da otvori debatu.
"Ovaj broj ljudi na tribini jasno govori da vas interesuje šta nam se događa", započeo je izlaganje Branislav Markuš i nastavio: "Znate li čemu služe izbori? Da političke stranke i pojedinci napune svoje džepove." On je zatim ukratko podsetio na borbu radnika Jugoremedije u kojoj učestvuje od momenta privatizacije te zrenjaninske farmaceutske fabrike i razlozima zbog kojih radnici još uvek nisu uspeli da odbrane svoje preduzeće. "Neverovatno je da ljudi ne čuju da mi treba da živimo od svog rada"- rekao je Markuš. Pozivajući se na jedno istraživanje o tome šta to opredeljuje birače da glasaju za određene političke opcije on je naveo: "Dakle, ljudi na izborima ne glasaju za svoje radno mesto već na prvom mestu glasaju za: nacionaliste, pa za Kosovo, za Vojvodinu itd. a tek negde na 15-tom mestu - za svoje radno mesto!"- rekao je rezignirano Markuš. Fokusirajući se na predstojeće izbore Markuš je prvo konstatovao da "stranke služe njihovim liderima a ne javnim interesima a izbori služe strankama da pokupe glasove nezadovoljnih.".
U takvoj konstelaciji odnosa i stanja na političkoj sceni Markuš je obrazložio poziciju LSS-e: "Zato mi želimo da formiramo jedan zajednički front svih nezadovoljnih ljudi koji bi najzad bio stvarna alternativa svim trenutno postojećim političkim opcijama u Srbiji. Da se ne bi stalno smenjivali - jedni te isti." U tom kontekstu, Markuš je zaključio da LSS ne podržava ni jednu političku opciju u Srbiji i da bi iz tih razloga LSS trebalo da se opredeli za NEIZLAZAK NA IZBORE.
Obespravljeni radnici nemaju za koga da glasaju
Nadovezujući se na stav Branislava Markuša, Milica Lupšor, prekarna radnica iz Zrenjnanina započela je izlaganje rečima: "Zaista ne znam za koga da glasam?", konstatujući da ne vidi na političkoj sceni stranku kojoj bi dala svoj glas. O razlozima za takav stav ona je govorila analizirajući koja su sve postignuća radnika iz prethodnog sistema ukinuta tokom "tranzicije." Šta je to što više ne postoji, počev od brojnih radničkih prava preko socijalnih davanja do zarada dostojne čoveka. Iz sopstvenog iskustva prekarne radnice (radnice na povremenim poslovima, najčešće "na crno" što znači bez ikakvih prava iz rada) Milica Lupšor je svedočila o robovskim uslovima u kojima rade sezonski radnici i radnice u poljoprivredi i to na velikim posedima u Vojvodini u vlasništvu najpoznatijih domaćih i stranih tajkuna. "U poslovima sezonskih radnika i radnica u poljoprivredi moramo razlikovati tzv. zadrugare i nadničare" navela je ona o pojasnila da "zadrugari" rade za jednog poslodavca, da rade pod lažnim imenima jer rade sa karticama članova studentske zadruge preko kojih ih poslodavac plaća kako bi izbegao obaveze i prema njima i prema državi što za posledicu ima rad bez ikakve zaštite, dakle i smrtne slučajeve na takvim poslovima za koje niko ne odgovara a kojima je, po rečima Milice i sama svedočila. Po pravilu, ovaj vid eksploatacije radnika koriste tajkuni, vlasnici velikh poseda u Vojvodini. I po pravilu, rad za takve poslodavce je na nivou feudalnog društva, počev od dnevne zarade koja je prošlog leta iznosila 720 dinara, do neljudskih uslova rada.
Druga vrsta sezonskih radnika u poljoprivredi su "nadničari" i oni rade za vlasnike malih poljoprivrednih gazdinstava koji nadnice isplaćuju "na ruke". Objasnila je i razloge zbog kojih su u prednosti vlasnici velikih u odnosu na vlasnike malih poseda i navela podatak da čak i taj loše plaćen, težak i rizičan posao nije lako dobiti te da i tu postoji - korupcija. Ona je navela da "po nekim procenama u Srbiji na ovaj način radi između 50 i 150 hiljada radnika godišnje." Prema njenim rečima u sličnim a možda i težim uslovima rade žene zaposlene u pekarama. Milica je navela nekoliko primera eksploatacije i diskriminacije žena zaposlenih u pekarama Zrenjanina i Beograda čija svedočenja su zabeležile članice organizacije "Roza". Treća oblast u kojoj vladaju robovski uslovi rada je - tekstilna industrija koja pretežno zapošljava žene. "U manjim firmama tog tipa, sa dvadesetak zaposlenih, samo jedna do dve radnice su prijavljene dok ostale rade "na crno", kaže Milica i dodaje: "U jednoj od takvih firmi žene su se organizovale i pobunile. Gazda je problem rešio tako što je zatvorio firmu, žene su ostale bez posla a on je istu frimu otvorio na drugoj adresi i zaposlio nove radnice. Pod jednako lošim uslovima. Na sve to se, vlast, odnosno državni organi - nisu ni osvrnuli" kaže Milica i zaključuje: "Dakle, za koga onda glasati kada su oni ranije i ovi sada - isti."
Nema opozicije - nema izbora. NE izlasku na izbore
Sociolog Vladimir Simović (CPE, Beograd) se na početku zapitao "šta uopšte reći kada već sve znamo" i nakon toga dodao da ipak postoje činjenice koje treba ponavljati. "Sve stranke su iste i mi nemamo izbor. Jednom u četiri godine izađemo na izbore, glasamo za neku stranku a zatim mi njih više ne zanimamo," započeo je Simović nabrajanje činjenica koje, po njegovom mišljenju - treba ponavljati i nastavio da obrazlaže zašto mi pred ove izbore nemamo - izbor: "Nemamo jer se sve stranke zalažu za kapitalizam i tako se i u praksi ponašaju."
Konstatujući da u Srbiji više nema opozicije jer se čitava "opozicija" nudi Vučiću po raznim osnovama i navodi primere: "Nacionalisti navodno - neće u Evropsku uniju a hoće u Rusiju. Većina ne uviđa da je to jedno te isto, EU i Rusija su jedno te isto kaže Simović, imajući u vidu da su obe tvorevine kapitalističke, dakle - izrabljivačke. On ukazuje da "nacionalističke stranke na taj način pokušavaju da podele građane i građanke za Srbije". Simović naglašava da su "nacionalizam i kapitalizam" pojave koje moramo imati na umu ali da "prvenstveno moramo prepoznati ljude a ne isključivo - profit", i zaključuje: "NE kapitalizam, NE nacionalizam, već KLASNA BORBA."
Navodeći da nam "nisu potrebne partije koje su privatne prćije njihovih vođa", Simovi apeluje na povezivanje ljudi na osnovama sobode, jednakosti i solidarnosti u cilju izgradnje stvarnog demokratskog sistema. "Moramo izgraditi društvo za obične ljude" naveo je Simović i zapitao: "Da li je to utopija?" a zatim nastavio: "Za nekoga i jeste ali ja bih se uvek borio za ono što nemamo. Šta će nam ono što već imamo? Šta će nam opet Vučić?"- zaključio je Simović - On se na kraju izjasnio PROTIV izlaska na izbore.
Ne izlazak na izbore - jedini izbor
U diskusiji koja je usledila najčešće su posetiteljke/posetitelji govorili o spostvenim dilemama u vezi sa izlaskom na izbore koje su mahom iznete u vidu nekoliko sledećih pitanja: šta ako ne izađemo na izbore? Zar neće naši glasovi otići Vučiću? Zar nije bolje izaći pa sve stranke precrtati? Branisalv Markuš je pojasnio da NE izlazak na predstojeće izbore ne treba posmatrati kao akciju koja može odmah i sada dovesti do ciljeva za koje se LSS zalaže jer suštinske promene sistema zahtevaju dugotrajnu borbu. Rečeno je i da je NE IZLAZAK na izbore jasna poruka svim strankama koja glasi: "NE ŽELIMO DA UČESTVUJEMO U TOJ FARSI.. I zato je svejedno kome će otići naši glasovi kad već nemaju kome da odu. Svi ste jedno te isto. "
Naglašeno je i da bi u slučaju ne izlaska na izbore većeg procenta birača bilo koja buduća vlast mogla ostati bez - legitimiteta. Istaknut je i problem malog broja mladih spremnih na stvarne promene. "Najveći broj nas ovde više nisu ni radnici, već penzioneri a mladih je malo" - rekla je jedna od posetiteljki, ističući problem malog broja mladih spremnih na stvarne promene i njihov sodlazak iz zemlje u sve većem broju. Druga tema koja je prevladavala među učesnicima debate bile su kritike na odnos političkih stranaka i vlasti prema građanima kao i konkretno izneti primeri korupcije, kršenja zakona, nepravde prema građanima, krađa i slično od strane lokalnih i drugih organa vlasti.
Tribina je okončana nakon dva ipo sata. Posebno lep gest pokazali su drugovi i drugarice udruženja Solidarnost kada su po završetku tribine ženama i devojkama poklonili cvet za Praznik žena.
