Dvadeset drugi Festival evropskog filma Palić 2015. počeo je sinoć uručenjem nagrada “Aleksandar Lifka” domaćem sineasti Želimiru Žilniku i jednom od najznačajnijih evropskih autora Roju Andersonu iz Švedske.
I da nije dobio nagradu “Aleksandar Lifka”, misao koju je Žilnik izgovorio tokom ceremonije otvaranja Festivala zaslužuje ne samo da bude zabeležena nego i da se nad njom, kada za to budemo imali vremena, malo dublje zamislimo. Preslišavajući se javno na Letnjoj pozornici šta je to uradio u poslednjih pet godina, od kada je na Festivalu dobio nagradu “Underground Spirit”, Žilnik je sećajući se STARE ŠKOLE KAPITALIZMA, JEDNE ŽENE – JEDNOG VEKA, PIRIKE NA FILMU i DESTINACIJE SRBISTANA, sjajno poentirao:
„I onda sam pomislio: šta se tu desilo? Pa, desila se jedna stvar. Samo za ovih pet godina situacija se, kao i sve što se danas dešava u svetu, toliko brzo promenila da neke od tema, sudbina i ličnosti koje su pre samo pet godina bile na marginama, kao što su nezaposlenost, ekonomske krize, pa do migranata, postale su sada teme za prve stranice i prve minute svih svetskih medija. U tom smislu, nisam se ja toliko promenio prema mejnstrimu, nego je mejnstrim krenuo ka andergraund filmu.”
Sve što je pre i kasnije rečeno na otvaranju, posredno ili neposredno, uklapa se i u smisao Žilnikovog promišljanja i u duh Festivala.
Tako je, na primer, strani dobitnik priznanja „Lifka” Roj Anderson istakao kako mu je drago što Festival podržava intelektualne, a ne “brutalne komercijalne filmove”, kao i da je potreba za festivalima poput Palićkog danas sve veća.
Ističući da su trajanje i konstantan razvoj jedna od najznačajnijih odlika Festivala, gradonačelnik Subotice Jene Maglai podvukao je i jednu njegovu crtu od pre skoro dve decenije:
“Tokom prve dekade Festival je, osim svetskih premijera koje su sa Palića direktno ulazile u bioskopsku distribuciju, bio prvenstveno usmeren ka domaćoj i regionalnoj kinematografiji i tako bio prva tačka susreta tada zaraćenih zemalja. Ovaj podatak se često zanemaruje, ali se radi zaista o hrabrom poduhvatu sa ciljem negovanja kulturnih različitosti susednih zemalja uprkos političkim nesuglasicama.”
Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić istakao je da već od samog pojma “evropski festival” očekuje ozbiljniji i lepši program na Paliću, kao i da Festival u pravom smislu nosi umetničku poruku koju film u sebi i treba da ima.
Posle ceremonije otvaranja prikazani su filmovi ŽIVOT POSLE Magnusa von Horna i 45 GODINA Endrua Heja, čime je i zvanično počeo Glavni takmičarski program Festivala.
Žilnik je miran i tih čovek ali njegovi filmovi “viču”
Uručujući nagradu Želimiru Žilniku, predsednica Saveta Festivala Mira Banjac rekla je za njega da je miran i tih čovek, ali da njegovi filmovi “viču”.
„On u svojim filmovima promišlja nad sudbinom malih velikih ljudi koji nas se tiču. Žilnik već odavno pripada evropskoj filmskoj porodici. Kao tihi saputnik gotovo cele njegove i moje karijere izuzetno sam počastvovana da mogu da mu predam veliku i značajnu evropsku nagradu ‘Aleksandar Lifka’ koja se dodeljuje ovde, na sve značajnijem, sve većem i priznatijem Festivalu evropskog filma na Paliću.”
