ŠTA SE ZBIVA?
Autor: Laslo Varga, poslanik u Skupštini Srbije
O ciljevima obraćanja javnosti
Izborna skupština Saveza vojvođanskih Mađara održana je pre dva meseca u Novoj Crnji. Malo je vremena od tada proteklo. Međutim, bio je ovaj period dovoljno dug da čovek donese odluku da li je spreman da i dalje bude deo onoga, što se u javnom životu vojvođanskih Mađara zbiva.
Ovaj tekst se ne bavi ličnostima, on govori o pojavama. O vrhu ledenog brega.
Isuviše dug vremenski period je iza nas u kojem su skoro svi oklevali da se javno oglase. Nasuprot tome što su/smo u velikom broju osećali da se javni život Mađara u Vojvodini nalazi u dubokoj krizi. Mesecima, godinama unazad su/smo znali da se iza kulisa odvijaju destruktivni procesi.
Stotine i stotine ljudi poznaju sistem i učestvuju ili su učestvovali u njemu. U sistemu koji je zasnovan na egzistencijalnoj nesigurnosti ljudi ili na njihovoj potrebi da uživaju priznanje članova svoje zajednice. Onaj ko se suprostavi, trpi posledice. Egzistencijalne ili izopštenje iz zajednice. Međutim, postoji i proces rehabilitacije. Svako ko jednom doživi egzistencijalne posledice ili ignorisanost od strane zajednice, nakon rehabilitacije, nikad se više ne sme usuditi čak ni da izrazi svoje mišljenje. A kamoli da se suprostavi.
Namera mog obraćanja je da ohrabrim sve one koji do sada nisu bili spremni da svoje stavove iznesu u javnosti.
O legitimitetu obraćanja
Nakon javnog iznošenja mišljenja, mnogi će, pre svega u stranci, da ospore legitimnost mog obraćanja. Spominjaće pravila ponašanja.
Njih želim da podsetim, šta sam u proteklih osam godina stavio na sto: sva četiri izborna programa SVM za parlamentarne izbore održane od 2007. godine, sve platforme za koalicione pregovore i koalicione sporazume nakon izbora, koncept autonomije vojvođanskih Mađara, zalaganje za restituciju i rehabilitaciju, 200 amandmana na zakonske predloge, više predloga zakona, mehanizam ostvarivanja manjinskih prava u procesu pregovora sa EU, raniji i važeći Statut SVM, konsolidaciju opštinskih odbora u Senti i Bečeju, bezbroj pisama, stranačkih saopštenja, ekspertskih analiza.
Sve ovo zajedno čini legitimacijsku osnovu da podelim sa javnošću svoja viđenja o trenutku u kojem se nalazimo.
O pogrešnom razumevanju izborne volje građana
Na izborima održanim 16. marta 2014. godine, SVM je, osvojivši 75.294 glasova zabeležio jedan od najvećih uspeha u svojoj istoriji. Broj glasova koji nam je doneo šest mandata u Narodnoj skupštini, bio je rezultat uspešnosti našeg političkog angažmana na republičkom nivou u prethodnih sedam godina, velikog broja glasova koji su osvojile izborne liste koje nisu prešle cenzus, kao i oslabljenja naših tradicionalnih političkih suparnika.
Ljudi su nagradili našu principijelnost, stručnost, izborni program koji je u sebi sadržao brojne nove elemente, kao i odmeren i umeren način komunikacije.
Danas možemo zaključiti da je SVM pre godinu dana pogrešno shvatio poruku birača. Došlo je do očiglednog nerazumevanja njihove izborne volje, budući da je u poslednjih 12 meseci stručnost gurnuta u drugi plan, a generisanje konflikata i rešavanje problema u zajednici primenom političke sile, sve više i više je postala praksa.
O stranačkoj retorici i o percepciji stranke od strane građana
Stranačka retorika je takođe pretrpela značajne promene. Iz komunikacije je nestala otvorenost za kritičke glasove. Na njeno mesto je sve češće dolazila uvređenost, a ponekad i agresivnost.
Više puta sam govorio o tome da SVM mora postati politička stranka koja je mnogo više simpatična za ljude. Da bi stranka morala krenuti u pravcu da što veći broj pripadnika, institucija i organizacija mađarske zajednice doživljava SVM kao svoje.
I sve ovo treba da važi i za mesni, odnosno opštinski nivo. Kada opštinski ili mesni funkcioneri umesto integracije, primenjuju princip isključivosti, pre ili kasnije dolazi do urušavanja kohezije u zajednici.
O stanju mađarske zajednice u Vojvodini
Mađarska zajednica u Vojvodini nalazi se u teškom stanju. Demografski, ekonomski, zbog masovnog iseljenja i oslabljenja kohezije između članova zajednice.
Dugo vremena razgovaramo o razmerama problema. Svaki razgovor se završavao sa konstatacijom da se, pre svega, moraju rešiti nagomilani konflikti u javnom životu vojvođanskih Mađara. Pre toga nemamo snage da se bavimo životnim problemima.
Koristili/koristio sam svaku priliku da ukažem na sledeće: ukoliko se ne promeni način upravljanja problemima u zajednici, podrška birača SVM-u značajno će oslabiti, a do sledećeg popisa stanovništva broj Mađara koji žive u Srbiji će se smanjiti ispod dvesta hiljada.
O konfliktima i animozitetu prema mađarskim institucijama
SVM je u proteklih 12 meseci dospeo u centar brojnih konflikata u javnom životu mađarske zajednice.
Mesecima unazad sam zastupao stav, da najznačajnija politička organizacija vojvođanskih Mađara ne sme sebi dopustiti da bude u konfliktu sa značajnim mađarskim institucijama, njihovima rukovodiocima, saradnicima.
SVM nije smeo da dođe u konflikt sa Dramom na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici, sa profesorima Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku u Subotici, sa brojnim članovima redakcije dnevnog lista „Mađar so”, sa profesorima Odseka za hungarologiju Univerziteta u Novom Sadu, sa Mađarskim kulturnim centrom „Nepker”, sa Fakultetom za hortikulturu u Senti, sa Radio Suboticom, sa Udruženjem vojvođanskih Mađara doktoranata i istraživača...
O prvim znacima krize sistema vrednosti unutar stranke
Izbornoj skupštini SVM prethodila je serija sednica Predsedništva. Pored ličnih konflikata, isplivale su na površinu i koncepcijske razlike. Jedan od članova Predsedništva nas je jednom prilikom ubeđivao da intelektualci nisu važni za SVM, budući da su malobrojni i predstavljaju minoran deo biračkog tela. Mogli smo čuti i razmišljanja da SVM treba da se bavi samo ljudima koji su ostali ovde. Da su naši sugrađani koji su se iselili, definitivno otišli i da oni za nas više nisu važni.
U ovim trenucima sam prvi put osećao da je u stranci nastupila kriza sistema vrednosti.
O izbornoj skupštini sa papirićima
Izbornu skupštinu krajem aprila ove godine SVM je dočekao u manje-više konsolidovanom stanju. Na skupštini je objavljena politika otvorenih vrata. Iskreno sam se ponadao.
U pauzi glasanja za članove Saveta i predsednika stranke već su bili uočljivi znaci da nešto strašno nije u redu. Mnogi delegati su glasali u malim grupama, prepisujući redne brojeve ispred imena kandidata sa ranije pripremljenih papirića.
Bilo je lobiranja i na ranijim skupštinama. To je deo partijskog života. Međutim, u ranijim prilikama, lobiralo se za neke ljude. Ovaj put je to je organizovano i protiv nekih ljudi. Stranka, koja je po slovu njegovih osnovnih dokumenata politička organizacija bazirana na članstvu, dijametralno se promenila. Kandidati za članove Saveta, čiji su se redni brojevi nalazili na papirićima, postali su članovi Saveta, ostali nisu. Politički i stručni kvalitet kandidata u potpunosti je postao nevažan.
O izboru na mesto potpredsednika stranke i o spektakularnim gestovima
Za jednog manjinskog političara sa 39 godina života, postati potpredsednik najveće mađarske stranke u Vojvodini, predstavlja vrhunac političke karijere. Funkciju sam prihvatio znajući da u sebi nosi ogromnu odgovornost. Znao sam da postoji snažno očekivanje u javnom mnjenju da se SVM promeni.
Da se u osnovi promeni mehanizam kroz koji SVM teži da ostvari kontrolu nad celokupnim javnim životom vojvođanskih Mađara. Da se relaksiraju konflikti koji su u seriji generisani. Da se pokrene dijalog sa svima, sa kojima se SVM javno i nejavno konfrontirao. Da započnemo dijalog i sa onima, na koje do sada nismo obraćali pažnju.
Pokušaji su pretrpeli neuspeh. Doduše, dogodili su se u međuvremenu spektakularni gestovi, koraci i odluke. Ali nikada nije postojala stvarna namera da se promeni sistem upravljanja poslovima u mađarskoj zajednici.
O smeni i o političkim ambicijama
49 dana posle izbora na mesto potpredsednika SVM smenjen sam. Nisam uvređen, nimalo. Da me je interesovala slava koju u sebi nosi potpredsednička funkcija, mogao sam sve da radim drukčije. Ali nisam za to bio spreman.
Nemam bilo kakve liderske ambicije. Nisam imao čak ni potpredsedničke ambicije.
U političkom životu sam postigao sve što je mogao postići jedan političar poput mene. Četiri godine sam obavljao funkciju predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Izabran sam na to mesto na predlog SVM. Imao sam prilike da se bavim ozbiljnim poslovima. Nisam imao glavnu ulogu, ali sam bio učesnik procesa kada je Srbija postala 2012. godine kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Nikada nisam želeo obavljati neku višu državnu funkciju.
O medijskim slobodama
Političari nemaju pravo da utiču na uređivačku politiku, kao ni na pitanja svakodnevnog uređivanja medija. Ja sa svoje strane to nikada nisam činio. Ni u periodu kada sam kao narodni poslanik godinama bio član Kuratorija RTV „Panon”.
O stepenu slobode u medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini jasno govori činjenica, da tri medija čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara, od trenutka mog izbora na mesto potpredsednika SVM-a, nisu imali želju da saznaju moje mišljenje o aktulenim dešavanjima u mađarskoj zajednici. Prvi poziv za intervju sam dobio od RTV „Panon” nakon objavljivanja pisma podrške novinarima lista „Mađar so”, koje sam i ja potpisao.
Nisu jednostavno smeli ili nisu hteli da obajve moje stavove, budući da su pretpostavljali da ću kritički govoriti o stanju u mađarskoj zajednici. Iz ove činjenice moguće je izvući samo jedan zaključak: na delu je cenzura ili autocenzura.
O Nacionalnom savetu Mađara
Jedan od najvažnijih ciljeva SVM unazad dve decenije bio je uspostavljanje i funkcionisanje kulturne autonomije Mađara. Na izborima za nacionalne savete održanim 26. oktobra 2014. godine, SVM je, gledajući broj osvojenih glasova, ostvario jedan od najlošijih rezultata u svojoj istoriji. I to nasuprot ranije neviđenoj organizovanosti tokom izborne kampanje. U proteklih osam meseci nije se desilo nikakvo suočavanje sa ovom činjenicom.
Novi sastav Nacionalnog saveta Mađara od svog konstituisanja niza skandale. Poverenje mađarske zajednice u ovu instituciju je teško poljuljano. Kako iz stručnog aspekta, tako i zbog nesposobnosti da se upravlja institucijom.
Novi predsednik NSM-a nije bio sposoban da, relaksirajući konflikte, sarađuje se članovima izborne liste, čiji je on bio nosilac. Uporedo s tim, Nacionalni savet Mađara je za nekoliko meseci izgubio svoj autoritet u sistemu nacionalnih saveta u Srbiji. NSM je postalo telo zaključano u mađarsku zajednicu.
O gubitku političkog kompasa
U proteklih godinu dana SVM je izgubio svoj politički kompas. Na republičkom nivou je nestao naš raniji karakter. Konstantno smo se ponašali suprotno onome, zbog čega smo ranije bili prepoznatljivi.
U poslednjih 10 meseci predsednik poslaničke grupe u Skupštini Srbije ili potpredsednik poslaničke grupe tj. ja, nismo se ni jednom javili za reč u diskusijama o predlozima zakona, nismo postavili ni jedno poslaničko pitanje. A postojali su trenuci kada smo imali šta da kažemo, pitamo.
Izgubljeno je i naše odlučno zalaganje za autonomiju Vojvodine. Kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. Ponašali smo se kao da ne vidimo da se pred našim očima odvija dalja erodacija ostataka vojvođanske autonomije.
Učešće u izvršnoj vlasti na republičkom nivou u proteklih šest meseci nije doneo nikakav značajan rezultat. U 2015. godini nije rešeno ni jedno ključno pitanje koje čini deo koalicionog sporazuma. I sa ovim činjenicama se moramo suočiti.
O partijskom načinu funkcionisanja
SVM duži period unazad ne funkcioniše na partijski način. Koje bi drugo objašnjenje moglo da postoji za činjenicu da pokušaju rušenja Pokrajinske Vlade 3. novembra 2014. godine nije prethodila nikakva odluka stranačkih organa. Da su imali prilike, predstavnici SVM-a u pokrajinski organima, zasigurno bi izneli svoj prethodni stav o ovakvoj teškoj političkoj odluci na stranačkim organima.
Može čovek da aludira i na najaktuelnije događaje: javno saopšteni stavovi u vezi sa najavljenom ogradom na mađarsko-srpskoj granici nisu utvrđivani na stranačkim organima. Niko od članova Predsedništva ne bio doveo u pitanje suverenu odluke Vlade Mađarske, kao ni njenu opravdanost. Ali bi zasigurno bilo diskusija u pravcu da se u javnoj komunikaciji obrati pažnja i na strepnje građana koji žive u pograničnim područjima ili na činjenicu da živimo u ovoj zemlji i da značajan broj naših sugrađana ima antipatiju prema ovoj odluci.
O programu ekonomskog razvoja
Ekonomski program bio je jedan od ključnih elemenata izbornog programa SVM za parlamentarne izbore 2014. godine, koji je značajno doprineo osvajanju šest mandata u Skupštini Srbije.
Skandal koji je izbio dan nakon izborne skupštine SVM, naneo je tešku štetu poverenju u stranku. Skandal je otvorio i mnoga pitanja unutar stranke. Pre svega zbog činjenice da se na stolu Predsedništva nikada nije našla konačna verzija Programa regionalnog i ekonomskog razvoja SVM-a, kao ni Akcioni plan čiji sastavni deo čini sporna tabela sa nazivima firmi i iznosima njihovih potencijalnih investicija.
Za mene je pitanje kredibiliteta da li su nam članovi mađarske zajednice važni samo u izbornim kampanjama ili i u svakodnevnom životu. Naime, od onih malih preduzetnika koje sam obišao u okviru izborne kampanje 2014. godine predstavljajući budući ekonomski program, ni jedan se nije našao u tabeli. Nasuprot tome što su svi spadaju u porodična preduzeća i gazdinstva koja svoju i budućnost svojih porodica planiraju u Srbiji.
O posledicama obraćanja javnosti, o budućnosti
Nastaviću svoj rad kao narodni poslanik. Imajući u vidu svoj doprinos političkim uspesima SVM u proteklih osam godina, ne osećam moralnu odgovornost da vratim svoj mandat.
Upravo suprotno, mislim, da su građani, koji su na republičkim izborima 2007., 2008., 2012. i 2014. godine svojim glasovima podržali izbornu listu SVM-a, to učinili zbog naše principijelnosti, stručnosti i hrabrosti da branimo naše stavove.
