Dok čekamo ishode kvalifikacionih utakmica fudbalske reprezentacije Srbije, valja se osvrnuti i na stanje u superligaškom fudbalu gde se, iako nema mečeva, radi punom parom. Ništa drugačije nije ni u Spartaku koji zadovoljno, sa zalihom od četrnaest bodova, dočekuje nastavak sezone, a period bez takmičarskih obaveza koristi se za podizanje forme i prijateljske utakmice. Igra Spartaka, kao i svakog drugog kluba, uvek može biti bolja, ali ono što za sada odlično funkcioniše jeste igra defanzivne linije, pogotovo u Subotici. Podsetićemo, u prethodnim mečevima Spartak pred domaćom, istina malobrojnom, publikom nije poražen, ali nije ni primio gol. Iako je odbrana gola u modernom fudbalu zadatak cele ekipe, ipak su sve oči uprte u one kojima je to u „opisu posla”, štoperski tandem i golman.
Trio fantatstiko
Svakako da je da su u tim pozicijama Spartaku najviše dobroga doneli štoperi Ilija Radović i Goran Antonić, te golman Budimir Janošević. Kada je ova trojka bila zajedno, a to se desilo u sedam od osam do sada odigranih takmičarkih kola, Spartak je primio samo jedan gol, i to protiv Crvene zvezde na Marakani, nakon odbitka i lopte koja je naglo promenila pravac.
Šta se desilo kada je jedan zafalio, a bilo je to u Novom Sadu, kada je Antonić propustio meč zbog „stajanja na ludom kamenu” videlo se. Istina, nije to bio jedini razlog, ali valja se podsetiti bolne činjenice da su popularni Golubovi primili čak pet golova na Karađordu.
– U Super ligi Srbije je svaki meč zahtevan, tako da nije bilo lako sačuvati mrežu. Ipak, znajući sa kakvim momcima sarađujem u zadnoj liniji, nadao sam se da Spartak može da igra čvrsto u defanzivi i da neće biti mnogo golova, ali se nismo nadali da će mreža mirovati u toliko navrata. Moram da se zahvalim momcima, jer se razumemo odlično, pa veliki deo posla uradimo tako da ne dođe do kritičnih situacija. To nešto malo što prođe sam imao sreće da zaustavim – reči su golmana Janoševića koji je potom i priznao da se po prvi put oseća kao pravi golman. – Prvi put u životu igram sa kolegama sa kojima se razumem u pogled. Mnogo stvari oni urade da ja ni ne budem ugrožen. Oni dobro zatvaraju mene, a ja onda njih.
Dok se minuti bez primljenog gola u Subotici nižu, za sada ih je 450 u pet mečeva Super lige, Janošević priznaje da bi voleo da se taj skor poveća, jer bi to značilo da i ekipi dobro ide. – Iskreno, nije mi opterećenje broj minuta, ali bih svakako voleo da se minuti povećavaju iz meča u meč. Pre svega je bitno kako će ekipa da igra, da se osvajaju novi bodovi. Ako i dalje ne budemo primali golove, rašće i bodovni saldo. Pritisak je tu konstatno, želimo da u odbrani delujemo besprekorno, pa da nam i jedan postignut pogodak zagrantuje vrednu pobedu. No, treba reći i da naši defanzivci nisu „ziheraši” koji samo izbacuju loptu, nego oni i učestvuju u organizaciji napada, stvaraju višak i kao što napadači pomažu u čuvanju gola, tako i oni učestvuju u organizaciji ataka ka golu protivnika.
Nikšićanin na severu Bačke
Iako je rođen „nešto” južnije, Ilija Radović se sjajno snalazi u Subotici. Svojim isksutvom doneo je Golubovima mirnoću u odbrani, dok je konstitucijom konstantna opasnost pred protivničkim golom kod prekida. Dobar deo lopti u takvim situacijama ide na stamenog Nikšićanina. – Jako se dobro razumemo i pre nekih opasnih momenata pričom i postavkom rešimo dosta situacija. Trudimo se da do šuta na gol ni ne dođe, da nam protivnik ne dođe do šanse, kamoli do zicera. Kao što igramo dobro nas trojica, tako i cela ekipa ide dobro. Treba biti iskren i reći da je Spartak često u prethodnim sezonama važio za jednog od konkurenata za ispadanje iz lige, a sada Spartak ima četranest bodova za osam kola, a to je najbolji start Spartaka od povratka u Super ligu. Iako to nekima možda deluje normalno, to je bar 10% iznad naših mogućnosti. Digli smo nivo igre i organizovanosti, pogotovo u igri u odbrani. Čak su i Zvezda, Partizan i Vojvodina, koji važne godinama za najbolje ekipe u Srbiji, primili više golova kući, a Spartak, evo, do sada ni jedan. Samo da ostane sve dobro, da budemo zdravi, da ekipa nastavi da radi ovako dobro, možemo, uz podršku kluba, daleko da doguramo – kazao je Radović.
Svaka sezona sve bolja
Imao je sreće Goran Antonić da mu, sada na žalost pokojni, trener Dragan Miranović ukaže poverenje u evropskim okršajima u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Mogao je Antonić još tada da izraste u heroja, da je pogodio u revanš meču drugog kola na gostovanju u Dnjepropetrovsku, ali je krenuo tihim putem da se nameće kao neizostavno rešenje na poziciji štopera. – Ovo je već moja četvrta sezona u Spartaku, a svaka je sve bolja i bolja. Ove sezona je odbrana, kao i ceo tim, ima odlična skor. Eto, primili smo jedan gol protiv Zvezde, a ako ne računamo izdanje kada smo bili nekompletni protiv Vojvodine, onda je to zaista sjajan učinak. Ilija i ja dobro sarađujemo sa bekovima, Buda nam čuva leđa, ali tu je i cela ekipa koja igra po sistemu „svi za jednog, jedan za sve”. Borimo se, ostavljamo srce na terenu i na tome ne može niko da nam zameri. Jeste, Spartak možda stvara malo prilika, možda nije previše efikasan, ali teško popuštamo u odbrani.
Uprkos činjenici da je Spartak napravio sjajan start sezone, publika na Gradski stadion i dalje dolazi u skromnom broju. – Imamo Marince koji nas prate u svakoj utakmici, kako na domaćem terenu, tako i na gostovanjima, i oni su nam velika podrška na kojoj smo zaista zahvalni. Jasno je da nam fali malo veća podrška ljubitelja fudbala u Subotici. Evo, i sada smo vezali niz dobrih utakmica, nismo primili gol u pet superligaških mečeva, prošli dalje u Kupu, a poseta u Subotici je i dalje skromna. Kada nam onda dođe 200 navijača, kao protiv Napretka, osećaj baš nije prijatan. Kažem ponovo, da nije tih Marinaca, bilo bi zaista teško igrati. Čak i kada bude puniji stadion, to bude u mečevima protiv Partizana i Zvezde, jasno je da publika dođe da vidi pre njih nego nas – kazao je Antonić.
Spoj mladosti i iskustva
Iako se često, samo radi reda, spominje spoj mladosti i iskustva, u Spartaku je to zaista tako. Radikalni potez promne igračkog kadra i oslanjanje na sve veći broj mladih igrača Golubovima za sada donosi rezultate. – Trudim se da, uz ostale iskusnije igrače, poput Torbice, pomognem na svakom treningu. Važno je pokazati odnosom prema radu pokazati kako treba prvo trenirati. Dobar odnos prema radu se kasnije vrati na utakmici. Neki momci to sjajno prihvataju, što je za veliku pohvalu, neki ne, ali je jasno da će oni koji prihvate savete, moći će da budu ozbiljni igrači, a nastupi u Spartaku tek treba da im budu „odskočna daska” za dalje karijere. Evo, i Janošević i Antonić su mladi igrači, ali sa mnogo iskustva u Super ligi Srbije, a odnos prema radu im je sjajan. U Spartaku ima igrača koji imaju mnogo prostora za napredak, tu su, pre svega mladi igrači poput Plavšića, Jondića, Miloševića... Ako se dobro budu odnosili prema radu, prema grbu na grudima, mogu biti pravi igrači. Jasno je da i Spartak može više, jer ima veliki potencijal u mlađim igračima, a na njima je da radom taj potencijal pretvore u kvalitet – govori Radović.
Koji su dometi Spartaka?
Upitani da prognoziraju mogućnosti Spartaka i poziciju na kraju sezone, sva trojica su se složila da nema mesta za pompezno najavljivanje visokih dometa, već da je svako kolo nova obaveza i novo dokazivanje.
– Ne bih pompezno ništa najavljivao. Dugo je prvenstvo, imamo dosta mladih igrača, videćemo na kraju ko je koliko u kontinuitetu mogao da drži nivo kvalitetnih mečeva. Nameće nam se sve veće breme na leđa, videćemo kako ćemo to izneti. Idemo iz meča u meča, svaka je kao da se borimo za Evropu – govori Janošević, Antonić je dodao: – Sve zavisi, ako nastavimo da igramo može se dosta očekivati. Želimo da igramo kao do sada, da dižemo formu, da osvajamo bodove, pa ćemo da vidimo, dok je najiskusniji bio još koncizniji: – Od nas možete očekivati da ćemo dati 100% od sebe, a kada se podvuče linija, videćemo šta će to doneti.
