Ovih dana nema mnogo dešavanja u gradu, osim sportskih ali to se podrazumeva za grad sportova, uvek se negde nešto igra.
Imam utisak da su se strasti smirile čak i na polju izbora za nacionalne savete. Kiša čini svoje, hladi glave, mada izgleda još nedovoljno. Bunjevci su dobili svoje što su hteli, ali Hrvati - Bunjevci ne misle tako pa će biti razgovora, okruglog stola, na temu istorijskog porekla naših sugrađana, da se vidi kako su komšije rešili ovu nedoumicu.
U traganju za ekskluzivom, lansiranjem vesti koja bi skrenula pažnju na autora i medijsku „kuću“ većina novinara se ne obazire na nikakve norme. Da li je vest u stvari informacija ili dezinformacija, nije bitno. Bitno je da se objavi pa da ostali počnu da pričaju o tome. To je u lokalu dovelo do toga da je pre neki dan stiglo saopštenje iz GO SNS-a gde su tražili da se objavi informacija kojim demantuju objavljene glasine u nekim medijima.
***
Tako da je tema ovog članka Palić i priče oko njega u razgovoru sa nekoliko članova radne grupe zadužene za implementaciju „Plana“ o tome dokle se stiglo u naporima koje gradska samouprava sprovodi da se jezero dovede u najbolje stanje koje je moguće u ovim okolnostima.
Prvi zadatak radne grupe koju je gradonačelnik svojevremeno zadužio bio je da sastavi platformu o sanaciji jezera Palić koja je doživela svoje ozvaničenje na sednici Skupštine grada i na taj način postala dokument po kojem se sada radi.
Usvajanje tog dokumenta, koji se sada zvanično zove Plan za unapređenje ekološkog stanja palićkog jezera i njegove okoline, (u daljem tekstu Plan) je kruna napora svih dosadašnjih ljudi uključenih u proces prikupljanja podataka, analize, priprema i definisanja koraka kako vratiti u život Palić. Naravno tu se ne može zaobići ni značaj političkog dogovora ljudi na čelu sa gradonačelnikom koji su stali iza ovoga svojim glasanjem u skupštini.
Za detalj treba znati da je ovde u gradu pre dve nedelja bila delegacija banke – Nemačke razvojne banke, čiji su ljudi bili u obilasku Srbije i analize projekata gde se mogu uložiti predviđena sredstva koja su namenjena jačanju biodiverziteta. Nihovo zapaženje je bilo da nigde u Srbiji nisu videli ovakav jedinstvan dokument koji je još prošao i skupštinsku proceduru. Na ovaj način njima se omogućuje da lakše doniraju sredstva za neki od projekata koji se nalazi u okviru ove celine. U celoj Srbiji postoje tri potencijalna projekta za mogućnost donacije ove banke ali samo je Subotica odradila plan na ovakvom nivou.
*
Od aktuelnih informacija, recimo, može se komentarisati stanje kvalitete vode, ali naravno kada ono stigne do onog koji je naručio taj nalaz pa da ga zvanično i objavi pa i objasni, u ovom slučaju prestavnici gradske samouprave koji su ga i naručili. Inače, ovako, gledajući ga nezvanično, nema neke velike razilike u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu. Realno, osim što je prečistač odradio i radi lavovski deo posla, od kada je pušten u rad. Ništa drugo se bitno nije desilo što bi uticalo na promenu kvalitete vode.
Ustvari ima jedan novi momenat, a to je da kanalizacija iz Tapšinog kanala – ZOO vrta, više ne ide u Ludoš preko jezera Palić, nego direktno kanalizacijom. Napravljen je priključak na kanalizaciju iza Vile Vermeš, što znači da je sada lokalno zagađenje oko Jahtinga i Ženskog štranda de fakto manje jer se kanalizacija iz ZOO vrta više ne uliva u jezero na poziciji kod Skaline marine.
Kiša ove sezone ne prestaje da pada i voda gotovo nema gde da ide. Sve pliva oko obale Palića, naročito na severnom delu. Stabla hrasta i drveća u blizini jezera, parku, su ugrožena. Nivo podzemne – može se reći „nadzemne“ vode je predugo visok. Korenje drveća strada – guši se. Iz JP Palić Ludaš kažu da je prošle godine je oko devedest stabala zabeleženo kao oštećeno.
Verovatno će se morati menjati režim vode – nivo vode u jezeru Palić. Spustiti brane da se obale malo ocede. Ali za to treba da se uradi procedura, korak po korak, u saradnji sa ogrankom DTD jer to utiče u nizu na sve, do Tise.
*
Za drugi deo posla, implementacije Plana, treba još vremena, odnosno jedinog ograničavajućeg faktora, uvek nedostajućeg, NOVCA. A do njega je veoma teško doći u bližoj budućnosti.
Da ponovimo da iz republičkog fonda za ovu tekuću godinu nije bilo predviđeno sredstava za Palić. I sada kada imamo politički dogovor koji nam je dugo nedostajao, jedinstvo po tome pitanju, to nema efekta, jer republička kasa za tu svrhu je prazna za ovu godinu.
Pokrajina je pak predvidela namenske pare, a to znači pare za specijalno određenu svrhu, svojevremeno za famozne temelje betonskih kaseta. Tu je predviđeno 55 miliona za to i 5 miliona za JP Palić Ludoš. A da ne govorimo o 300 miliona koje je trebalo ministarstvo ekologije da izfinansira. Toga nema, jer jer nema ni dotičnog republičkog minisatrstva više – ukinuto je.
Kada se videlo da sa 60 miliona ne može da se odradi izmuljivanje jezera moralo se tih 55 miliona iskoristiti za neke manje – druge korisne stvari, ali onda se opet pojavio problem, zakonski. Ne može to tako. To su namenske pare za kapitalne investicije. Tako da je iz pokrajine predloženo da se za ta sredstva uradi niz konkretnih projekata, studija vezano za Palić. Između ostalog, predlog radne grupe, je bio da dođe do kupovine jednog amfibijskog vozila - kombajna za sečenje trske sa prikolicom i vučnim vozilom (oko 20 miliona). Taj predlog je onda pokrajinski sekretar Puzović, prosledio Vladi Vojvodine, i dosta vremena se čeka na to rešenje. Pošto je to prenamena sredstava vlada mora da odobri taj zahtev.
Trenutno je potpisan ugovor oko projekta za formiranje zaštitnog pojasa u iznosu od 2.300.000 dinara ( deo od predviđenih pet miliona ) jer to je iznos sredstava koji se realno može i mora utrošiti u toku ove godine od strane JP Palić Ludoš.
Dogovor je da se u proleće sadi zaštitni pojas oko drugog sektora, a na državnim parcelama oko trećeg sektora će biti revitalizacija još ove godine.
Novost je da će oko Krvavog jezera biti urađena pešačka staza sa klupama i stolovima kao i sađenje drveća da se oplemeni ovaj deo obale. Iznos sredstava namenjen za to je 400.000 dinara od dobijene sume.
Daljnji zadatak radne grupe je praktično nadgledanje, koordinacija svih projekata javnih preduzeća koja rade sada sa problematikom vezanom za Palića da bi se moglo iznaći optimalna rešenja za bilo koji korak iz Plana.
Recimo u JKP „Vodovod i kanalizacija“ su predvideli neka poboljšanja na prečistaču koja bi dovela do smanjanja nivoa nutirenata u izlaznoj vodi. Sastavlja se budžet i onda se nalazi optimalno rešenje i pri tome će Grad biti taj koji će da traži sredstva od republičkih ili pokrajinskih institucija a ne pojedinac iz JP koji zna ministra i pokušava da tako da reši „problem“.
LER takođe ima ovde ulogu da pronalazi sredstva na međunarodnim konkursima itd...
Od vremena kada je projektovan PPOV (prečistač) izgrađen, pušten u rad, do danas mnoge nove stvari su se otkrile u tehnologiji prečišćavanja otpadnih voda. Stvari su se za 10 godina promenile. Potrebno je implementirati nove tehnologije u kontinuitetu sa vremenom.
Tako da odnedavno znamo da bi jedan uređaj nivoa vrednosti od 300.000 eura bilo potrebno ugraditi da bi spustili nivo fosfora na još niži nivo. Prečistač oduvek radi kako je projektovan, na 1 mg/l fosfora u izlaznoj vodi, što je evropski standard, ali zaključak je da sada mora raditi još bolje, bar da smanji nivo fosfora na 0.3 mg/l fosfora. Jer ugradnjom tog elementa će se drastično povećati efekat na kvalitet vode. Svi ostali okolni faktori uticaja na kvalitet vode u jezeru bi tada bili na nivou 10%, a prečistač bi preuzeo tada 90% odgovornosti za kvalitet vode.
Što se tiče deponije Aleksandrovačke bare, ona je vezana za problem jezera, jer ocedne vode stižu u jezeru podemnim vodama, i tu se radi na nekim novim projektima. Snima se stanje deponije i ideja je da se odredi stanje kvantitet i kvalitet gasova u telu deponije a drugo ocena mogućnosti iskorištenja dela tela deponije, da se vidi do koje dubine to vredi preraditi i kakvih materijala ima u njoj koji bi se mogli iskoristiti. Ono što stiže sada na deponiju treba da se razvrstava i koristi a ne da se deponija prekriva i zaboravi na to. Potrebno je korisne materijale izvući iz deponije.
Taj projekat je ponuđen GIZ-u da nađe rešenje. (GIZ - Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju)
Deo digestovanog mulja koji se odvaja na prečistaču je poslednjih četrdeset godina bivao pohranjen u okolini prečistača i vremenom se ponovo spiranjem uneo u jezero.
Sada je nađen interes sa JKP „Čistoća i zelenilo“, vezano za taj mulj. Odvojen je deo prostora gde će se mulj dugoročno odlagati. Ideja je da se pravi kompost sa zelenim otpadom kojeg oni imaju u velikim količinama. Takođe i JP Palić Ludoš bi mogao da odnosi svoje ostatke košenja trske na isto mesto. Stvari se povezuju da budu optimalne.
Institut IMS je zaključila da je postojeći objekat za reciklažu iz 2011. u okviru deponije neuslovan i da se mora srušiti. Tako da će se morati izgraditi na pravi način ponovo.
Takođe je urađen i PDR, plan detaljne regulacije za istočnu obalu gde će biti urađen zaštitni pojas, biciklističke staze, turističke staze, punktovi za odmor, ustvari jedno plansko uređenje obale koje do sada nije nikada bilo rađeno. U nastavku se radi zapadna obala i III sektor. II sektor će doživeti preparcelizaciju ali posle geodetskog snimanja terena.
*
Ponovljeni zaključak je da se pokuša obezbediti što više novca za sledeću godinu za Plan.
Iako su najave za sledeću godinu da će budžet biti restriktivan, dogovorom na državnom nivou između Nemačke i Srbije za sledeću godinu obezbeđeno 1.800.000. eura za pripremljen projekat povezivanje kanalizacije Palića na prečistač.
Pokazuje se da je projekte potrebno pripremati na vreme i imati spremne kada se pojave konkursi. Sada Grad preko radne grupe omogućuje javnim preduzećima da što lakše i pre mogu da dođu do rešavanja problema oko pisanja projekata.
Ovo su detalji razgovora sa onima koji znaju šta se radi oko Palića...
