Tema naučne konferencije je bila analiza specifičnih problema koji prate školovanje romskih učenika u okviru našeg obrazovnog sistema. Prezentovani su podaci koji govore o isključenosti romske dece, slabim školskim postignućima, ranom napuštanju škole i neredovnom pohađanje nastave romskih učenika. Rešavanje problema inkluzije romske dece, usko je povezano i sa stavovima učitelja o uključivanju ove izrazito vulnerabilne grupe u obrazovni sistem. Navedene su mnoge mogućnost za unapređivanje obrazovanja romskih učenika, kao i da rečenje leži i u programima visokoškolskih ustanova namenjenih inicijalnom obrazovanju učitelja, odnosno razvijanju nastavnih strategija koje povećavaju osetljivost i pozitivne stavovsko-vrednosne orijentacije prema deci pripadnika socio-kulutrno depriviranih sredina i marginalizovanih manjina.
Problemi koji prate obrazovanje romske dece i buduće promene u sastavu odeljenja bi trebalo da imaju implikacije na školski sistem – na potrebu njegovog prilgođavanja povećanoj različitosti učenika.
Oni bi takođe morali da se odraze na prilagođavanje kurikuluma pedagoških fakulteta realnosti koja očekuje buduće učitelje, odnosno njihovoj pravovremenoj i adekvatnoj pripremi za rad u heterogenim odeljenjima. Sve više se vidi da je siromaštvo stigmatizirajuće, pa tako u kontekstu analize obrazovnih postignuća romskih učenika ukazuje se na nužnost davanja dodatne edukativne podrške u redovnoj školi, svoj deci koja doživljavaju teškoće u učenju i socijalnoj participaciji. Prisutnost romske dece u odeljenjima redovnih škola najčešće predstavlja veliki teret za njihove učitelje. Najčešće pominjani razlozi za to su nezainteresovnost romskih učenika za nastavu, nemotivisanost romskih roditelja za saradnju i praćenje školovanja dece, neredovno pohađanje nastave, nepripremljenost za školu, nedostatak komunikacije između škole i romskih porodica. S druge strane, treba imati u vidu da se jedan broj učitelja teško snalazi u praksi i zbog toga što tokom svog inicijalnog obrazovanja nisu sticali potrebna znanja koja bi im omogućila da uspešno rade sa svim učenicima u odeljenju. Učitelji moraju dobiti znanja o načinima izgrađivanja interkulturalnog obrazovanja koje bi trebalo da svakom učeniku omogući da se u školi oseća prijatno, sigurno i zadovoljno, da spreči predrasude.
Ostvarive promene u obrazovanju najneuspešnije grupe učenika u našem školskom sitemu-romskih učenika, su moguće jedino ako sa njima rade najuspešniji učitelji. Zadatak visokoškolskih ustanova namenjenih inicijalnom obrazovanju učitelja, kao i svim drugim stručnjacima koji rade u obrazovanju, je razvijanje nastavnih strategija koje povećavaju osetljivost i pozitivne stavovsko-vrednosne orijentacije prema deci pripadnika socio-kulutrno depriviranih sredina i marginalizovanih manjina.
Saradnja subotičkog i segedinskog fakulteta u inkluzivnom obrazovnju
Ovaj projekat nastao je u okviru IPA-programa Mađarska-Srbija, u okviru programa prekogranične saradnje uz učešće Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu I Instituta za obrazovanje odraslih Pedagoškog fakulteta “Juhas Đula” Univerziteta u Segedinu. Naslov projekta je EDUCOOP (Educational Cooperation for Disadvantaged Children and Adults). Realizacija projekta je trajala od 1.maja 2013. do 31. jula 2014.
Cilj projekta je bio stvaranje intenzivne kulturne, obrazovne i istraživačke saradnje između dve institucije, kao i putem redovnih aktivnosti omogućiti socijalnu integraciju romske dece koja žive u nepovoljnim životnim uslovima. Naglašena je uloga projekta da se da doprinos razvoju i primeni modela inkluzivnog obrazovanja kroz jačanje kapaciteta nastavnog i stručnog osoblja osnovnih škola u Horgošu I u Segedinu za rad sa decom koja dolaze iz izuzetno siromašnih porodica. Studenti-mentori su tokom cele 2013-2014.godine nedeljno dva puta su radili sa svojim učenicima u školi, držali radionice, ali su istovremeno i slušali predviđene kurseve tokom školske godine na fakultetu kako bi stekli potrebnu stručno-metodička znanja za rad sa decom iz nepovoljnih životnih uslova.
Na kraju projekta na osnovu rezultata istraživanja štampan je priručnik “Iskustva mentorskog programa u Subotici i u Horgošu” sa željom da se prenesu iskustva stručnjaka koji su godinama aktivni na polju stvaranja uslova za primenu modela inkluzivnog obrazovanja kod nas. Na taj način želimo da damo podršku svima koji su spremni da unaprede svoj rad sa decom koja žive u nepovoljnim životnim uslovima.
Glavna poruka koju smo želeli da prenesemo jeste da je individualizovani pristup i prilagođavanje svakom pojedinačnom detetu od suštinske važnosti za uspešan rad sa svom decom. Svesni činjenice da je inkluzija proces u kom je potrebno vreme da se ustanove i učvrste inkluzivna kultura, politika i praksa, aktivnostima projekta smo želeli da damo mali doprinos u tom smeru. Pored objavljivanja Priručnika, nastavnici, učitelji i predstavnici stručnih službi osnovnih škola iz Vojvodine imaće priliku da prisustvuju stručnim predavanjima prositeklih iz projekta u toku 2014-2016.godine akreditovanim od strane Pedagoškog Zavoda A.P. Vojvodine koja će izvoditi profesori, predavači učiteljskog fakulteta iz Subotice i Instituta za obrazovanje odraslih iz Segedina.
Bili smo podstaknuti činjenicom da je briga o obrazovanju dece iz siromašnih porodica a naročito romske dece prošla je u istoriji, kako u svetu, tako i u Srbiji, kroz nekoliko faza - od direktne diskriminacije, odbacivanja i isključivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa, do konačnog priznavanja specifičnosti u obrazovanju.
Deci romske nacionalnosti je potrebno postupno pružati mogućnost pristupa jednakom obrazovanju i obuci, što im omogućuje da do maksimuma razviju svoje potencijale. U obrazovanju dece iz siromašnioh porodica a naročito romske dece moraju se uzeti u obzir rezultati istraživanja u Horgošu:
- generalno, socijalna postignuća su bolja u “redovnom” okruženju (veštine komunikacije, samoprocena broja prijatelja, objektivno merena frekvencija i kvalitet komunikacije sa ostalom decom, kvalitet slobodnog vremena, nivo samopoštovanja);
- nema pouzdanih zaključaka o nivou obrazovnih postignuća, jer ona ne zavise od tipa okruženja, već od tipa i kvaliteta podrške, što nas uverava u činjenicu da individualizacija obrazovanja nije pitanje gde već kako;
- zajedničko obrazovanje ne deluje negativno na decu koja dolaze iz porodica bez materijalnih problema
Budući zadaci na postizanju kvalitetnog obrazovanja za romsku decu su:
- podrška u stručnom usavršavanju učitelja i drugih profesionalaca;
- razvoj i širenje didaktičkog materijala i metoda;
- podrška školama i roditeljima;
- kratkoročna ili dugoročna pomoć pojedinim učenicima;
dr. Josip Lepeš, stručni menadžer projekta
