Okrugli sto: Ekološke i zdravstvene posledice NATO bombardovanja
Nesvesno, nezainteresovano i društvo bez katarze
Bombardovanjem Srbije 1999. započela je era ekološkog rata koji i danas traje a koji je kao posledice u našoj zemlji ostavio ekocid
Pitanje da li se iza „Feralovog“ naslova „Dolje američke bombe“, povodom bombardovanja Republike Srpske krije, anti ili prozapadni stav, na današnjem okruglom stolu „Ekološke i zdravstvene posledice NATO bombardovanja“ 21. Festivala evropskog filma, skoro da je dobilo plebiscitaran odgovor. Činjenica je da su u naslovu teme izvučene samo posledice, ali je isto tako i fakat da se uzroka zbog čega su se 1999. najjače vojne i ekonomske sile okrenule protiv Srbije skoro niko nije dotakao.
A i same posledice, složan je bio najveći broj učesnika okruglog stola, poražavajuće su: ima ih mnogo, ali su najvećim delom tajna. Međutim, ono što je nesporno za Jordana Aleksića sa Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ jeste da je NATO bombardovanjem započela era ekološkog rata koji, kako je rekao, i danas traje i koji je kao posledice u Srbiji ostavio ekocid! A nalog za ekocid, dodao je on, NATO je dobio 1992. u Rio de Žaneiru u vidu „Agende 21“ kojom je definisan odnos prema zaštiti i upravljanju vodama, na štetu malih zemalja.
Pravu apokalipsu zbog osiromašenog uranijuma i drugih čuda koja su tokom dva meseca 1999. padala sa neba najavila je dr Jasmina Durković iz Opšte bolnice u Subotici. Kako je navela, ispitivanja spontanih pobačaja, sprovedena 2000. godine, pokazala su da je čak 40 odsto zametaka u startu bilo s genetskom greškom! Drugim rečima, da su rođeni, bili bi nakaze. Rečima da su se na desetine hiljada ljudi nakon bombardovanja odselile i na druge kontinente, Durkovićeva je predvidela da je deo njih sa sobom poneo i „genetske greške“ koje će se proširiti na svet u vidu defektnih generacija koje dolaze.
Nešto blaži u ocenama bio je Goran Belojević sa Medicinskog fakulteta. Ističući da su razlozi kancera danas mnogobrojni, on je ukazao da je kod žena i muškaraca od 1999. rak pluća, dojke i prostate u konstantnom porastu.
Zoolog Vojislav Vasić rekao je da su posledice po biodiverzitet nastupile odmah nakon bombardovanja. Najveće od njih tiču se potpunog gubitka nekih endemskih (posebno biljnih) vrsta, kao i drugih velikih ekoloških šteta koje se odnose na nemogućnost obnavljanja biološke raznovrsnosti.
Gordana Pantelić sa Instituta „Vinča“ ukazala je da ispitivanja, i to neposredno posle bombardovanja, nisu pokazala veće prisustvo osiromašenog uranijuma u Srbiji. S izuzetkom četiri lokacije u okolini Bujanovca, ona je rekla da prisustvo ovog elementa nije zabeleženo nigde drugde.
To, međutim, kazao je Dragan Bataveljić, ne znači da od opasnih stvari ljudi nisu umirali. Kao primer za to on je naveo ljude iz svog okruženja, od kojih su mnogi umrli nakon bombardovanja „Zastave“. Bataveljić je dodao da su Kragujevčani više puta tražili odgovor od nadležnih državnih institucija da se ispita u kakvoj to sredini žive, ali uzaludno. Po njegovim rečima NATO je u bombardovanje ušao s jasnim ekonomskim, vojnim i geostrateškim ciljevima, a za posledice je ostavio veliki broj ljudskih žrtava, ogromnu materijalnu štetu i pogoršanu ekološku situaciju u zemlji. Sve to je dovoljno, rekao je on, da se akcija NATO-a, koja se dogodila pre 15 godina, nazove ratnim zločinom!
Politikolog iz Subotice Boško Kovačević jedini se osvrnuo i na uzroke bombardovanja. Kako je rekao, NATO je intervenisao nakon raspada SFR Jugoslavije, a za to su odgovorni ovdašnji političari („odluku o raspadu Jugoslavije, gospodo, donelo je čak 56 lekara u Skupštini“, rekao je Kovačević). Po njegovim rečima, u zemlji je potrebno stvoriti takvu atmosferu u kojoj će moral i odgovornost politici i političarima biti dominantne odrednice.
Posle festivala ovde će biti dodat zapis govora učesnika okruglog stola...
