- Stigli ste na cilj? - pisalo je na mobilnom, u okviru IGO aplikacije. Izbacio sam menjač iz brzine i gledam oko sebe.
Ne odgovaram na upit programa, jer nisam siguran da li sam na pravom mestu, iako sam dva puta proverio SMS od Alexa. Zastavica vijori na kraju rute, strelica stoji pod njom i piše adresa ulice Ištvana Viga br. 3.
U razgovoru je bila reč da se nalaze u Radanovcu i ja sam to locirao na deo grada preko puta Metroa na putu za Palić (Segedinski put), a sada sam bio negde duboko iza prve kasarne.
Kada sam prvi puta koristio navigaciju da me vodi, bilo je to kada smo tražili alternativni put za povratak u Suboticu iz Pečuja, pre pet-šest godina. Posumnjali smo da nešto nije u redu tek kada smo se posle kraće vožnje i silaska sa asfalta po uputama navigatora, našli na nekom proplanku posečene šume. Monotoni zvuk iz navigacije je krenuo da ponavljao nešto kao - Vratite se nazad, vratite se nazad...
Biće bolje da pozovem - Dialing...
- Stigao si na dobro mesto - anticipirao je pitanje Alex.
Ipak je dobar ovaj IGO - svestan sam da ćemo se sve više prepuštati (verovati) ovim gadžetima i ovisiti o volji i namerama pisaca dotičnih softvera.
Razlog mog dolaska na cilj je bio da vidim gde je firma u kojoj je zaposlen Aleksandar Pejić - Alex, webadmin www.subotica.info i koji je to softwer koji on piše sa kolegama u firmi “ICBTech”.
I onda je bilo, redom, po starini nekoliko reči o tome od svakog prisutnog...
*
Dr Silvester Pletl, jedan od vlasnika firme, profesor na popularnoj subotičkoj Višoj tehničkoj školi, reče onda kako je došlo do ideje da se osnuje firma ovog tipa kod nas.
- Smatram da u svakoj generaciji neke ljudske populacije ima određen procenat pojedinaca koji uspešno mogu obaviti složene, savremene tehničke poslove. Sa mojim kolegama iz obrazovnog i naučnog okruženja, svojevremeno smo uočili da imamo dosta kvalitetnog kadra u našoj okolini i da ti ljudi nažalost ne nalaze adekvatan posao u našem društvu, u bliskom okruženju, i da odlaze vani. Tu tendenciju treba zaustaviti...
To je bio jedan od razloga da na polju savremene IT tehnologije osnujemo firmu, i to smo učinili baš dana 29. XI 2011. Novoosnovano društvo je dobilo naziv ICBTech (Intelligent Computer Based Technology).
Na taj način napravil smo osnovu na kojoj možemo doneti poslove iz inostranstva i to takve koji su “top” po softverskoj i hardveskoj tehnologiji.
Firma ima trenutno šest zaposlenih, po tri inženjera iz Subotice i iz Ade. Zajedničko im je da su svi mladi stručnjaci iz Vojvodine, da su bili najbolji studenti naših visokoškolskih ustanova, Više tehničke u Subotici, FTN Novi Sad, a ima ih i koji su se školovali na Segedinskom Univerzitetu, pa su se vratili u rodne krajeve.
Projekti koji u sebi nose izazove, prijatni uslovi rada i konkurentne plate daju osnovu da mladi stručnjaci budu zadovoljni u ovom društvu. Naravno, imamo viziju da rastemo dalje…
U radnoj prostoriji gde se “tipka” nalaze se tri mlada, po godinama starosti, softveraša, za dva poveća radna stola koji su prekriveni el. pločama, kablovima i monitorima sa tastaturama i neobičnom platformom u kojoj su “zabodeni” na prvi pogled uređaji koji liče na mobilni telefon i daljinski za TV. Dobijam stolicu da sednem.
Šta da pitam kada ne znam o čemu se radi?
- Pa... Šta vi ovde “stvarate”? - gledam u Alexa.
- Ja sam vođa tima, shodno tome obavljam više poslova dok je Kosova nadležnost Android a Prčićeva Linux.
Pitanje za Aleksandara je bilo da mi pokuša ukratko objasniti konkretni proizvod i što rade sada. Ispostavilo se da reč upravo o tom uređaju koji liči na mobilni.
- Naš osnovni posao je, u stvari, takozvani embedded software, ugnježdeni sistem, koji se ugrađuje u elektronske uređaje, recimo u: auto industriji, TV, mobilnim odnosno potrošačkoj elektronici. A u ovom konkretnom slučaju radimo na jednom projektu firme “Tonwelt” koja se bavi, jednostavno rečeno, uređajem koji koriste posetioci, uglavnom muzeja, preko kojeg se informišu, audio i vizuelno, o predmetu njihovog interesovanja tokom obilaska postavke.
Ponosni smo jer smo deo tima koji je za ovaj uređaj dobio nagradu za dizajn.
Za razliku od pisanja softvera za računare ovde je drukčiji osećaj zadovoljstva posle obavljenog posla. Ovo je više konkretizovano, vidi se. Bilo nam je fascinantno kada smo bili u Nemačkoj i videli kako stotine ljudi šeta kroz muzej i koristi ovaj uređaj.
*
Andrija Prčić, zadužen za Linux, mi je pojednostavljeno pokušao objasniti da on radi na softveru za kontrolu hardvera - drajverima, te vodi računa da li sve funkcioniše kako treba pri komunikaciji bazne stanice, platforme, koja je bila ispred njega, a na kojoj su se vodiči “punili” informacijama iz centralnog sistema Tonwelta. Uglavnom, to je razgovor prevodioca sa prevodiocem, u smislu komunikacije raznih protokola među sobom, gde se koriste i drugi jezici i razne platofrme. Od C-a preko C++ do Jave. Protok velike količine podataka, koji se onda obrađuju i analiziraju, recimo - kuda je čovek išao kroz muzej, gde se najviše zadržao, slušao, gledao, itd...
*
Četvrti iz tima je Aron Koso objasnio mi je nešto oko Androida, i aplikacija, ali to je bilo vezano za neku drugu priču o kojoj ću možda jednom napisati tekst u About info…
*
Firma radi i na projektima iz oblasti industrijske elektronike, među kojima je najznačajniji software za industrijsku komunikaciju. Članove ovog tima čine Peter Kasaš, Lorand Molnar i Ištvan Ago.
*
Na kraju, meni se čini da se ideja osnivača firme, pisanje embedded softwera, ostvarila. Ovaj tim se izgleda ugnjezdio - embeddovao u Subotici, da tu i ostane.
