Izložba posvećena posledenjoj vožnji subotičkog tramvaja otvorena je danas u holu Gerontoškog centra Subotica pod nazivom „Četrdeset godina od ispraćaja subotičkog tramvaja“. Autentične fotografije Edvarda Kirbusa i Zlatka Jovanova načinjene prilikom poslednje vožnje izazvale su veliku pažnju stanara domova, koji se kroz setu sećaju vožnje u istom.
Subotica je među prvim gradovima dobila tramvaj ali je četrdeset godina prošlo od kada je on stao. Danas njegov trag možemo sresti u centru grada ali i u svakom stanovniku grada koji broji više od četiri decenije. Izložba fotografija upotpunjena je kratkim filmom koji su prisutni imali prilike da pogledaju u biblioteci Gerontološkog centra Subotica. Koautor izložbe, Edvard Kirbus, rekao je da mu je drago što je tog dana izbarao fotoaparat naspram kamere, jer su fotografije čvrst materijalni dokaz. „Ovo je istorija u kojoj smo mi svi učestovali. Fotografije su snimljene u nekih četrdeset i pet minuta zadnjih vožnji tramvaja od Remize do Malog Bajmoka i nazad“- rekao je Kirbus.
Organizator kultruno- zabavnih aktivnosti Gerontološkog centra Subotica, Zlatinka Race Jeremić, rekla je kako su mnogi stanari na fotografijama prepoznali sebe ili nekoga koga poznaju. „Tog dana su gospoda Edvard Kirbus i Zlatko Jovanov napravili ove nezaboravne fotografije, a gospodin Ognjen Aleksić je snimio to kamerom, što ćemo moći isto da pogledamo. Neki od stanara su se prepoznali na fotografijama, a verujem da će videti nekoga poznatog i u filmu“- rekla je ona.
Direktor Gerontološkog centra Subotica, dr Nenad Ivanišević, smatra da je tramvaj živ dokle god živi sećanje na njega. „Postoje situacije, mesta i stvari u svim gradovima na svetu koja nikad ne odu. Subotički tramvaj ne vozi ali živi i živeće sve dok se neko bude sećao da je on postojao. Nije važno da li tramvaj vozi ili ne vozi, ali je tramvaj živ i ja mislim da će tramvaj živeti sve dok je ovakvih fotografija i sve dok mi to saznanje o tramvaju prenosimo mlađim generacijama. Možda neka mlađa generacija smogne hrabrosti, kao ona generacija koja ga je ugasila, da tramvaj vrati subotičkim ulicama“- rekao je Ivanišević.
Stanarka doma Dudova šuma, Laslo Katalin, odala je tajnu da je njena ćerka ta koja je došla na ideju da se tramvaj koristi za komercijalne svrhe. „Njena je ideja bila da se postavi tramvaj na šine i da se otvori poslastičarnica. Tu ideju sproveo je njen prijatelj i od 1987. godine je tramvaj radio kao autentična poslastičarnica koja je uvek bila puna ljudi. Sve je ostalo originalno, sve je bilo od metala i mesinga, između sedišta su bili stolovi. Svaki gost kad je ulazio, mogao je da pozvoni“- seća se stanarka doma.
