Subotička moderna: Politički kaleidoskop

Pon, 31.03.2014 - 10:57 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Sa višestranačjem i pluralizmom nastale se političke stranke, mahom kao ekspoziture centralnih, nacionalnih stranaka, kao izrazi etnocentričkih aspiracija manjinskih zajednica, kao recidivi bivšeg režima i kao protagonisti autentičnog gradskog, pokrajinskog partijskog organizovanja. U gradu, na ovaj ili onaj način, deluje dvadesetak političkih stranaka. Nesporno je da u protekloj deceniji stranačku sliku grada obeležava dominacija etno-centričkih i državotvornih stranaka. Oni su su se smenjivali u vršenju lokalne vlasti.

Serioznija analiza pokazuje da se biračko telo ponašalo, u rasponima, od poverenja etnocentričkoj vlasti, do podrške vladajućem stranačkom ansamblu na nivou države. Neovisno kako će se ubuduće komponovati, neminovno je redukovan i smanjen broj stranaka koje tvore vlast. Iz aspekta razvojnosti sredine, važno je graditi minimum političke kulture. To podrazumeva da:

  • političke stranke ne dovode iznova u pitanje celovit razvoj grada (oko kojeg se slože), već tragaju za bržim i efikasnijim putevima revitalizacije. Dakle, one su rivalske, protivničke, a ne destruktivne i neprijateljske, kako u međuodnosima, tako i na javnoj sceni;
  • političke stranke ne mogu biti alati za razna pojedinačna i grupna okorištavanja, već su političko čvorište emitovanja prihvatljivih predloga, za dobrobit svih građana, a ne samo svojih članova, vođstava i sl;
  • političke stranke u gradu su upućene na oslobađanje od parohijalnih i inih aspiracija, koje unose i proizvode nestabilnost za bilo kog građanina. One, iznad svega, treba da neguju sopstvenu unutrašnju demokratsku strukturu;
  • političke stranke u gradu deluju kroz sistem, kroz postojeće institucije, poštujući društvene vrednosti, standarde i proceduru, racionalnost, etc.;
  • političke stranke javno saopštavaju svoje stavove, ocene i inicijative, a ne vređaju, nipodaštavaju i minimiziraju bilo čiju posebnost i samosvojnost.

Ovim ili sličnim, minimumom političke kulture, u delovanju stranaka, postiže se ambijent u kojem se ekstremi minimiziraju, a političke stranke takmiče u efikasnosti, delotvornosti, viziji, fer-plej konfrontaciji. Dezavuisanja i pretnje, te reagovanje po principu "spojenih sudova" odn. delovanje po principu "ratnih štabova" i “remetilačkog faktora” - trebalo bi što pre napuštati.

(deo 13 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>

Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.

Autor teksta: 

Više o ovoj temi...

Već godinama postoji opšta konstatacija o "gradu sa katancima“. O napuštenim objektima i ugušenim proizvodnjama sve više se govori. Proizvodna letargija je samo vrh ledenog brega i posledica mnogo dubljih razloga nego što se emituje. Pred našim očima se gase proizvodnje, a ne pokreću nove. Pa neće biti da su razlozi samo u Beogradu. U pitanju je ipak nešto drugo. Ima tu komotnosti i nekompetentnosti odgovornih, ima tu samozadovoljstva i namirivanja sopstvenih apetita, ima tu obuzetosti marginalnim temama, ima tu egoizma raznih vrsta i boja, ima tu...

Neophodno je da se u osnovi prilazi gradu kao razvojnom i ekonomskom potencijalu. Urbana ekonomija nije nepoznata činjenica jednako kao što nisu nepoznati socijalni i infrastrukturni projekti razvoja. Ovde postoje...

detaljnije
Post date: Uto, 11.03.2014 - 02:11

Pod uticajem nadasve trusnih političkih procesa u poslednje dve i po decenije, stvoren je ekonomski i privredni realitet sa sledećim odlikama:

  • društvena preduzeća, industrija (po broju zaposlenih najveći privredni subjekti) gotovo propala i dovedena na nivo industrijskog groblja. Neodložno važno je graditi novu industrijalizaciju grada, sa postojećim i novim akterima;
  • sadašnji koncept privatizacije proizvodi ne mali katalog propalih firmi. Ne radi se o žalu za propalim firmama, već o žalu deficita novih firmi koji bi mogli činiti uzdanicu grada;
  • "siva ekonomija" kao poligon rezervnih izvora egzistencije se rapidno razvila. Može se govoriti da preko polovina porodica u gradu živi od nekih izvora "sive ekonomije". Buvljak je bio preteča (u socijalističkoj...
detaljnije
Post date: Sub, 08.03.2014 - 07:34

Ova demografska, nacionalna i kulturna različitost ne bi trebala da bude hendikep, već pluralizovano bogatstvo i nalog u traganju za matricama rada i stvaranja, uvažavajući date različitosti. Različiti jezici, navike, običaji, svetkovine, kulture; jesu ozbiljna subotička razvojna šansa. U protekloj deceniji je izvršena fragmentacija po nacionalnim, socijalnim i političkim šavovima, što je dovelo do destrukcije i sivila, do primitivizacije i populističkih japajakanja. Subotica ne može biti samo (ili ekskluzivno) etnocenričko središte Mađara, ni Hrvata, niti pak bastion Srpstva. Subotica jeste eminentno multietnički grad, ali svoju datost nadilazi poštovanjem razlika, multikulturnim i interkulturnim povezivanjem, razmenom i stvaranjem novih koordinata zajedništva....

detaljnije
Post date: Uto, 04.03.2014 - 01:12

Subotica ima image srednjoevropskog grada sa naznačenim osobenostima secesije, stila nastalog u smeni prošlih vekova, u vremenu kada je grad i imao svoj "zlatni period". Vreme iza nas će svedočiti o gradnji fabrika, saobraćajnica (putevi, pruge), o naglom razvoju zanatstva i trgovine, ali i o nacionalnim, političkim sukobima, iseljavanjima i doseljavanjima. Kako progresivne, tako su i retrogradne ideje stanovale u ovom gradu. I pored svih trvenja i antagonizama, kristalila se ta nit upućenosti i zajedništva, to poštovanje različitosti. To je i u ovim vremenima centralna osa opstajanja, uz sve zazore i nepoverenja. To je naprosto civilizacijska vrednost ovog grada, koja se svih ovih godina tranzicije pokušava dovesti u pitanje.

Svaka dubinska, strukturalna istorijska...

detaljnije
Post date: Sub, 01.03.2014 - 01:31

Grad je nastao u ravnici, sa neminovnim uslovljavanjem da upravo takav ambijent bude izvor života i osnova ekonomije. Grad nema reku, što je svakako hendikep koji valja transcendirati. Ali grad ima jezero Palić, sa ne baš malim potencijalima razvoja. Poljoprivreda i na njoj zasnovana industrija, predstavlja ključni resurs privređivanja. Normalno je da se na granama poljoprivrede razviju prateće proizvodnje, jer je to uistinu privredni resurs. To je iskustvo i vrednost minulih vremena. Osnovni razvojni nalog danas je vezan za veću poljoprivrednu proizvodnju, za nove proizvode u prehrambenoj industriji, za razvoj pratećih proizvodnji.

Ideje i inicijative vezane za veličinu poseda, vlasničko raščišćavanje poseda, klasterizaciju, nove poljoprivredne kulture, razvoj...

detaljnije
Post date: Sre, 26.02.2014 - 08:12
Custom Search