Veliko nezadovoljstvo tranzicijom kojoj se ne nazire kraj, rezignacija i nedostatak nade u budućnost, doveli su ljude na sindikalnu tribinu na kojoj je kao najveći problem uočen potpuni nedostatak politike u smislu stvarnog posredovanja između interesa kapitala i ljudi, odn. njihovog osnovnog prava na rad. Nepostojanje osnovne volje da se posreduje između interesa države, kapitala i ljudi (odn. njihovog rada) prouzroči dalje gomilanje društvenih problema koji će, ko zna, kako je Ljubomir Đorđević rekao, možda na kraju i morati da se čiste usranom motkom, asocirajući na aktuelna dešavanja u Bosni
Tajming govornika:
- 00.00. - 02.44. - Mikloš Olajoš Nađ
- 02.45. - 13.22. - Snimak detalja svedočenju Branka Pavlovića o privatizaciji "Severa" iz 2011.
- 13.22. - 18.23. - Mikloš Olajoš Nađ
- 18.24. - 36.40. - prof. dr Boško Kovačević
- 36.40. - 37.50. - Mikloš Olajoš Nađ predstavlja Branislava Markuša
- 37.55. - 47.33. - Branislav Markuš - UG "Ravnopravnost" - problem Jugoremedije
- 47.45. - 1.06.36 - prof. dr Radmilo Todosijević
- 1.07.13. - 1.21.37. - Milan Svilar
- 1.21.50. - 1.29.30. - Geza Babijanović - Gde nam je problem da objasnim...
- 1.29.37. - 1.34.53. - Blaško Gabrić - Matica useljenika - citat - Patrijarh - Nisam znao da ima tako pametnih Srba u Subotici ?!
- 1.34.59. - 1.40.40. - Petar Lončar - Sindikat solidarnost
- 1.40.49. - 1.44.32. - Filipović Dragoslav
- 1.44.50. - 1.50.21. - Radiša Marković- UG "Pariz" Jagodina, Poruka - moramo zajednički nastupiti u isto vreme..
- 1.50.44. - 1.56.02. - Nenad Ilić - "Obruč" Ratkovo - nestanak poljoprivrednog zemljišta ex-kombinata u Vojvodini.
- 1.56.09. - 1.59.22. - Lacika? - livac - Nemamo drugu državu...
- 1.59.30. - 2.01.02. - Ljuba Đorđević - Usranom motkom srušiti vlast!
- 2.01.10. - 2.01.10. - Đuro Posavčić - tri koplja?
- 2.01.10. - 2.03.32. - Blaško Gabrić - zaparloženi vinogradi podruma Palić
- 2.03.37. - 2.10.43. - prof. dr Boško Kovačević - Socijalna tama Balkana
U nastavku autorski tekst Vesele Laloš - povodom tribine o reindustrijalizaciji Subotice
Pod maskom reformi ukidaju se prava radnika
Privatizacija kakva je izvedena u Srbiji opustošila je privredu, a građane drastično osiromašila, i sve se praktično završilo na nivou prvobitne akumulacije kapitala. Rezultat toga je privreda čija je efektivnost 60 odsto u odnosu na onu iz 1989. godine, dok je nezaposlenost poprimila alarmantne razmere. U Subotici je stvarno nezaposleno oko 22 hiljade građana, iako zvanični podaci NSZ navode (samo) 50 odsto te cifre, a to stanje je direktna posledica uništavanja nekada uspešne subotičke privrede, čulo se na tribini Udruženja građana Subotice "Solidarnost", koju je u saradnji sa ograncima iz cele Srbije, kao i udruženjem "Ravnopravnost" iz Zrenjanina. Ovo udruženje organizovalo sa jednom osnovnom temom i ciljem - doći do rešenja kako obnoviti gotovo zamrlu privredu u Subotici.
Jedan od velikih problema u konstruktivnom pristupu ovome zadatku je upravo nakon privatizacije formiran privredni sistem, nastao na pljački građana, bivših vlasnika velikog dela privrednih potencijala, i devalviranju rada uopšte, a time i uništavanju radništva, napomenuo je Boško Kovačević, sociolog iz Subotice.
"Danas je pojam rada potpuno obezvređen, biti radnik gotovo je sramota, a društvo je zahvaljujući načinu privatizacije odnosno nesmetanoj i najprimitivnijoj akumulaciji kapitala postalo ekstremno raslojeno. Da bi se bilo šta uradilo, takav situacija se mora radikalno menjati, moraju se stvoriti uslovi za funkcionisanje socijalno odgovornog kapitala...Nekakav oporavak privrede može se potražiti kroz razne alternativne oblike privrednog preduzetništva, kao što je na primer socijalno i saradničko preduzetništvo, kroz umrežavanje građana, kroz okupljanje ljudi od znanja i ideja koji bi se uključili u proces stvaranja drugačijih uslova za pokretanje privrednih aktivnosti", napomenuo je dr Kovačević.
Branimir Markuš, predsednik UG "Ravnopravnost" iz Zrenjanina, takođe privatizaciju kakva je ovde sprovedena vidi kao ključni momenat u uništavanju nekada zdrave privrede.
"Naša nekadašnja preduzeća su prodavana kao nekretnine, a ne kao vredan privredni potencijal, i to kroz licitaciju koja je omogućavala privilegovanu kupovinu samo politički podobnim kadrovima, zbog čega smo mi i danas taoci političkih stranaka. Dražava odnosno vlast je u tom procesu bila na strani krupnog kapitala, što je najočiglednije u njenom protivljenju akcionarskom modelu privatizacije. Takav stav je najveći broj radnika ostavilo bez ikakve imovine, a takođe i bez posla. A oni koji su pokušavali i koji i dalje pokušavaju da se bore protiv te pljačkaške privatizacije, u nadi da će se stvoriti nekakav ambijent za stvarno pokretanje naše privrede privrede, ostali su usamljeni, i svako od njih je prepušten sebi, jer ne postoji solidarnost među opljačkanim i prevarenim radnicima i građanima. Takav njihov pasivan i defetistički odnos prema kriminalu i korupciji posledica je teškog stanja u kojem se nalaze - većina stanovnika ove zemlje bori se za golo preživljavanje, a gladan čovek nema ni snage ni hrabrosti da ulazi u borbu", kaže Markuš.
No, iako je i sama država u rasulu, mora se reći da nas je ona u ovo dovela, i ona nas mora i izvući, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Radmilo Todosijević, koji je takođe i predsednik gradske skupštine.
"Srbija, međutim, treba imati na umu, sa ovako velikim trehnološkim zaostatkom u odnosu na privredu razvijenog sveta, nema šansu da se reindustirjalizuje, odnosno da povrati svoje nekadašnje privredne sisteme, kao što neki misle, već se mora okrenuti razvoju malih i srednjih preduzeća i tercijarnim delatnostima. Inovacije svakoga dana menjaju tržišnu sliku u svetu, a mi nemamo vremena da gradimo velike sisteme i ulazimo u neke dugoročne proizvodne programe, niti možemo na svetskom tržištu biti konkurentni u tom segmentu privrede. Subotica zato treba da radi na reviltalizaciji pojedinih malih pogona (ka na primer proizvodnje bicikala, malih motora, zalivnih sistema), na razvijanju zanatstva, turističke delatnosti...ali i podizanje nivoa obrazovanog sietama koji je takođe devasatiran", ocenio je profesor Todosijević.
U okviru udruženja "Solidarnost" već se radi na programu revitalizacije proizvodnje malih motora, kakve je nekad proizvodila subotička fabrika "Sever", a oko njega su okupljeni upravo bivši radnici i inžinjeri ove kompanije. Njihov program zasniva se upravo na znanju i iskustvu koje poseduju članovi ove grupe.
Veliko nezadovoljstvo tranzicijom i rezultatima privatizacije, i nepostojanje nade da se to može izmeniti obojili su ovu tribinu sindikalnim bojama, a razočarenje novonastalim odnosima u društvu kod ljudi je uništilo veru u mogućnost pravednih odnosa u kapitalističkom privrednom sistemu. Očiti nedostatak političkog kapaciteta (i volje) da država posreduje između interesa kapitala i ljudi, odnosno njihovog osnovnog prava na rad, između interesa države, kapitala i građana samo vodi u dalje probleme, zaključeno je na tribini.
"Jedan od dokaza da je to tako i da politčari nisu na strani građana ni radnika je i najava novog zakona o radu, koji je u stvari koncipiran tako da dalje obespravlja radnike i donese nove benefite vlasnicima kapitala, navodi Branimir Markuš.
On kaže da je predlog novog zakona o radu, koji se pored Srbije, sinhrono usvaja i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, pokušaj neoliberalizma da na ovim prostorima pokaže svu svoju moć.
"Ovde su prava radnika osvajana teško, i često krvlju, a sada neoliberali govore da su ta prava u stvari privilegije. Ako je pravo da se živi ljudski od svog rada privilegija, onda je to stvarno najgori primer. Zakon se ne donosi slučajno u sve tri zemlje, i mislim da se u Srbiji samo čeka trenutak da se ponovo pokuša da se on proturi. To je prosto obaveza političara prema poretku u EU. Evropska unija neće odustati od tih zahteva, pod maskom reformi, koje naravno mi radnici ne doživljavamo kao reforme - jer, nismo mi dužni da plaćamo krizu, nismo mi dužni da se preko naših leđa daje opropst onima koji su dvadeset godina pljačkali kroz tranziciju i privatizaciju. Poslednja je šansa da ono što vredi u ovom regionu, a tu mislim i na Srbiju, i na Hrvatsku, i na BiH, da se probudimo i da probamo nešto zajedno da uradimo. Dok god budemo čekali, neće biti dobro", napominje Markuš.
