Kada se govori o zagađenju jezera Palić, odnosno severnog turističkog dela uvek se spomene Tapšin kanal kao glavni zagađivač, jer on prolazi kroz ZOO vrt Palić gde navodno primi fekalni otpad od dela životinja. To je bio razlog da kod današnje posete ZOO vrtu, kanal protiče kroz Radanovac pa pored MOL-ove pumpe ispod E5 puta stiže do vrta a potom do jezera Palića. Sagovornik za to Mirjana Alapović, koordinator za edukaciju i obrazovni program i piar u ovoj ustanovi, kaže:
- Tapšin kanal je prirodni vodotok koji jednim delom protiče kroz zoološki vrt, on utiče u severozapadom delu a taj deo je posetiocima poznat po delu gde žive jeleni lopatari, gde ima najviše roda a potom okružuje ostrvo sa pavijanima. Kanal tu završava iza ostrva, odnosno na ivici ograde, iza proplanka između kaveza majmuna i vukova. Kanal na jednom delu čini granicu između zoo vrta i Riječke ulice.
Nivo vode u samom kanalu zavisi naravno od padavina i nivoa podzemnih voda. U slučaju da je nivo podzemih voda visok ceo taj deo liči na močvaru i ako to potraje tada se tu nastanjuju razni vodozemci, žabe ima čak i riba pa na taj način privlače i divlje životinje naročito tokom migracije tokom prolća i jeseni kada taj deo zoo vrta nastanjuje dosta divljih vrsta ptica, pre svega čaplji: velika bela, mala žuta, siva čaplja a u nekoliko navrata smo videli vodomare. U delu oko ostrva čak žive i bizamski pacovi a u vodi pored riba ima dosta velika populacija barskih kornjača. Ovaj deo je značajan za domaće barske kornjače, pošto one ovde žive i razmnožavaju jer čujem da im je populacija u Ludoškom jezeru ugrožena.
Od životinja koje žive pored kanala znači tu su pavijani, jeleni lopatari i neke domaće životinje kao što su magaci i prasići.
Po Mirjaninim saznanjima kanalizacija ZOO vrta nema ispuste u ovaj kanal. Ne računajući peskovitu obalu, prostor jelena, koji je prirodno u dodiru sa vodom koja protiče ili stoji kada je sušni period.
Kanal po izlasku iz zoo vrta protiče ispod puta i onda se tok delimično razliva na suprotnoj strani i protiče kroz šumarak, zadnjim delom Žabljeg salaša, prolazi ispod drvenog mostića, i potom se gubi se u šipražju da bi na kraju vodotok završio u jednoj cevi koja ide ispod Australijske ulice i čiji pravac pokazuje na marinu na obali jezera. Na samoj obali se ne vidi ispust u jezero…
Mirjana nastavlja o novostima u ZOO vrtu:
- Prostor za žirafe dobio zimsku nastrešnicu, takođe i odvojeni kompartmenti za mužjaka i ženku. Beli medved dobija novi prostor, proširenja od 250-60 m2. Afrički nojevi su prebačeni na prigodniji prostor sa peščanom podlogom pored žirafa a na njihovo mesto su došle male azijske vidre koje su dobile jezerski prostor gde će moći da plivaju. Od mladunaca najznačajnije su mali lemuri i nosati rakuni, koati. Uspeh je bio što smo ih sačuvali da odrastaju sa majkom. Mladunče Džuli je odgajeno na cuclu, kolega Erik ju je odgajao kući i ona je sada u Budimpešti.
Prošla godina je bila prosečna što se tiče poseta. Primećujemo sve više stranaca, dosta turista počinje dolazi iz Mađarske. Nešto manje je bilo eksurzija ali to je u pitanju zakonodavstvo.Redovni gosti su Beograđani.
U regionu imamo još ZOO vrtove u Segedinu, manji u Temišvaru i Osijeku. Kod nas, u Beogradu i Jagodini, dok je naš jedini koji ima edukativni program i prihvatilište za životinje koje su zaplenjene na granici i koje se nađu povređene.
Od prošle godine smo postali kandidat za članstvo u EAZI ( Evropska asocijacija zoo vrtova i akvarijuma) i cilj nam je da u nekom doglednom roku postanemo punopravni član. Trenutno još ne ispunjavamo sve standarde za držanje životinja koje čine: određena površina, društveni status, da se zadovolje sve njihove potrebe, ne samo hrana voda, već psihologija, socijalni statusi i ostalo. Znači korak po korak idemo prema tome.
U nekoj doglednoj budućnosti planira se i proširenje vrta na jedino mogućnu, zapadnu, zahvaljujući samoupravi grada Subotice.
