Situacija je jasna i nedvosmislena: po svaku cenu treba uništiti one koji razmišljalju svojom glavom. Ipak, hvala na tom pokušaju. Hvala za pojavljivanje na naslovnoj strani, na mogućnosti da se ponovo razgovara o nametnutim pitanjima. Formiranje stavova neka i dalje ostane stvar čitalaca, a objektivnost stvar novinara. Čak i onda kada je opšte poznato da u Srbiji živimo u zlatnom dobu plaćeničkih piskarala, koja zadovoljavaju perverzne želje svojih naredbodavaca.
Zanimljivo je da su to svi shvatili (ali možda ne u punoj meri).
Naravno, ne treba trčati pred rudu. Krenimo redom.
Pitanja vezana za JKP Vodovod i kanalizaciju su bila vrlo jasna, iako u “objekivnom”članku novinara se to ne spominje. Da vidimo zašto?! Pa samo zbog toga, jer svi su prećutali činjenicu da januara 4-tog je nastala ekološka katastrofa na Paliću, iako je naš prečistać koštao više od 17 miliona evra. Ukoliko neko pokušava da postavi pitanje ispravnosti tog prečistaća odmah se pokušava ućutkati. No sve u svemu, ipak smo naterali aktuelnu gradsku vlast da iznese u javnost činjenicu ekloške katastrofe. I dalje zahtevamo da se povede istraga i u spomenutom preduzeću. Ukoliko gospodin gradonačelnik neće naći za shodno da reaguje na naš zahtev, smatraćemo da on želi da napravi red samo u tuđem dvorištu, te njegova težnja za ćišćenja su samo politička hajka.
Na konferenciji za medije nisu izrečena puka zapažanja i pretpostavke. Po našem mišljenju, saopštene podatke mirne duše bismo mogli nazvati poglavljem priručnika "Kako krasti legalno u 21. veku?"
Recept je sledeći: "kupiti" jedno javno preduzeće, odnosno firmu koju finansira država. Uz to je poželjan i jedan korumpiran ili neiskusan direktor. Obezbediti obilnu porciju političke podrške. Ako je ikako moguće, nije na odmet se sve to začiniti sastojcima iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu. Dodati najmanje jedan d.o.o. i proslediti veći iznos na njegov tekući račun. Takoreći za bilo koju namenu. Javna nabavka u ovom slučaju nije bitna, naime, karakteristična politička svojstva začina snažno potiskuju smrad, koji naša čula registruju. Nakon što je uz pomoć svih dodatih sastojaka postignuta potreba "gustina", cilj je ostvaren. Kao u svakoj redovnoj kući, sledi spremanje. Privatna firma, odnosno d.o.o. u čije smo vlasništvo prosledili javna finansijska sredstva, jednostavno se gurne u stečaj, a zatim se podnese prijava protiv već nepostojeće firme. Pošto su potraživanja nenaplativa, situacija je sazrela da se "plen" jednostavno podeli. Gospođa direktorka tužnog pogleda u svom izveštaju konstatuje da je zli d.o.o. nestao iako je ona "dala sve od sebe". I to je kraj priče. Tako je jednostavno biti "pošten" u 2014. godini.
Prema našim informacijama, tipičan primer za pomenutu pojavu je slučaj firmi "Real Time" i Poslovni inkubator.
Dokaz da smo duboko dirnuli u osinjak su i pokušaji diskreditovanja moje ličnosti i zastrašivanja. Ponovo ističem da je sve to uzalud, neće im uspeti - idemo dalje.
Što se konkretnog radnog mesta tiče, ne bežim od istrage, ako svoj posao nisam obavljao pošteno, spreman sam da snosim posledice. Umesto pravdanja, evo jednog zapažanja: kada ujutro kročite na ulicu i ugledate svoj ispražnjeni kontejner, na radi se o tome da je smeće dobilo noge i procenilo da će mu biti bolje na drugom mestu, već se radi o tome da su ga odneli. Zato dugujem zahvalnost onima koji idu od od ulice do ulice. Ni oni ne škrabaju sedeći za pisaćim stolom, već jednostavno obavljaju svoj posao na terenu.
Silard Almaši
Subotica, 22. 01. 2014.
