Sinoć na Letnjoj pozornici otvoren 20. Festival evropskog filma
PALIĆ -- SIGURNA KUĆA ZA DOBRE FILMOVE
** Osim uručenja nagrade „Aleksandar Lifka“, organizatori se sa 20 priznanja odužili zaslužnima za postojanje Festivala, a na samom početku prikazan film o poučan film o opasnostima kojima je izložen
Piše: Zlatko Romić
Uručenjem nagrada „Aleksandar Lifka“ rediteljima Emiru Kusturici i Nikiti Mihalkovu sinoć je otvoren 20. Festival evropskog filma na Paliću.
Obraćajući se prepunom gledalištu Kusturica je istakao da se od početka informatičke revolucije, pre dvadesetak godina, zapravo nije dogodilo ništa.
„Kako god okreneš, moraš imati dobru ideju. Problem je, međutim, što se i dobre ideje uvek podvode pod evropski film, a najbolji evropski filmovi u poslednje vreme su bili iranski. Utoliko je bolje što postoje festivali koji vode posebnu brigu o autorskom filmu koji zadovoljava čitav spektar egzistencijalnih, političkih i istoriskih problema što je i karakateristika dobrih filmova. Po mom dubokom uverenju, da bi napravio globalni hit, ne smeš biti pametan. I utoliko su festivali kao što je ovaj postali ’sigurne kuće’ za dobre filmove“, rekao je Kusturica.
Opisujući poludnevno putovanje od Nižnjeg Novgoroda do Palića i isto toliko nazad, Mihalkov je unapred izneo zaključak o kojem će razmišljati kasnije:
„Bože, koliko ja volim Srbiju da bih sve ovo uradio“!
Otvaranje Festivala počelo je „istorijskim naučno-fantastičnim filmom“ Sabolča Tolnaija, naslovljenom „Vrata večnosti“. U rimejku o proteklih 20 godina – posvećenom Kenu Raselu -- autor je posebnu pažnju posvetio opasnosti koja Festivalu preti od strane čovekolikih; kulturocidnih svemiraca na privremenom radu u institucijama sistema.
U protokolarnom delu Festivala prvi se pojavio gradonačelnik Subotice Modest Dulić, koji je istakao da je Evropska filmska akademija manifestaciju „Nedelja u prirodi“ organizovala u sklopu palićkog filmskog festivala.
„To će svakako biti prilika da prekaljeni majstori Evropske filmske akademije budu ovde i svoja iskustva, poput dobitnika brojnih ’oskara’ Džima Šeridena sva svoja iskustva i životni opus stavi na raspolaganje mladim kolegama i pomogne im da krenu tim istim putem“, rekao je Dulić, dodajući da je odluka organizatora od pre 10 godina da se Festival u potpunosti okrene evropskom filmu svim posetiocima omogućila da vide kako vrhunski filmski stvaraoci vide Evropu i svet u kom živimo.
Gradonačelnik je tom prilikom dodelio plakete zaslužnima za organizaciju, promociju i prestiž Festivala. Plakete su dobili Dragan Božinović, Josip Krajninger, Srboljub Sigulinski, Jovan Mickovski, Milan Petrović, Miodrag Bardić, Anđelko Kovačić, Igor Skala, Nevena Đonlić, Zoltan Šifliš, Zorica Dimitrijević, Nebojša Popović, Vitomir Simurdić, Miroslav Bogorović, Nikolaj Nikitin, Josip Tikvicki, Radoslav Zelenović, Milena Dravić, Branislav Lečić, Mira Banjac i posthumno: Mitar Lazović, Jožef Šram i Dinko Tucaković.
U ime nagrađenih, odnosno – kako ih je nazvala – „kičme Festivala“ Mira Banjac je istakla da živimo u teško i siromašno vreme, ali da je nedopustivo da samo kultura bude mera siromaštva:
„Najveće siromaštvo je siromaštvo duha jednog naroda. Da to ne mora tako biti, 20 godina ovaj festival je istinski negovao veliku evropsku filmsku produkciju i mislim da je, kao i Subotica sa svojom utemeljnom višenacionalnom kulturom, zaslužio da bude počastvovani domaćin ovog velikog slavlja“.
Pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić istakao je da je Festival nastao u najteže vreme i da je najvažnije što je uopšte opstao. Za to vreme, kako je naveo, Festival je pratio i uspone i padove domaće kinematografije, ali i upoznavao svoje posetioce sa savremenim evropskim filmom.
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković u svom je izlaganju istakao kako je vreme potvrdilo opravdanost ideje da se Festival okrene evropskom filmu, dodajući kako Subotica i Palić na taj način svake godine dokazuju da su predvodnica evropske ideje u Srbiji.
