Sanacija jezera Palić - Beskrajna priča

Kompletan zvučni zapis okruglog stola je postavljen (minutaža sa govornicima je na kraju izveštaja) kao i video prilozi. Tekst Snježane Mitrović organizatorke sastanka je nastavku na kraju izveštaja. Tekst Biljane Vučković je takođe dole u nastavku.

-

Poziv za današnji Okrugli sto sa temom Palića od strane Arhus centra je bio sledeći...

Na inicijativu Regionalnog Arhus centra Subotica krajem godine je na Otvorenom univerzitetu upriličen sastanak na temu pokretanja inicijative za izradom zajedničkog predloga projekta sa aktivnostima vezanim za sanaciju jezera Palić i Ludaš. Sastanku su prisustvovali predstavnici: Gradske uprave, JP „Park-Palić”, JP „Palić-Ludaš”, Zavoda za javno zdravlje Subotica, Organik Control System, Otvorenog univerziteta i Udruženje TERRA’S.

Jedan od zaključaka ovog skupa je bio da se nosioci vlasti, odnosno donosioci odluka i javnost upoznaju sa predlozima neformalnog savetodavnog tela stručnjaka (Savet stručnjaka je formiran od strane preduzeća „Park-Palić”) datim u dvanaest tačaka u Programu predloženih mera i aktivnosti na sanaciji jezera, u smislu određivanja prioritetnih aktivnosti sa posebnim akcentom na mere koje predstavljaju preduslov za realizaciju Studije o čišćenju i remedijaciji mulja iz jezera Palić urađenom od strane Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.

Okrugli sto će biti prilika da se javnost pravovremeno upozna sa aktivnostima koje Gradska uprava Subotica preduzima u ovoj oblasti uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

S tim u vezi Vas pozivamo na okrugli sto u ponedeljak, 3. juna 2013. godine, sa početkom u 11 časova u Regionalnom Arhus centru Subotica (II ulaz, prizemlje Otvorenog univerziteta, Trg cara Jovana Nenada 15).

Uvodničari:

• Dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne  sredine;
• Predstavnik Gradske uprave Subotica;
• Mišel Rohman, diplomirani hidrolog i član Saveta stručnjaka JP „Park-Palić”;

---

Dodatne informacije: Regionalni Arhus centar Subotica

Telefon: 063-73-75-361 ili 024-554-600 lokal 123 ili 127

Srdačan pozdrav od Snježane Mitrović

-

Na okrugli sto su pozvani predstavnici:

• GU Subotica: dr Atila Čengeri, član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine, dr Gabor Mesaroš, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, mr Gordana Gavrilović i Žika Reh, Služba za zaštitu životne sredine i održivi razvoj;
• Pokrajinski zavod za zaštitu prirode: dr Biljana Panković, direktorica
• Institut za vodoprivredu ”Jaroslav Černi”: Mile Božić,(procena iz 2010) direktor (detalj sa konferencije za medije 25.04.2112.)
• JP „Park-Palić: Goran Gabrić, direktor i Duško Momirov, zamenik direktora
• JP „Palić Ludaš”: Neša Radulović, direktor i Ksenija Marton, zamenica direktora
• JKP „Vodovod i kanalizacija”: Tot Godo Valerija, direktor i Đerđ Šugar,  tehnički direktor
• Zavod za javno zdravlje Subotica: dr Morana Miković, direktorica, dr Zorica Mamužić Kukić i Olga Lompar;
• Građevinski fakultet Subotica: dr Đula Fabijan
• Organik Control System: Nenad Novaković, direktor
• Predsednike odborničkih grupa u lokalnom parlamentu (SNS „Pokrenimo Suboticu”, „Lista za Srbiju”, „SDPS-SPO”, LSV, DSHV, SPS-PUPS, SVM, „Izbor za bolji život”, LDP – Mošt”, Pokret Mađarske Nade, „Subotica u srcu”, Samostalni odbornici);
• Članovi Saveta stručnjaka
• MZ „Palić”
• Inspekcija
• Ekološke organizacije
• Mediji

***

Okrugli sto je potrajao do 13.30. a potom su još učesnici dodatno međusobno razgovarali o mogućim problemima pri nastavku sledećih koraka koje je potrebno učiniti da bi se nastavilo raditi na sanaciji jezera. Bilo je primetno odsustvo predstavnika za za zaštitu prirode iz pokrajine, (sekretarica čini se da je previdela e-mail pa je dr Puzović na neki način preneo njihove stavoave o problematici) a i prisutni su se pitali gde je mr Suzana Dulić iz lokalne samouprave koja je bila zadužena u prethodnoj postavci gradskog veća za ovo pitanje da bi i ona dala svoj input i odgovarala na pitanja novinara.

Osnovno - Formalno glavni "zagađivač" jezera (80%) je ustvari odlično urađeni prečistač koji vrši svoj posao za šta je predviđen. Problem je što je standardno postavljena granica nivoa fosfora koji se nalazi u prečišćenoj vodi previsoka za ovakav tip jezera. (Tu je potrebno dodatno ulaganje u tehnologiju da bi se nivo spustio)  O svemu ovome, čitavoj tehnologiji i problematici sanacije jezera, detaljinje se može pročitati u intervju sa Mišel Rohman-om koji je objavljen ranije ovde.

Tema današnje priče je bila u stvari - Šta uraditi sa novcem, oko 60 miliona dinara, koje je pokrajina odvojila za te svrhe?

Stvari su se svele na to da se od toga može uraditi zid jedne kasete za mulj koji i kasnije tu bio upumpan. (taj deo posla je na nivou milijardu dinara a toga novca nema "na vidiku" a ni da li će ga biti, od kada je došlo do smene vlasti na republičkom nivou, prošle godine, i kada je fond koji je vodio exministar Oliver Dulić ukinut)

- Većina učesnika okruglog stola smatra da se to u ovom trenutku ta sredstva ne bi trebala trošiti na tako nešto. Duže vreme bi imali betonski zid - skelet u Paliću (koji ne bi mogao da ispuni svoju funkciju dok ne dođe do izmuljivanja - čitati to kao novu milijardu dinara - 10 miliona eura), koji bi građanji, nedovoljno upućeni u problematiku ovog dela sanacije jezera (samo vađenje mulja), ismejali kao novu grešku gradskog rukovodstva.

Problem je u tome što su pokrajinskom sekretaru za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne  sredine, zakonima praktično vezane ruke da taj novac koji je dostupan  usmeri na logičniji korak, recimo izradu kanalizacione mreže na Paliću (i u naselju) koja treba da bude dovedena do postojećeg prečistača a ne da se netretirana kako je sada slučaj pušta u Ludoš.

Vetlend, ili mokra polja, koja su integrisana u rešenju instituta Jaroslav Černi, takođe su spomeunuta i oko njih se vodila stručna rasprava kako bi ih trebalo formirati da bi dali efekat.

Na kraju kao moguće mesto da se novac iskoristi je naravno bitan deo projekta - zaštitni pojas oko jezera, ali tu bi se moralo raditi takođe korak po korak jer tih 15 hektara, kako je procenjeno, je katastarski situacija koja zahtevna i traži vreme da se reši....

U video prilozima, između ostalog koji slede kasnije, dr Puzović kada govori pre početka sastanka, za medije koji tradicionalno nemaju vremena da čuju kakve takve zaključke posle razgovora nego ih uzimaju pre, i na kraju daje svoje viđenje sastanka i predstave gde bi pare mogle biti utrošene. prof. dr Božo Dalmacija (detalj sa seminara u ECO centru iz 2112) govori između ostalog o difuznom zagađenju i wetlendima i dr Gabor Mesaroš o tri moguća rešenja gde da se usmeri predviđeni novac.

Detalji minutaže zvučnog zapisa

Posle uvodnog dela najave sastanka govore redom

(sat.min.sec) - ime prezime

• - 00.05.07 - dr Atila Čengeri
• - 00.07.47 - dr Gabor Mesaroš
• - 00.14.35 - Snježana Mitrović
• - 00.20.54 - dr Slobodan Puzović
• - 00.32.15 - Mišel Rohman - (prezentacija u celini na video prilogu jer se radi sa fotografijama i ppp-u)
• početak diskusije
• - 00.50.50 - dr Gabor Mesaroš
• - 00.53.36 - Goran Nikolić - institut Jaroslav Černi - sanacija (mulj) košta milijardu dinara
• - 01.00.44 - Snježana Mitrović - Prečistač glavni zagađivač ??
• - 01.00.05 - dr Božo Dalmacija - o difuzji i bilansu fosfora
• - 01.05.00 - Mišel Rohman - o očiglednim zagađivačima zagađenja oko jezera, o zaštitnom pojasu...
• - 01.08.05 - Snježana Mitrović i dr Božo Dalmacija o organskoj proizvodnji pro&contra
• - 01.10.59 - Milan Uzelac - u video prilog-u  i o komunalnoj policiji koja ne kažnjava cisterne koje se prazne u kanal i zagađenju Ludoša..
• - 01.16.45 - Snježana Mitrović
• - 01.16.57 - dr Atila Čengeri  - pitanje o wetlendima
• - 01.18.19 - Goran Nikolić i Božo Dalmacija odgovori o održivosti jezera
• - 01.20.53 - Antun Orčić - da li je moguće bilo šta uraditi sa 60 miliona i pokrenuti stvar sa mrtve tačke - pitali ste pecaroše, restorane ?
• - 01.25.06 - Snježana Mitrović - građani ne reaguju na okrugle stolove, o 15 miliona iz budžeta grada
• - 01.26.10 - Slavko Bašić - mi smo pokušali dati rešenje da voda bude čista, ali Jaroslav Černi nije bio spreman za saradnju, Palić gradski WC
• - 01.30.33 - dr Gabor Mesaroš - jasno definisati ciljeve u narednom periodu bilans fosfoa
• - 01.33.18 - Aleksandra Bukvić - odbornica se upoznaje sa situacijom Da li je prečistač OK ? - Mišel i Dalmacija objašnjavaju, mnoge stvari 74-te se nisu znale!
• - 01.41.00 - dr Slobodan Puzović - zaključak (video prilog) - svake godine po 30 mil pa se skupilo od prošle još 30 = 60.
• - 01.53.15 - Žika Reh
• - 01.50.00 - Snježana Mitrović
• - 01.55.19 - Duško Momirov - ne postoji Plansko tehnička dokumentacija
• - 01.56.20 - Mišel Rohman i dr Slobodan Puzović - Šta sa parama ? - Kaseta - betonski zid bez uticaja na kvalitet vode ?! Snježana Mitrović...
• - 01.58.18 - Aleksandra Isakov - Šta sada  dr Slobodan Puzović odogovara i Duško Momirov?
• - 02.03.30 - Snježana Mitrović - kome mi ovo zaključke sada da prosledimo - Slobodan Puzović - Duško Momiro

***

Sledi tekst Snježane Mitrović organizatorke današnjeg sastanka

NE TREBA NAM JOŠ JEDNO “NARODNO POZORIŠTE”  U PALIĆKOM JEZERU

U Regionalnom Arhus centru Subotica, 3. juna 2013. godine je organizovan jedan od najbolje posećenih okruglih stolova, a tema je bila aktivnosti koje se preduzimaju po pitanju sanacije jezera Palić i Ludaš. Osim predstavnika pokrajine i gradske uprave, skupu su prisustvovali odbornici, inspektori, stručnjaci relevantnih ustanova i institucija iz Beograda, Novog Sada i Subotice, ekoloških organizacija, medija i javnosti.

Prema rečima organizatora, Snježane Mitrović, cilj skupa je bio da se sučelje različita mišljenja u vezi preduzimanja koraka na sanaciji jezera, a posebno da se razmotri odluka o početku izgradnje kaseta za izmuljivanje u jezeru Palić. Namera skupa je i da se donosioci odluka i javnost upoznaju sa programom Stručnog saveta sažetih u 12 tačaka, odnosno aktivnosti po kojima je potrebno prvo rešavati uzrok, a ne posledicu zagađenja jezera, na čemu posebno insistira, Mišel Roman, hidrolog koji već treću godinu pruža stručnu pomoć u „Park-Paliću“.

Posle dvočasovne diskusije, dr Slobodan Puzović, je rekao da je neophodno što pre zajednički definisati program aktivnosti na sanaciji Palićkog i Ludaškog jezera s obzirom da je za tu namenu iz pokrajinskog budžeta već odvojeno 60, a iz gradskog 15 miliona dinara. Sadašnja odluka čelnika Gradske uprave Subotica koja se sprovodi preko „Park-Palića“ jeste početak izgradnje kasete za izmuljivanje u Palićkom jezeru. Međutim, za završetak izgradnje kaseta, odnosno celokupnog projekta čišćenja i remedijacije mulja iz Palićkog i Ludaškog jezera treba ukupno milijardu dinara, tako da je ovih 75 miliona samo jedan mali procenat i investicija bi trajala decenijama. Kako je sugerisala, Snježana Mitrović, ne bi trebalo započinjati izgradnju još jednog „narodnog pozorišta“ u Palićkom jezeru, već sredstva usmeriti na podizanje zaštitnog pojasa i drugih aktivnosti predviđenih u programu Stručnog saveta koji je pretočen u Nacrt platforme za unapređenje ekološkog statusa Palićkog jezera i njegove okoline.

---

Tekst Biljane Vučković

Novac za sanaciju Palića  vraćen pokrajini

Subotičani četiri godine samo diskutovali o jezeru

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i životnu sredinu obezbedio je 60 miliona dinara, a grad Subotica 15 miliona dinara za sanaciju Palića, ali je novac iz pokrajinskog budžeta vraćen jer četiri godine bez zaključka traju izrade projekta i rasprave o metodama za spas jezera.

Subotica - Palić

Predlog stručnjaka Instituta „Jaroslav Černi“ koji su uradili studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, čišćenja i remedijacije mulja u Paliću tema je višegodišnje polemike među hidrolozima, biolozima, ekolozima, jer predviđeni novac nije dovoljan za njegovu realizaciju. Na jučerašnjem okruglom stolu  Regionalnog „Arhus“ centra rečeno je da da nije poznato ni ko bi mogao da donese odluku da se budžetska sredstva preusmere na druge, jeftinije, mere koje su preduslov za čistiju vodu u jezeru.

- Novac koji je bio odobren za sanaciju Palića nije mogao biti potrošen zbog toga što tada još nije bila gotova projektno planska dokumentacija i zbog krize jer nije pristizalo još novca kako je bilo planirano. Za sanaciju treba više sredstava nego što Sekretarijat može da obezbedi i zbog toga naše pare nisu bile angažovane. Plasirali smo manje iznose za interventno upumpavanje vode i aeraciju jezerske vode – kaže pokrajinski sekretar za životnu sredinu dr Slobodan Puzović i dodaje da neutrošenih 60 miliona dinara pokrajina ne može dati za studije, nove monitoringe, već samo za aktivne mere i aktivnosti u okviru sanacije i revitalizacije jezera što znači da ako uskoro sanacija Palića ne bude definisana novac nepovratno propada i vraća se u budžet Vojvodine.

Hidrolog i član Saveta za vodu pri preduzeću „Park Palić“Mišel Roman se pita da li je za četiri godine osim vremena i novca izgubljen i cilj projekta revitalizacije jezera.

- Cilj bi trebao da bude da se turisti kupaju bez rizika, da ribolovci slobodni pecaju, da procveta turizam. Ali, jezero bez mulja nije dovoljno da bi postigli taj cilj. Institut „Černi“ je ispunio zadatak projektom, ali nije rešenje samo izvaditi mulj o kojem se stalno priča. Prema projektu Instituta vrednost radova je milijarda dinara što znači da je 60 miliona dinara premalo. Ipak taj novac može biti korisno utrošen za prečistač koji još uvek pušta od 12 do 15 tona fosfora u jezero ili zaštitni pojas oko jezera koji bi poboljšao situaciju. Jedina šansa su nam EU fondovi, ali ako i uspemo u tome prvo što će nas pitati je da li smo rešili osnovne probleme, a to su zagađivači poput kanalizacije, poljoprivreda i sve drugo što ugrožava jezero – kaže Roman.

Antun Orčić iz Ekološkog pokreta je rekao da posle četiri godine diskutovanja bez zaključka neko mora predložiti rešenje.

-  Niko nije pitao građane ili ribolovce i ugostitelje na Paliću šta oni žele i misle o svemu ovome. Dok se četiri godine samo diskutovalo izgubili smo najmanje 200.000 evra od uplata za ribolovačke dozvole – rekao je Orčić.

ANTRFILE:

Zaboravili na Ludaš

- Stalno se govori o Paliću iako je Ludaš značajnije jezero uzdignuto na nivo specijalnog rezervata. Kada je sedamdesetih godina prošlog veka rađena sanacija Palića preko Ludaša su voda i kanalizacija ispušteni do Tise. Palićani 40 godina plaćaju prečišćavanje otpadnih voda, ali prečišćavanja nema – kaže Palićanin Milan Uzelac.