Недеља здравља уста и зуба се обележава у Републици Србији cваке године током треће недеље маја да би се указало на значај оралног здравља, али и на велику заступљеност болести уста и зуба. Ове године, у периоду од 13. до 19. маја обележава се XXIII пут, а под слоганом ”Здрави зуби за здрав живот”. Ова промотивна манифестација се у нашој земљи одржава најдуже у континуитету. Спроводи се уз подршку Министарства здравља Републике Србије, а у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Стоматолошког факултета Универзитета у Београду. Током Недеље задравља уста и зуба интензивирају се различите активности, пре свега на информисању становништва о значају оралног здравља и мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Кампања има за циљ и да се додатно мотивишу сви актери: појединци, породице, заједница, и доносиоци одлука у корист активног односа према унапређивању здравља и повећању следствене одговорности. Ово је посебно значајно, јер обољења уста и зуба нису у довољној мери препозната као један од најважнијих јавноздравствених проблема. Поред учешћа заједнице у промоцији и заштити здравља уста и зуба неопходна је и сарадња институција, организација и удружења, како државних тако и приватних, ради обезбеђивања свих неопходних услова који ће омогућити очување и унапређење здравља уста и зуба становништва. Током ове недеље треба интензивирати и размену информација између професионалаца који се баве различитим аспектима оралног здравља од промоције здравља, здравственог васпитања до лечења болести уста и зуба. Да бисмо дошли до што бољих резултата носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба, на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе.
Шта је орално здравље и зашто је важно?
Орално здравље је нераскидиви део општег здравља човека и подразумева здравље уста, зуба, десни и свих потпорних ткива у устима. Обољења уста, зуба (каријес или зубни квар) и пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) имају велики здравствени, социјални и економски значај, па у многим земљама света, управо због тога, представљају јавноздравствени проблем. Чињеница да је орално здравље много више од здравих зуба и даље је недовољно прихваћена. У многим земљама су оптерећење овим обољењима и трошкови који настају за породицу и друштво и даље потцењени. Због тога је важно истаћи да болести уста и зуба могу имати велики утицај на радне способности, социјалну интеракцију, на говор, као и на спавање, али и на ментално здравље и развијање самопоуздања код деце и младих...,а ту су и трошкови.
Колико су учестале болести уста и зуба?
Према статистичким показатељима оне су међу најчешћим хроничним болестима, па се може закључити да орално здравље у свету и у Србији није на задовољавајућем нивоу, иако се уз примену одговарајућих превентивних мера оно може сачувати током читавог живота. Широм света, 90% становништва је под ризиком да оболи од неког обољења уста и зуба. У свету 60-90% школске деце има каријес, а 16–40% деце узраста 6–12 година је имало неку повреду уста и зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља. Преко 50% популације у Европи пати од неког облика периодонталног обољења, а у свету више од једне десетине становништва има тежи облик периодонталних обољења, са преваленцом од 70-85% у старосној групи 60-65 година. Висока преваленца периодонталних обољења је у вези са чињеницом да велики број старијих људи нема све своје зубе и да болује од дијабетеса, односно шећерне болести, али и других хроничних болести.
У високо развијеним земљама света 5-10% здравствених трошкова је повезано са здрављем уста и зуба, тачније са лечењем болести.
Упркос смањењу раширености каријеса, ово обољење и даље остаје проблем за велики број људи из Источне Европе као и за социјално и економски угрожене групе становништва у свим земљама ЕУ. Ова обољења су и у Србији чешћа међу сиромашним и посебно осетљивим популационим групама, а најучесталија интервенција у стоматолошким ординацијама је и даље вађење зуба. Истраживање здравља уста и зуба деце у нашој земљи, које је спровела Клиника за дечју и превентивну стоматологију Стоматолошког факултета у Београду 2008. године, показује да међу трогодишњацима све здраве зубе има 55,4% деце, у групи шестогодишњака тај проценат пада на 21,7%, а код петнаестогодишњака свега 7,8% деце има све здраве зубе.
Фактори ризика и мере за очување оралног здравља
Фактори ризика за настанак оралних обољења нису само лоша орална хигијена, већ и фактори који су значајни и за настанак болести срца, крвних судова, малигних болести, дијабетеса, и других хроничних болести, а то су: неправилна исхрана, употреба дуванских производа, злоупотреба алкохола, а значајне су и социјалне одреднице здравља. Употреба дувана је одговорна за скоро половину свих периодонталних обољења. Оптерећење болестима уста и зуба, као и у случају других хроничних болести, може бити смањено искључивањем заједничких фактора ризика.
У том смислу опште препоруке су:
• Правилна исхрана и смањење уноса шећера
• Престанак употребе дуванских производа
• Престанак или смањење уноса алкохола
• Одржавање одговарајуће хигијене уста и зуба
• Коришћење заштитне опреме за спротске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
• Стварање безбедног физичког окружења
• Редовне контроле код стоматолога
Најважнија мера за спречавање настанка каријеса и обољења десни је одржавање оралне хигијене са циљем одстрањивања наслага, а тиме и бактерија са зуба и десни. Најједноставнији и општеприхваћен начин одржавања хигијене уста и зуба је коришћење четкице за зубе, односно механичко чишћење. Расположива сазнања указују да је најважније да се четкањем темељно и редовно отклања зубни плак, али без оштећења меких ткива. Саветује се и употреба зубног конца за чишћење простора између зуба. Обавезно треба додати да одржавање здравих зуба током живота захтева, поред редовног прања зуба са коришћењем конца за зубе, и посете стоматологу ради редовне контроле, и примене свих других мера које чувају зубе, потпорни апарат и усну дупљу. Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, дакле током трудноће. Посебно значајна циљна група за превентиван рад су труднице, и деца предшколског и школског узраста код које се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. То је узраст када се навике о хигијени устаљују и много тога може да се научи о здрављу и у корист здравља. Национални програм превентивне стоматолошке здравствене заштите је усвојен 2009. године са циљем: промоције здравља уста и зуба, унапређења здравља уста и зуба деце и омладине до 18 година и унапређења здравља уста и зуба жена у вези са трудноћом. Овај Програм подразумева и кординацију активности свих учесника на спровођењу. У том смислу је веома значајан организовани и мултидисциплинарни приступ заједнице да би се примењивале све превентивне мере.
Мултидисциплинарни и превентивни приступ је остварен у многим земљама света, и многе од њих су значајно смањиле распрострањеност каријеса, а код пародонтопатија тренд смањења је остварен код млађег становништва. Докази из истраживања и искуства из многих земаља света недвосмислено показују да свеобухватна превенција представља најисплативији, најједноставнији и најквалитетнији начин заштите здравља уста и зуба. И на крају поново долазимо до овогодишњег слогана: ”Здрави зуби за здрав живот” и спроводимо активности да се то и оствари за што већи број особа.
Др Зорица В. Драгаш
Специјалиста социјалне медицине
