Nikad u težoj situaciji, ogoljenije, eksploatisani radnici i preko 20.000 nezaposlenih u Subotici nisu u poslednjih 25 godina dočekivali svoj "praznik", 1. maj. Oni koji toga dana hoće da slave, ili nisu svesni realne situacije ili pripadaju sloju onih 5% kojima ovakva tranzicija odgovara, da korupcijom i mešetarenjem pune samo svoje džepove.
Mi smo sigurni u to da političke elite od Subotice do Beograda nisu svesne i ne mare za propast privrede, niti se staraju o tome da se radikalnim merama smanji broj nezaposlenih, da ljudi žive od svog rada. To dokazuje realno stanje u privredi, pad proizvodnje, visina plata, kao i to sa kakvim se problemima ljudi suočavaju da bi preživeli. Ova vlada Srbije je na vlasti skoro 10 meseci i u početku je krenula sa akcijom da se preispitaju pljačkaške privatizacije i da se obračuna sa rastućom korupcijom u društvu. Takva akcija je sada zastala i ova vlada ponavlja istu politiku kao i njene prethodnice: politiku dobrim delom definisanu okvirima diktiranim od strane međunarodnih finansijskih institucija i političko-ekonomskih struktura EU. Ekonomija koja bi se zasnivala na sopstvenim snagama a ne na zaduživanju i dobroj volji spoljnih faktora, daleko je od toga da zaživi u našem društvu. U Subotici je slična situacija: nikao da vlasti shvate da sve što je urađeno industrijskom parku u Malo Bajmoku ni približno nije dovoljno, nije održivo rešenje, jer se ne koriste domaći resursi, osim jevtine radne snage. Možda to 2016. godine rešava pitanje 1/5 nezaposlenih, ali ne 1/3 kako oni tvrde! I zašto nam se stalno serviraju laži – od toga samo oni koji su na vlasti mogu dobro živeti, ali ne i drugi. Ništa se ne radi na tome da se spase neka preduzeća (u Subotici ih ima barem 10) koja bi mogla koristiti domaće sirovine, raditi za izvoz i zaposliti odmah 1000 radnika. Grad koji se odriče svojih vrsnih radnika, inženjera i stručnjaka i svih svojih realnih materijalnih i duhovnih potencijala nema svoje budućnosti. U Subotici je stanje status-kvo, ustvari mi zaostajemo.
Zbog svega toga i na osnovu zahteva članstva i građana naša udruženja će 1.-og maja 2013. godine na Trgu slobode sa početkom u 11 časova održati protestni performans pod naslovom "Bez reindustrijalizacije nema razvoja Subotice". Vizuelno ćemo prikazati sa kakvom smo industrijom, fabrikama, raspolagali, i šta je danas sa njima i njihovim radnicima. Na ovom skupu ćemo istaći i naše zahteve prema vlastima u Subotici i šire, kao i prema sebi samima jer će to biti naš akcioni plan za naredni period. U 12.00 sati ćemo prošetati do bio–skopa "Lifka", u znak sećanja na veliki radnički skup koji je na tom mestu održan 1. maja 1928. godine. Na tom skupu u Sali i u dvorištu zgrade predsedavao je Đuro Pucar Stari prisustvovalo je 3 hiljade radnika, što je poruka i danas: da samo ako se organizujemo i ukoliko smo jedinstveni, možemo se izboriti za promenu svog položaja koji je danas sličan onom u robovlasničkom društvu.
Subotica 29. aprila 2013. god. Za organizatore: Olajoš Nađ Mikloš i Vanja Dragojlović
