Komplet sadržaj današnjeg obraćanja na presu učesnika je u video prilozima dok je u nastavku izvadak iz govora advokata Bojana Uzelca.
IZVOD IZ KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU GO DSS SUBOTICA
Pažljivom analizom Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uočeno je da pojedine odredbe ovoga zakona na posredan način uvode politički monopol određenih nacionalnih saveta prvenstveno u oblasti obrazovanja kao i u delovanju ustanova uopšte.
Naime, smatramo da su odredbe iz čl. 12 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojima se uređuje učešće nacionalnih saveta u upravljanju javnim ustanovama, krajnje sporne.
Prvenstveno, imajući u vidu odredbe iz čl. 12 stav 1 tačka 5 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojima je predviđeno da nacionalni saveti daju prethodnu saglasnost za izbor direktora javnih ustanova.
Ove odredbe su u suprotnosti sa čl. 10 istoga zakona kojima su utvrđene nadležnosti Nacionalnog saveta.
Takođe su sporne odredbe iz čl. 17 stav 1 tačka 1 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, prema kojima nacionalni saveti uzimaju učešće i upravljaju ustanovama, imenujući jednog člana upravnog odbora ustanove.
U prilog protiv ustavnosti citiranih zakonskih odredbi, govore i odredbe čl. 20 stav 1 Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom, mogu zakonom ograničiti u obimu neophodno da se Ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu, bez zadiranja u suština zajamčenih prava.
Odredbama čl. 21 Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da su pred Ustavom i Zakonom svi jednaki, i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije.
Odredbama istoga člana zabranjena je svaka diskriminacija neposredno ili posredno po bilo kom osnovu a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, rođenja , veroispovesti, političkog ili drugog opredeljenja itd.
Odredbama iz čl. 53 Ustava Republike Srbije, propisano je da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnih poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.
Sa iznetog, smatramo da su citirane odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u suprotnosti sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i da su kao takve neustavne, pa je potrebno njihovo preispitivanje pred Ustavnim sudom Republike Srbije na način utvrđen zakonom.
Nadalje nalazimo, da je posebno sporna odredba iz čl. 23 stav 1 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojima je utvrđeno da su ništavi pravni akti koji su doneti bez odgovarajućeg predloga i mišljenja nacionalnog saveta, jer su ove odredbe u direktnoj koaliziji sa čl. 53 Ustava Republike Srbije, koja se tiče prava na učešće u upravljanju u javnim poslovima i prava da se pod jednakim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije.
Odredbama iz čl. 60 stav 1-3 Ustava Republike Srbije, zajamčeno je pravo na rad u skladu sa Zakonom, pravo na slobodan izbor rada.
U okviru ove ustavne odredbe postoji garancija prema kojoj su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Odredbama čl. 75 stav 1 Ustava Republike Srbije, predviđeno je da nacionalne manjine svoja kolektivna prava ostvaruju u zajednicama sa drugima u skladu sa Ustavom.
Sa iznetog, mi zaključujemo, neosporavajući Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u celini, da pojedine odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom, da u hijerahiji pravnih akata Ustav po prirodi stvari ima veću pravnu snagu od ovoga zakona, te da se sporne odredbe moraju usaglasiti sa proklamovanim ustavnim načelima, kao i zajamčenim slobodama koje Ustav Republike Srbije garantuje svim građanima Republike Srbije.
Sporne odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, su po svojoj prirodi diskriminatorskog karaktera, što je takođe suprotno Ustavu Republike Srbije.
Kao što je na početku rečeno, korišćenje spornim ovlašćenjima od strane nacionalnog saveta, u savremenu političkom praksu, uvodi se neprihvatljiv politički monopol, koji je isključivo zasnovan na pripadnosti nacionalnoj manjini, koji je u direktnoj suprotnosti sa dostignutim demokratskim tekovinama ovoga društva i koji po svojoj političkoj suštini predstavlja zloupotrebu prava ustanovljenih na osnovu zakona, a u krajnjoj liniji predstavlja prekrajanje izborne volje građana.
::
