Diskusija o primedbama i predlozima na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Izgradnja Regionalne deponije u Subotici
U prostorijama Regionalnog Arhus centra Subotica, 25. juna, je održana diskusija o primedbama i predlozima na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Izgradnja Regionalne deponije u Subotici, katastarska parcela broj 2653 k.o. Bikovo. Studija je izrađena od strane "Hidrozavoda DTD" za studije, istraživanja, projektovanje i inženjering iz Novog Sada i nalazila se na javnom uvidu od 5. do 25. juna 2012. godine u Službi za zaštitu životne sredine i održivi razvoj GU Subotica. Projekat je finansiran od strane Evropske unije (IPA, prva komponenta) i od velikog je značaja za ceo region, a posebno za Suboticu koja će biti centar upravljanja.
Zainteresovani organi, organizacije i javnost u vreme trajanja uvida imali su priliku da podnesu pismene primedbe o proceni uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat. Međutim, za nepoverovati je činjenica da je za 20 dana svega 5 osoba zatražilo na uvid Studiju, od kojih je četvoro iz civilnog sektora, a jedno iz JKP "Čistoća i zelenilo". Postavlja se pitanje zbog čega je stručna javnost i ovog puta podbacila, ako se zna da je Regionalna deponija jedna od najvažnijih kapitalnih investicija u našem gradu?
Bitno je napomenuti da je prethodnih dana od strane Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Regionalnog Arhus centra Subotica, pokrenuta inicijativa da se Javna rasprava o Studiji održi u Subotici, umesto u Novom Sadu. Međutim, iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine je stigao odgovor da nisu u mogućnosti izaći u susret ovom zahtevu zbog organizacionih i tehničkih uslova, te je ovo bila jedna od prvih zamerki izrečenih na diskusiji.
Takođe, kako je jedna od ponuđenih opcija za rešenje problema procednih otpadnih voda bilo da se one upute u prečistač JKP "Vodovod i kanalizacija", kao primedbu Nataša Đereg, je navela činjenicu da niko iz tog preduzeća nije bio na uvidu (međutim, analize su odbacile ovo rešenje, jer gradski prečistač ne može da prihvati vodu iz deponije, tj. industrijsku vodu, već samo onu iz domaćinstva, te će se primeniti sistem laguna i reversne osmoze).
Ispred Regionalnog AC Subotica, master ekolozi, Leona Mezei i Andrea Požar, su predložile da se uradi fitoremedijacija. S obzirom na činjenicu da su četinarske vrste vrlo osetljive na aerozagađenje, predlaže se razmatranje moguće opcije sađenja hiperakumulatornih biljaka kao što su topole (Populus sp.) i vrbe (Salix), u zelenom pojasu oko deponije. Zbog svojih sposobnosti brzog rasta i akumuliranja teških metala navedene biljne vrste su podobne za melioraciju zemljišta i smanjenja aerozagađenja. Takođe, prema njihovim rečima, bitno je uvođenje biomonitoringa za praćenje biološkog stanja životne sredine (pored fizičkih i hemijskih analiza), zato što živi organizmi daju bolju sliku o stanju okolne biocenoze.
Opšti zaključak sa ove neformalne diskusije je da, pored tehničkih grešaka i neusaglašene terminologije, ne postoje veće zamerke na samu Studiju.
Sa preduzećem Regionalna deponija, ispred kojeg je na sva pitanja prisutnih odgovarala direktorica, Andrea Kikić, dogovoreno je da nakon novosadske javne rasprave održe u Subotici prezentaciju projekta i Studije sa svim usvojenim ili odbijenim predlozima i primedbama.
Inače, javna rasprava će se održati u Novom Sadu, u 12 časova, u sredu, 27. juna 2012. godine u zgradi Vlade AP Vojvodine (prizemlje, kancelarija broj 39).
info: Ljiljana Krajnović
