Poseban tekst o savetima pogledajte na adresi - bilingvalne nastave nemačko-srpske i nemačko-mađarske, u školi 10. oktobar, za koju smo napravili originalan kurikulum, to jest, na nemačkom se sluša nastava iz muzičkog, fizičkog i likovnog. Postoje pripremni časovi za te predmete, gde se na interaktivnim tablama pojavljuje animirani lik devojčice i dečaka sa glasom nasnimljenim od strane učenika prvog razreda iz Hajdelberga, devojčica se zove Nina, dečak je Paul. Ti likovi se pojavljuju na interaktivnim tablama, oni govore deci, a softver za to su nam izradili stručnjaci iz Siemensa. Mi smo pilot projekat za Srbiju, i nadamo se da će to biti prijemčiv program i za ostale sredine. To je i naš mali, skromni, doprinos privlačenju stranih investitora iz Nemačke i Austrije.
Darko: Ta škola, praktično pred izumiranjem, sada je ponovo oživljena. Kako je to uspelo? Kako se došlo do toga?
Ljubica: Svi veći gradovi počeli da otvaraju englesko-srpske škole, a meni je izgledalo sasvim glupo da i dalje insistiramo na engleskom, kada će ga deca svakako naučiti, jer smo okruženi engleskim sadržajima, preko filmova koji se, srećom, ne sinhronizuju, a obzirom da firme koje su nam ovde stigle uglavnom dolaze iz Nemačke, i mi treba da obučimo naše mlade ljude da prate dokumentaciju, da idu na stručno usavršavanje, i uz činjenicu da nam je ekonomska škola razvila saradnju sa školom u Karlsrueu, bilo je sasvim logično da otvorimo takvo bilingvalno odeljenje.
Obratila sam se ambasadi Nemačke, i to je bio bum. Odgovor je stigao za desetak dana, i mi smo prvi grad u svetu koji je sam zatražio bilingvalnu školu od Nemaca. Takve škole se otvaraju pre svega u diplomatskim centrima, pa se onda ponudi malom broju dece iz tih sredina da ih pohađaju. Uz pismo zahvalnosti dobili smo ponudu da nam oni sponzorišu otvaranje tog odeljenja, uključili su nas u partner-šule, partnerske škole Nemačke, a naša deca će završetkom osnovne škole steći akreditacije svršenog jezika nivoa B1, i imaće pravo direktnog upisa na obrazovne ustanove u Nemačkoj, bez nulte pripremne godine.
Jerg Heskens nam je puno pomogao, on je rekao kakav smo mi grad, zašto bi to trebalo podržati, a posebna zahvalnost ide gosn Menrath Borisu, koji se svim srcem uključio u ovaj projekat i jedan je od autora kurikuluma za ove predmete koje sam ja predložila.
Darko: Predložili ste likovno, muzičko i fizičko. Zašto ne, na primer, matematiku?
Ljubica: Matematika ne obogaćuje jezik, ne obogaćuje svakodnevni govor, u matematici su stručni i specifični termini, a za početak je dobro fizičko, likovno i muzičko, jer obogaćuje svakodnevnu komunikaciju.
Darko: Šta je još u pripremi?
Ljubica: U završnoj smo fazi otvaranja primenjene muzičke akademije, jer je to mladost, odn, želimo na taj način da privučemo mlade u Suboticu. Izgleda da se od intenzivne izgradnje pozorišta odustalo, ali očito da je Subotica grad tamburaša, u svim nacijama, očito da imamo srednju muzičku školu koja neguje gotovo sve muzičke odseke, postoje srednje muzičke škole i u okruženju, u Sremskoj Mitrovici i Somboru otvoreni su odseci za džez i tamburu, i smatramo da bi se jedna primenjena akademija u kojoj bi imali, osim tambure, crkvenu muziku, džez, i odsek za lutkarstvo, smatramo da bi se to veoma dobro implementiralo u Suboticu, i mislim da bi Subotica za Srbiju mogla da bude, u univerzitetskom smislu, isto što i Salcburg za Austriju.
Postali smo naprosto grad penzosa i moramo privući mlade ljude, moramo osnovati univerzitet. Paralela: Mostar je, na svojih 60.000 stanovnika, osnovao 2 univerziteta (bošnjački i hrvatski), tamo se sada godišnje slije 12.000 mladih, a to svakako oživljava grad, donosi inicijativu, preduzetništvo etc.
::
