Ono prija svratio sam kod prijatelja poljodilca, oca sedmero dice. Ko i toliki drugi poljodilci i on jedva sastavlja kraj s krajom. Dica su mu dobri đaci, a svi rade ono za što su kadri. Ne jada se nad sudbinom. Vazdan pripovida kako je, dobrim prija, naš viđeni pridnjak skupio čeljad oko njeg i nauku njim pripovido kako bi mogli zaradit štogod pride običnog posla. Spominio je i da bi obitelj s više dice mogla izać na kraj s nedaćama i doći do boljitka životni prilika, ako bi se latili kopunit pivce, jel kopunovi imaju dobru prođu.
Čim su se razišli šereti su učenom pridnjaku, sa smijuljom ispod brkova, nadili ime Naš kopun.
Kopun
Od posli II. svickog rata kopuni se polagano zaboravljaju. Danas je sve više naše čeljadi koja i ne znadu šta je kopun. Zatomili smo i nadimak kopun koji se nadivo čoviku koji voli raditi ženske poslove, ili onim koji je imo ženski glas. Rič kopun hasnirala se i kad se opominjalo čeljade koje pije rakiju priko mire: nemoj pit toliko rakije da ne prođeš ko kopun. Kako nam iđe, još malo pa ćemo rič kopun imat sačuvanu samo u prizimenu Kopunović.
Kopun je uštrojen pivčić i kad priborta uštroj smiri se, u tilu više ne luči polne hormone, pristane kukurikat, glava, oroz i munđuše mu više ne rastu. Kako raste ukrupnjuje se, od rane (hrane) više meće na se (razvija se), a mast mu se naspram pivca jednako stvara po tilu. Kopunovo meso je crvenkasto, ima više mišića, sočnije je i zdravo dobrog šmeka naspram mesa pivca njegovog parnjaka.
Iz pismena se zna da su narodi u starom Egiptu, Kini, Indiji, a i drugi narodi iz njevog komšiluka, kopunili pivce još prija oko dva milenija pr. Kr., al s drugom nakanom nego kod naši žena. Bogatašima stari naroda bilo je važno da viđenim gostima ponude za ilo kopunovo meso dobrog šmeka.
Kopun se spominje i u Novom viku. Na priliku 1590. na proslavi Ivanja (sv. Ivana Cvitnjaka) u Zagrebu, nuz paljenje i priskakanje vatre narod su častili vinom, a gradski sudac je ugledne goste počastio i kopunovim mesom.
Ko je imo priliku da ide skuvanog el pečenog kopuna fali ga na sva usta. Znam iz pripovidanja stariji koji su iskusili da je paprikaš od kopunovog mesa boljeg šmeka od pivčijeg paprikaša za toliko, koliko je bolji pivčiji paprikaš od paprikaša mladog pileža. Odrasto kopun je mogo narasti kao osridnja pućka, barem pet-šest čak i do osam kila, a kad se toliko meso skuva odjedared, pa još u kastroni (laboška od salivanca), onda je to ilo za prid kuma. Upućeni vele da se paprikaša od kopuna teško mož manit, skoro da čeljadetu triba kazat: El zdilu od Mande, el Mandu od zdile, izreku koju su naši stari tirali (ponavljali) za čeljade koje se ne zna okanit ila.
Kopunjenje
Kad sam ko deranac gledo kako je moja majka kopunila pivčiće izgledalo mi je da je to lako uradit. Kad sam dobrim zašo u godine svatio sam da je kopunjenje kirurški zavat u pivčiću. Tako su kopunjenje ocinili i nikoliko veterinara. Možda još i danas ima žena koje su kopunile kad su bile mlade. Poslidnja koju sam znao bila je Janja Kujundžić koja je umrla 2009.
Za kopunjenje je moja majka izmed Gospojina izabrala od prvi izleženi pilića najkrakatije i najkrupnije pivčiće, koji su pomalo vijali i gazili kokice. Goljave nije kopunila jel kopun mora bit i izgledan. Kopunila je subatom, jel ako joj ne uspije poso pivčića će morat zaklat, a nediljom se užna i meso. Ako bi kopunila priko nedilje onda bi priklanog pivčića morali poist kad nije red da se ide meso.
Majka je obično kopunila desetak pivčića, katkad i više ako je kopunila komšinci. Najpre je naprstkom rakije opila pivčiće. Kad su se pijani oglandžavili oprala je i rakijomi istrljala ruke. U vriloj vodi iskuvala je iglu s bilim koncom i oštar nožić. Pivčiću je ispod krila očupala perje, kožu primazala rakijom, ovlaš zasikla široko oko četri-pet centi, kroz prosik provukla nožić, napipala i ocikla najpre jedno, a onda ispod drugog krila i drugo jaje. Narakijanim komadićom bilog postava zaustavila je krvarenje, zašila mu ranu, primazala je svinjskom mašću da koža ostane mekana i na kraju je još ranu zaprašila sitnom gari od čutaka da se neda na zlo.
Da kopun bude izgledniji i da ga lako mož razaznat od pivaca, makazama mu je s prid i odastrag zasikla oroz, ostavila mu je samo sridnju krestu. Glava mu je sad izgledala da umisto oroza ima mali rog. Kad je sve to obavila, metnila ga je doli da dočeka i vidi oćel doć sebi el će ga morat priklat. Štrojenje je friško obavila, pa je desetak pivčića sredila za satićak vrimena i ostavila ji na miru na zemlji u mračnoj, ladnijoj komari.
Posli jedno dobra dva sata pogledala je pivčiće. Bilo je taki koji su se počeli triznit i probali ustat - ti će cigurno priživit. Posli ji je češće pogledala, a koji pivčić ni posli tri-četri sata nije probo dignit glavu tog je priklala. Majka je poso ocinila da je dobro prošla ako joj od deset pivčića priživilo osam, u najgorem slučaju sedam pivčića. Više puta sam čuo da je majka kazala da se naklala pivčića dok se nije uvertala u taj poso.
Kopunovi su friško pribortali uštroj. Prva dva-tri dana bili su zatvoreni u kulači da ji drugi pivci ne tuku. Posli jedno nedilju dana mladi su kopunovi trčkarali, čeprkali i ili ko da njim se ništa nije desilo, a ni pivci ji nisu dirali.
Mlad kopun je dobro mećo na se, do prolića je dobro ojačo i otežo je najmanje na četri-pet kila, dok su njegovi parnjaci pivci narasli tu digod oko tri kile el malko više.
* * * * *
Kopun u odranjivanju pileža
Današnje odranjivanje pilića naspram kadgodašnjeg drugačije je, iako se podikoja salašarka nakani piliće leći i odranjivati s kvočkom. Zato se s neviricom sluša pripovidanje da je salašarkama kadgod kopun bio od velike hasne u odranjivanju pileža.
Kvočka je posli izleženi pilića friško prikvocala i počela nosit jaja, pa dok je nosila jaja potrošila je manje rane. Kopunovi su u vođenju pilića odminili barem dvared više kvočaka. Kopun je vodio toliko pilića skoro ko dvi kvočke, a to je obavljo godišnje barem dvared.
Ko zna koja se žena sitila kako kopuna privoliti da se očinski odnosi naspram pilića. Njoj je pala na pamet rakija jel ona i čeljadima pomuti pamet. Sasula je kopunu u grlo naprstak-dva rakije dok se nije toliko opijo i sasvim oglandžavio. Takog bi ga ostavila zatvorenog u mraku u ketrencu. Nuz pijanog kopuna stanarica je puštila čopor pilića. Kopun se vrimenom počo budit na pijukanje pilića i što se više triznio uočio je da se u mraku oko njeg vrzmeja ta mala stvorenja. Još niko nije dokučio šta se izvrzmalo u glavi kopuna, al je on privatio piliće ko da ih je izlego. Stanarica ga držala zatvorenog s pilićima dva-tri dana, a onda iznela u avliju, svezala dosta daleko od drugog kopuna el kvočke, na misto di se pilići neće mišat s drugim pilićima. Pilićima je u cripanu ranilicu metnila krupno samlivene prikrupe i vode i pripuštila kopunu staranje o njima.
Kopunu su podsikli krila da mu pera budu što oštrija i s njima što jače ošine onog ko nasrne na piliće. Kopun je na napadača skočio, udario krilima, a oštrim noktima i mamuzom na nogama ga ošinio i otarasio se napadača. Nije se libio da nasrne i na kera, krmaču, lisicu, kopca el kakog drugog živog stvora. Kog je samo jedared ošinio tom više nije palo na pamet da priđe bliže pilićima.
Kad sam nosio ranu el vodu pilićima mama me svitovala na oprez da ne pijukne pile, el će me kopun napast.
Kad je kopun odranio piliće skinili su ga s rane i prodali ga. Đurđinarima su ga dobro plaćale Švabice na bajmačkoj hetiji. Salašari koji nisu škrtarili kopuna su u slast poili.
Kopun danas
Al nije svudan tako. Iako se ne pita al kopun se ne da, na njeg su gurmane podsitili upućeni stručnjaci, a čeljad koja žele, znadu uživat i mogu platit dobar zalogaj, mogu se nasladit njegovim mesom. Mesa kopuna nema u izobilju, a i ko ga prodaje cini ga ko i meso pernate divljači.
U svitu kopunove najviše odranjivaju i njevo meso idu u Ameriki, Francuskoj, Italiji, Nimačkoj Madžarskoj itd., a od kraja devedeseti godina XX. vika širi se i u Hrvatskoj. Od veterinarke dr. sci. Aleksandre Herceg-Bogović iz Sv. Ivana Zeline dozno sam da pivčiće kopuni naveliko. Svake godine okopuni 2.000 do 3.000 pivčića. Na prste mož izbrojit pivčiće koji su joj posli kopunjenja otpali.
Podikome okopuni desetine pivčića. Po njezinoj uputi ji urane i zakolju. Ko ne bi da se bakće gojenjem kopunova taj mož njegovo meso ist u više poznati restorana. Ijo sam pečenog kopuna napunjenog kestenom, uistinu je ko za prid kuma. Ima recepisa da se kopun mož punit s pirinčom el sardelama, a najbolje ga je punit ispod kože. Mož ga ispeć na ražnju, skuvat na paprikaš itd.
U nas se još ni jedan veterinar nije dositio da se bavi kopunjenjem, a mislim da bi mogo razradit dobar poso. Spominjana veterinarka kaže da kopunjenje najbolje podnose hibridni pivčići oznake SASSO. Ko goji ovake kopune oni na oko 2,2 kile rane metnu na se kilu prirasta, a najbolji su za klanje kad su oko 4 kile.
* * * * *
Čito sam u novinama da upućen čovik kopunovo meso priporučuje i kao afrodizijak umisto vijagre i skupi tartufa. Ko je nužan i kome dotiče nek proba.
