Subotička filijala Nacionalne službe za zapošljavanje organizovala je prvi mini sajam zapošljavanja za osobe sa invaliditetom. Više od 80 radnih mesta ponudilo je sedam poslodavaca, među kojima su humanitarna organizacija "Karitas", mesne zajednice Bačka Topola i Pačir, palićki Zoo vrt, štamparija "Čikoš" i Gerontološki centar.
Nezaposlenim građanima sa invaliditetom ponuđeno je da se kroz javne radove zaposle na mestima pomoćnih radnika u kuhinji, kao stolari, baštovani, personalni asistenti, šivači i administrativni radnici, ali i u štampariji "Čikoš" koja već zapošljava 20 invalida. Iako su različitog pola, godišta, struke i interesovanja niko od nezaposlenih građana nije došao na sajam da "bira posao, već da prihvati bilo koji i da konačno počne da radi".
Milorad Kujundžić (44) iz Novog Žednika 25 godina je radio u fabrici "Fidelinka" gde je doživeo nesreću i zadobio povredu na radu zbog koje je i svrstan u kategoriju lica sa invaliditetom.
- Sada ne radim zbog stečeja u tom preduzeću i već sedam meseci sam na evidenciji NSZ. Pokušavao sam da se zaposlim, ali verovatno zbog godina i povrede nikome ne odgovaram. Ponuda sajma mi odgovara i prihvatio bi bilo koji od poslova. Vreme je takvo, ne može puno da se bira, a ja sam vredan i vremenom bi dokazao da me treba zadržati na poslu - kaže Kujundžić.
Jasmina Perčić Koledin (29) sa puno optimizma priča da je zahvalna Filijali što joj je dala šansu da se zaposli. Najviše bi volela da je prime u Gerontološkom centru, ali ne bi oklevala ako bi dobila ponudu i drugog preduzeća ili ustanove.
- Radila sam nekada kao šivač i prodavac. Jako je teško zaposliti se, naročito nama sa invaliditetom. Verujem da ću sada naći posao i da će mi to promeniti život na bolje - kaže Jasmina Perčić Koledin.
Bačkotopolčanin Dejan Turnović (34) tri godine je nezaposlen i to od kada je doživeo povredu na radu u fabrici "Topiko". Već dugo pokušava da nađe novi posao, ali mu do sada nije uspelo.
- Prihvatiću bilo koji posao, jer se ovako više ne može živeti. Jako je teško i zaposlenima i zdravima, a zamislite onda kako je tek nama. Verujem da se među ponudama krije i jedno mesto za mene - kaže Turnović.
Dvadesetogodišnji Velibor Kodaraš iz Bačke Topole završio je trogodišnju srednju školu za auto perača i podmazivača. Radio je u auto praonici škole "Žarko Zrenjanin" i želja mu je da se zaposli u struci.
- Ima puno radnih mesta koje mogu da obavljaju osobe sa invaliditetom. Međutim, malo nas ima šansu da radi, jer su vremena teška i za sve druge ljude. Gde god sam pitao za posao rekli bi mi da već imaju popunjena radna mesta, ali ja ne odustajem. Radio bi bilo šta, jer volim da radim i od nečega moram i da živim. Teško je, mada treba biti optimista - kaže Velibor Kodaraš.
