Zavod za javno zdravlje Subotica
Centar za promociju zdravlja
U SUSRET PROLEĆU - KRETANjE I ZDRAVLjE - PREVENCIJA RAKA
Fizička aktivnost je svaki oblik mišićne aktivnosti koji dovodi do većeg utroška energije od onog u mirovanju. Osnovna preporuka Svetske federacije za srce za odraslog prosečnog zdravog čoveka o neophodnom nivou fizičke aktivnosti dovoljnom za dobro zdravlje je pola sata brzog hoda svakodnevno. Ova aktivnost ne zahteva materijalna sredstva. Potrebno je da se što manje umaramo, a što više rekreiramo i to u prirodi na čistom vazduhu. Veoma je korisna aktivna šetnja posle kiše, jer je tada u vazduhu više ozona a odnos pozitivnih i negativnih jona je povoljniji. Ovakva šetnja je okrepljujuća, prija našem telesnom i duhovnom zdravlju. Prema podacima iz sveta, a tako je i u našoj zemlji, preporučeni nivo fizičke aktivnosti ima samo trećina stanovništva. Drugačije rečeno više od 60% odraslih ljudi nije fizički aktivno onoliko koliko je to potrebno za dobro zdravlje, fizičko i psihičko. Istraživanja sprovedena širom sveta pokazuju da ne zadovoljavajuća fizička aktivnost ima svoje posledice, jer je u toj grupi stanovništva 2,5 puta veća opšta smrtnost, 3,5 puta je veća smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova i 3 puta je veća učestalost raka.
Pravilna ishrana i svakodnevna fizička aktivnost određene prema osobi (starost, pol, zdravstveno stanje, zanimanje) su od izuzetno velikog značaja za smanjivanje verovatnoće nastanka bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti pogotovo određenih lokalizacija, zatim za smanjivanje verovatnoće nastanka osteoporoze, gojaznosti i mnogih drugih poremećaja zdravlja. Isto tako se ne sme zaboraviti da je dozirana, individualna, svakodnevna fizička aktivnost veoma značajna za uspešno lečenje određenih hroničnih bolesti (povišen krvni pritisak, šećerna bolest tipa 2,...). To su iste one bolesti koje je, u mnogim slučajevima, bilo moguće sprečiti ponašanjem i navikama u korist zdravlja - jer su ove bolesti po svojoj prirodi preventabilne zbog povezanosti sa rizicima koji dolaze iz spoljašnje sredine.
Dobra fizička kondicija povećava otpornost organizma na stres bilo koje prirode, ali i otpornost na mikrobiološke uzročnike (virus gripa, Kohov bacil - TBC,...). Kada je stres nastao kratka i vrlo intenzivna fizička aktivnost (koja ne ugrožava zdravlje) daje najbolji odgovor osobe, odnosno njenog organizma. U stresnoj situaciji nastaje poremećaj u organizmu - disstres - na koji fizička aktivnost deluje, jer se tada luče određeni hormoni koji vraćaju ravnotežu odnosno balans.
U martu mesecu počinje proleće, "kao da i život iznova počinje", a prema kalendaru zdravlja to je mesec borbe protiv raka. Danas se svi slažu: najbolji način borbe protiv neke bolesti je sprečiti nastanak. Kada poznajemo rizike lako je delovati, čuvati zdravlje i ne strahovati od bolesti. Poznato je da rizik nastanka maligne bolesti ili raka povećava duvanski dim, nepravilna ishrana, gojaznost (povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi), nedovoljna fizička aktivnost, polno prenosive infekcije, loš imunološki odgovor osobe i druge hronične bolesti.
Kako se može sprečiti nastanak raka? Veoma lako, primenom veoma jednostavnih mera:
* isključivanjem duvana, duvanskog dima i zloupotrebe alkohola;
* pravilnom ishranom i održavanjem normalne telesne težine, (normalnih vrednosti holesterola i masti u krvi), kao i pravilnom nadoknadom tečnosti;
* negovanjem svakodnevne fizičke aktivnosti, prema osobi određene;
* neizlaganjem UV zracima i suncu u vremenu od 11 do 16 časova (prema nekim stručnjacima od 10-17 časova) i korišćenjem zaštite (kreme za kožu, naočare, kape ili šeširi za glavu);
* održavanjem dobrog imuniteta i dobre prirodne opšte otpornosti organizma;
* kontrolom stresa, uz dovoljno odmora i noćnog sna (najbolji je san od 23 do 03 sata);
* izbegavanjem nastanka infekcija, pogotovo polno prenosivih i to izbegavanjem rizičnog ponašanja (humani papiloma virusi, herpes genitalis virus - rak grlića materice);
* posmatranjem sebe, što je veoma je važno jer sve neuobičajene i nove promene treba odmah zapaziti i pratiti, ne gubiti vreme već se javiti lekaru i utvrditi stanje zdravlja.
Sve ove preporuke su veoma značajne i lako ih je ostvariti, ali ne smemo zaboraviti da je isto tako važno odlaziti na kontrolne, preventivne preglede kod lekara i uraditi sve predviđene testove za rano otkrivanje raka (dojke, grlića materice i debelog creva) - kako je to predviđeno nacionalnim Programom "Srbija protiv raka" koji se u našoj zemlji sprovodi.
Dr Zorica V. Dragaš
Specijalista socijalne medicine
