Svađaju se zbog fontane na webu
Sociologe najviše zabrinjava što se iza nadimaka ljudi koji komentarišu kriju mladi ljudi od specifičnih znanja. To je "hrabrost" bez odgovornosti, kaže Milenko Smiljanić.
Rušenje i rekonstrukcija Narodnog pozorišta, rušenje prvih kuća izgrađenih u stilu secesije u ulici Vase Stajića, najava rušenja Zelene fontane i odnosi hrvatske i bunjevačke nacionalne manjine samo su neke od tema zbog kojih mnogi Subotičani sakriveni iza nadimaka vode pravi rat na lokalnim internet portalima i forumima. Bojno polje na kome se ne bira oružje, odnosno reči, postalo je toliko moćno da se čini da je i rukovodstvo grada počela do donosi i menja odluke prema mišljenju "hrabrih ratnika".
U skladu sa vremenom stanovnici Severnobačkog okruga odjednom su prestali da posećuju tribine i okrugle stolove na kojima im se pruža mogućnost da iznošenjem mišljenja oči u oči sa sugrađanima doprinesu promenama kakvim teže, jer, prema mišljenju stručnjaka, imaju strah od odgovornosti.
Poslednjih dana najžešće bitke vodile su se oko najave da "Zelena fontana do daljnjeg ostaje zazimljenja i da je u toliko lošem stanju da bi je trebalo srušiti, a na njenom mestu izgraditi drugačiju". Pero, Mala, Lopovi, Zoki i slični nadimci potpisuju mišljenja "da je sramno što se u gradu vodi rušilačka politika". Sakriveni potpisnici žestoko napadaju lokalne bivše i sadašnje političare, a svako kontra mišljenje pobija već sledeći komentar. Odmah po započetoj borbi mišljenja iz lokalne samouprave stigle su vesti da se "fontana neće rušiti i da će konačnu odluku doneti odbornici, ali da se pokušava na sve načine problem rešiti bez rušenja".
Sociolog profesor Milenko Smiljanić kaže da su javne tribine u Subotici prazne ili ih posećuje grupa istih ljudi, jer je zapravo ideja o čovekoj hrabrosti samo mit.
- Zahvaljujući internetu Subotičani imaju mogućnost da hrabro iznesu mišljenje bez odgovornosti zbog čega i ne posećuju tribine na kojima postoji eventualna šansa da njihovo mišljenje bude utemeljeno u rešenju. Solidarnosti nema nigde i zato građanima odgovara savremeno sredstvo zaštite. Mene ipak brine što je to kategorija mladih ljudi od specifičnog znanja - kaže Milenko Smiljanić.
Prema njegovim rečima "Fejsbuk protesti" ipak mogu da budu i konstruktivni, ali su u svakom slučaju odraz društva, odnosno slika i prilika rezervne očajničke varijante.
Nikola Tumbas kaže da se na sajtu subotica.info trenutno najžešća polemika vodi o odnosima Hrvata i Bunjevaca. Još odavno je razmišljao da uvede pravila, odnosno da samo sa fotografijom i punim imenom i prezimenom posetioc može napisati komentar, ali je odustao jer zna da bi to sprečilo mnoge da napisu svoje mišljenje.
- Puno je sukoba mišljenja, ali ako su komentari uvredljivi brišemo ih. Mnogima je uspelo da polemikom na sajtu promene razvoj događaja. Susreti na kojima se može izgovoriti mišljenje nisu posećeni jer sugrađani strahuju od svega što bi moglo da im se dogodi posle. Takav je sistem - kaže Nikola Tumbas.
Voditelj na tribini "Agora", koja je prošle godine obnovljena, Ljubomir Đorđević kaže da je kada je počela da se organizuje 1993. godine tribina bila krcata i da su uvodna izlaganja bila ograničena vremenom pošto su Subotičani uvek bili spremni na razmenu mišljenja i diskusiju.
- Novi ciklus tematskih okupljanja o problemima koji spajaju sve Subotičane bez obzira na veru, naciju, pol i godine nije ni probližno bio posećen kao nekada. Sada svako ima svoje mesto u gradu, kulturni centar i u svakoj prilici se ljudi razdvaju. "Agora" je trebalo da nas sve okupi da eventualno utičemo da naše želje postanu stvarnost, međutim, samo mala grupa stalnih posetioca nije dovoljna za to - kaže Đorđević.
Rodom Subotičanin Žolt Tot živi u Kanadi i kaže da mu je internet jedina veza sa sugrađanima. Iako se ne upušta u davanje mišljenja Tot primećuje da su njegovi Subotičani sve ogorčeniji.
- Da li je na to uticala kriza ili su razočarani u sve što se poslednjih nekoliko godina dešava, ne znam. Kada pročitam komentare pomislim da je i bolje što sam daleko. Ne prepoznajem više svoj grad, ali ni ljude. Stekao sam utisak da je bilo previše pogrešnih političkih odluka i da moji Subotičani ne mogu više da sagledaju šta je dobro, a šta ne. Internet, ipak nije mesto na kome se rešavaju problemi takve vrste. To je neozbiljno pogotovo što su komentari uvredljivi, pa čak i vulgarni - zaključuje Žolt Tot.
