Traže uvođenje civilne straže
PMN tvrdi da Subotica više nije oaza mira i da su osim imovine često ugroženi i životi građana. U SVM ne shvataju zbog čega pojedinci insistiraju na civilnoj straži.
Predsednik "Pokreta mađarske nade" (PMN) Laslo Balint i podpredsednik te stranke Zoran Šećerov ponovo su javno zatražili uvođenje civilne straže. Prema njihovim rečima građani žive u "bedi, ali i strahu, a Subotica više nije oaza mira već je njenim stanovnicima ugrožena imovina, a često i život".
- Sve je više provala i krađa, a kada vrednost imovine ne prelazi 15.000 dinara dešava se da policija ni ne izlazi na lice mesta. Obratili su nam se Bajmočani jer su prepušteni na milost i nemilost provalnika i jer su u stalnom strahu. Stanovnici Čantavira su počeli da sakupljaju potpise za peticiju u kojoj traže da se reši njihova bezbednost. Sve su to podaci koji ukazuju da je neophodno uvesti civilnu stražu koja bi zajedno sa policijom i drugim organima reda i mira bila od velike pomoći svim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost i druge podele - kaže Zoran Šećerov.
U PMN kažu da Ustav Srbije "ne predviđa civilnu stražu, ali je i ne zabranjuje kao što je slučaj i sa Poljočuvarskom službom". Zoran Šećerov kaže da se stranka pre godinu i po dana obraćala i Gradskoj upravi, ali im je rečeno da je njihov predlog protivzakonit.
- Civilna straža ne može iskoreniti kriminal, ali može da spreči i smanji broj krivičnih dela. U susednoj Mađarskoj su 2006. godine usvojili Zakon o civilnoj straži i smanjili stopu krivičnih dela za 35 odsto. Trebalo bi to isto da učini i Srbija, a Subotica bi mogla da bude prvi grad koji bi zvanično regulisao funkcionisanje straže - kaže Šećerov.
Predsednik Udruženja civilne straže "Za lepšu budućnost" iz Mađarske Atila Laslo, pravnik dr Jožef Štajnger i nekoliko civilnih stražara juče su građanima Subotice prezentovali svoj rad. Oni kažu da trenutno u Srbiji vide sličnu situaciju kao u Mađarskoj krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je i nastala inicijativa da se u toj zemlji oformi takva organizacija.
- Trebalo je puno vremena da vlasti u Mađarskoj shvate značaj civilne straže, ali je to na kraju regulisano Ustavom i zakonskim aktima. Civilni stražari kod nas sarađuju sa policijom, komunalnom policijom, vatrogascima, medicinskim službama i drugim institucijama javnog reda i mira. Stražari nisu naoružani, ali se napad na njih tretira kao napad na policiju. Ne primaju nadoknadu za svoj rad, volontiraju, a država plaća troškove za vozila i logistiku. Da bi u Srbiji bila uvedena civilna straža potrebna je samo dobra volja - kaže dr Štajnger.
Međutim, iako se Subotičani slažu da u gradu postoje veliki problemi sa bezbednoću materijalnih dobara gotovo niko, pa čak ni predstavnici Gradske uprave, ne shvataju zbog čega PMN ponovo zahteva uvođenje civilne straže pošto je jasno da takve odluke moraju biti donešene na višem nivou.
Predsednik Gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara Jene Maglai kaže da mu nije jasno čemu pojedinci insistiraju na nečemu za šta u Srbiji ne postoji zakonska osnova.
- Slažemo se da ima problema, da je kriminal u porastu i da bi trebalo nešto preduzeti po tom pitanju, ali to mora biti zakonski regulisano. U Mađarskoj je to zvanično rešeno, a kod nas još uvek nije i zbog toga ne vidim čemu toliko insistiranje - kaže Maglai.
