ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE SUBOTICA
CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLjA
NEDELjA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI
TREĆA NEDELjA SEPTEMBRA
Svuda u svetu i u našoj zemlji se prema kalendaru zdravlja treća nedelja septembra obeležava kao nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti.
Proučavajući pojavu tuberkuloze, u vremenu epidemija širokih razmera, veoma brzo je zapažena povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, i na osnovu toga tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako se radi o zaraznoj bolesti. U našem vremenu prognoza lečenja može biti dobra, ali ne treba zaboraviti da je tuberkuloza nekada imala visoku smrtnost, a i danas ima u slučaju razvoja multirezistentnog oblika (40%). Prema podacima SZO tuberkuloza je postala globalna opasnost i smatra se da je u stanovništvu ima više nego ikada pre. Zbog čega je to tako? Potrebno je postaviti ovo pitanje i razmotriti šta je to u savremenom načinu života i ponašanju savremenog čoveka doprinelo povratku tuberkuloze, za koju se verovalo da je "pobeđena" bolest i u mnogim delovima sveta je bila pod kontrolom. Srbija je zemlja koja je vrlo blizu proklamovanog cilja SZO: da stopa oboljevanja od tuberkuloze ne bude veća od 25/100 000 stanovnika. Problem, u našoj zemlji, koji se mora rešavati je ujednačavanje stopa oboljevanja u svim delovima - na što nižem nivou.
Plućne i bolesti organa za disanje, akutne i hronične, veoma su česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bez obzira na uzrast i pol. U srukturi vanbolničkog morbiditeta ove bolesti se nalaze na prvom mestu. Pored zdravstvenih ne smeju se zanemariti ni ekonomske posledice (odsustvovanje sa posla, invaliditet, troškovi lečenja, prevremena smrt). Visoka povezanost oboljevanja sa faktorima koji dolaze iz spoljašnje životne i radne sredine izražena je, i kod ovih bolesti, a na njih svi možemo uticati - na određeni način određenim merama - kao pojedinci svojim ponašanjem i kao deo organizovane zajednice koja donosi svoje zakone i propise. Aerozagađenje, koncentracija polena biljaka u vazduhu može biti manja ili veća, a to dobrim delom zavisi od ljudske aktivnosti.
Značajno je istaći da bolja socijalno-ekonomska situacija i solidno obrazovanje mogu povećati, popraviti kvalitet života i smanjiti verovatnoću nastanka preventabilnih bolesti (onih koje se mogu sprečiti). Tuberkuloza i plućne bolesti, pa čak i rak pluća pripadaju upravo toj grupi, preventabilnih bolesti. Nauka je dokazala i dobro je poznato da je najznačajniji faktor rizika za rak pluća -duvanski dim! Zaključak koji posle ovog sledi je jednostavan - moguće je smanjivati stope oboljevanja i umiranja stanovništva od ovih bolesti. I još nešto važnije treba istaći, a to je da mogućnost negovanja načina života u korist svog zdravlja stoji na raspolaganju svakoj osobi - uz dovoljno znanja, želje i malo truda - i ta mogućnost se nalazi u ličnoj svesti i savesti.
Dr Zorica V. Dragaš
Specijalista socijalne medicine
