Gosti Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini danas su bili predstavnici srpske zajednice iz Hrvatske, iz Vukovarsko-sremske županije.
Ovaj susret je došao nakon četvrte sednice Mešovitog vladinog odbora o implementaciji Sporazuma o zaštiti srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, održane prošle nedelje. U delegaciji Srpskog narodnog veća iz Hrvatske bili su predsednik Samostalne srpske demokratske stranke dr Vojislav Stanimirović, Mile Horvat, saborski zastupnik, Miodrag Nedeljković, jedan od potpredxsednika SNV, i dožupan Vukovarsko-sremske županije Đorđe Ćurčić.
- Nastojali smo da ovaj susret bude sveobuhvatan, i da zastupamo i Sabor, i Srpsko narodno veće, kao i i lokalnu samoupravu u Vukovaru. Ovo je u stvari nastavak ranije uspostavljene saradnje DSHV I SNV u Hrvatskoj, kao i SDSS, jedine parlamentarne srpske stranke u Hrvtaskoj, rekao je Stanimirović.
Razgovori predstavnika dvaju manjina uglavnom su se odnosili na teme iz oblasti obrazovanja, inofmirasanja i kulture, što i jednu i drugu zajednicu podjednako muči, jer formalnih prava ima na obema stranaka, ali primena tih zakona u praksi je daleko ot tih proklamovanih evropskih standarda.
Zato pokušavamo da kroz razgovore i zajedničkim delanjem utičemo na izvršne vlasti, kako bi se ta prava bolje u većoj meri primenila. Posebno i podjednako nas opterećuje i neostvareno pravo na ravnopravnost pri zapošljavanju, gde se obe zajednice nalaze i dalje u nekoj vrsti diskriminacije - posebno se to događa u državnim javnim službama, u kojima Srba u Hrvatskoj, kao i Hrvata u Vojvodini ima ispod procenta zastupljenosti u stanovništvu. Mi u Hrvatskoj imamo dosta teškoća oko rešavanja tog pitanja, jer i pored volje koju vlasti pokazuju, to je spor proces, i ne može se preko noći rešiti, rekao je Stanimirović.
Petar Kuntić, predsednik DSHV, napomenuo je da je HNV od nadležnih organa dobio informaciju da je i u policiji i u sudstvu ispoštovano pravo o procentualnoj zastupljenosti, što znači da u svim tim javnim službama ima oko 0,94 odsto pripadnika hrvatske zajednice, koliko čini i njihov udeo u stanovništvu Srbije.
- Mi smo, međutim, tražili da se taj pristup promeni, jer nama ne znači mnogo ako negde, recimo u centralnoj Srbiji gde gotovo i nema Hrvata, ima osoba hrvatske nacionalnosti u javnim službama, dok ih u opštinama sa većinskim hrvatskim življem ima 0,94 odsto. To je veoma važno i za državu i stanovništvo, jer se tako vraća poverenje u te institucije, kazao je Kuntić.
info: V.L.
