Regionalna privredna komora Subotica organizovala je konferenciju na temu MONETARNE POLITIKE SRBIJE sa izlaganjem guvernera Narodne banke Srbije, gospodina mr Radovana Jelašića a potom je bila prikazana prezentacija revolving kredita Narodne banke Srbije Zoran Todorović, direktor Odelenja Fonda revolving kredita NBS. Slobodan Vojinović, predsednik RPK Subotica, je u uvodnom delu predstavio rad RPK Subotice.
Po prezentaciji, bilo je postavljeno par pitanja guverneru od predstavnika, banaka, preduzetnika i menadžera s time da je guverner morao ukazati na to da je zadatak NB Srbije da brine o stabilnosti cena a ne o kursu dinara i da "oni" odgovaraju Narodnoj skupštini Srbije a ne vladi R.Srbije
Kroz seriju slajdova prikazanih u izveštaju može se pratiti izlaganje guvernera.
*****
Guverner NBS-a Radovan Jelašić gostovao u Regionalnoj privrednoj komori Subotica
DALEKO SMO OD IZLASKA IZ KRIZE
«Naš ključni cilj jednostavan i on je zadat zakonom: postići i zadržati stabilnost cena. Prošle godine je to bilo 8, plus-minus 2, a ove godine dogovorili smo se i s Međunarodnim monetarnim fondom i s Vladom da to bude 6, plus-minus 2 posto», rekao je juče guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, govoreći u Regionalnoj privrednoj komori o monetarnoj politici Srbije.
On je rekao da je država već sada «omanula» kada je reč o projiciranoj inflaciji, ali ukoliko se bude pridržavala restriktivnog programa, kako budžeta tako i programa MMF-a, u drugom će delu godine biti veća šansa da dinar bude jači nego što je bio na početku.
Ipak, Radovan Jelašić nije hteo dati procenu koliki će biti kurs eura na kraju ove godine, obrazlažući to rečima da će to odrediti tržište i da to ne može učiniti niti jedan guverner koji je u aranžmanu fleksibilnog kursa. Odgovarajući na pitanje šta preporučuje građanima koji se odluče na podizanje kredita, zaduživati se u dinarima ili devizama, guverner je rekao:
«Naš stav je u poslednjih šest godina nepromenjen: uvek smo pričali da se treba zadužiti u dinarima, jer je dinar naša prava slika. Ako se gledate u kreditima švajcarskog franka ili eura, to je krivo ogledalo pošto ono ne odslikava pravu cenu, tj. može vas prevariti jer se uzima kredit po nižoj kamatnoj stopi, a hoće li to biti skuplje ili jeftinije o tome će presudnu ulogu imati kretanje kursa. Inflacija u februaru iznosila je 3,9%, a u martu očekujemo njen porast do blizu 5%. Na osnovu toga je naša referentna kamatna stopa veća i na osnovu toga su i krediti u dinarima skuplji. Dakle, dinarski krediti će nominalno sigurno ostati skuplji nego oni u eurima, ali hoće li nominalno viša kamatna stopa na kraju rezultirati i u skupljem ili jeftinijem kreditu glavnu će ulogu imati devizni kurs.»
S tim u vezi, Radovan Jelašić je rekao da građani neće moći dobijati dugoročne dinarske kredite (za stanove, automobile itd.) sve dok ne bude dugoročnih dinarskih izvora, a takva očekivanja, po njegovim rečima, nerealna su još sledećih nekoliko godina.
«Tu je, naravno, ponovo pitanje šta će učiniti Vlada, šta će učiniti NBS da to učini mogućim. Ali, mi smo majstori u donošenju shema kako se danas može potrošiti budućnost, a ima mnogo manje shema kako se danas može uštedeti kako bi u budućnosti bilo nešto lakše. Treba biti realan dokle se glede deeurizacije danas može ići. Ali, sigurno što se kratkog pa i srednjeg roka tiče, tu bi dinar trebao mnogo ojačati. Već na Sajmu automobila bilo je nekoliko banaka koje su nudile i srednjoročne kredite na četiri-pet godina, isključivo u dinarima», rekao je Radovan Jelašić.
Kada je reč o očekivanjima da visoke kamatne stope poslovnih banaka budu snižene, kao i o merama države da utiče na to guverner NBS-a je rekao kako je i do sada rađeno nekoliko poteza vezanih za stopu restriktivnosti, navodeći kao primer nedavnu odluku za obaveznu rezervu.
«To ne znači da ćemo mi bankama vratiti novac, ali znači da će one banke koje prikupljaju više depozita i odobravaju više kredita podržavajući time program Vlade moći brže smanjiti nivo obaveznih rezervi i spustiti se na stopu od 25%. Efektivna stopa time će biti čak i ispod 20%, što znači da niko više neće moći reći da je obavezna rezerva ključna onda kada se gradi kamatna stopa. Jer, da podsetim, naš rejting je 2 B minus i nekoliko stepenica smo ispod susednih zemalja i ovde se ima još mnogo šta uraditi sa stajališta reformi, tranzicija itd.», rekao je Radovan Jelašić.
Govoreći o ovoj godini guverner NBS-a je rekao kako očekuje povećanje investicione potrošnje za oko 1,5%, ali i smanjenje tekuće potrošnje. Kako je naveo, s obzirom na još uvek prisutnu krizu ali i zbog toga što je Srbija u prvih sedam-osam godina tranzicije trošila mnogo više nego što je zarađivala, niti ova, niti sledeća godina za građane neće biti bolja, čak ni uz podatak da su devizne rezerve s kraja prošle godine s 8,2 povećane na 10,5 milijardi eura, jer je reč o povučenim sredstvima iz MMF-a.
izvor: Radio Subotica
