Nezamenljiv trenutak susreta
Pozorište opstaje uprkos paralelnoj realnosti interneta jer nas spaja u susretu koji je neponovljiv
„Kada sam sinoć ugledao Jovana Ćirilova koji je došao u Suboticu na otvaranje festivala, rekao sam mu da je ovo kao prvi Bitef. Nisam bio na prvom Bitefu, ali čitao sam o tom vremenu, i ovde sam osećao istu onu prevratničku aktivnost koja je postojala na Bitefu kada je doveden svetski teatar kod nas i povezao nas sa najvažnijim tokovima. Verujem da će ovaj festival biti jednako važan, jer mi puno igramo na festivalim, ali je malo onih koji imaju ovako inovativni karakter“.
Ovim rečima obratio se Haris Pašović, sarajevski reditelj novinarima i glumcima okupljenim na prvom razgovoru upriličenom dan nakon početka „Dezire central stejšn“ pozorišnog festivala na kome je prvo veče izvedena Ibzenova „Nora“ sarajevskog „Ist vest“ teatra, a u Pašovićevoj režiji. Haris Pašović dobro je poznat subotičkoj pozorišnoj publici, ovde je početkom devedesetih godina režirao „Ružu vetrova“, „Put u Nikaragvu“ i „Simon Čudotvorac“ po delima Danila Kiša, pa „Kralja Ibija“ , potom prelazi u Beograd gde u JDP-u radi „Buđenje proleća“.
-Kada smo se pozdravljali 1992. godine nismo znali da se pozdravljamo na tako dugo vreme, i nismo očekivali da ćemo se ponovo videti nakon tako dugo vremena. Sada nas je ovaj festival vratio onom pravom osećanju zbog čega se bavimo teatrom, a to je komunikacija i druženje. U današnje vreme mi imamo paralelne realnosti interneta ili fejsbuka.Nisam protiv toga, ljudi tako smanjuju usmaljenost, ali uvek se pitam kako zašto teatar opstaje uprkos toj paralelnoj realnosti. Odgovor je u tome što je upravo ovaj trenutak našeg susreta nezamenljiv. On se dešava samo sada i, možda ćete pomisliti da preterujem, ali u istoriji svemira on je jedinstven i neponovljiv, kaže Pašović.
Haris Pašović je i osnivač teatra „Ist vest kompani“ za koje kaže da je brzo, mobilno i da rade puno radno vreme i kod njih ne može da se dogodi da glumac na scenu ne stane nekoliko dana. Smatra da je to za umetnost mnogo bolji način organizovanja, umesto pozorišta koja su, kako ih i u Srbiji vidi, socijalne ustanove.
-Mislim da nema zemlje u okruženju u kojoj se teatar više ceni nego u Srbiji. I postoji taj paradoks ta istinska odanost teatru i publike i okuženja, u smislu umetnika, teoretičara, naučnika, a s druge strane kao da se ta energija troši u irelevantnom pravcu i da pozorište ne otvara prava pitanja.
O predstavi „Nora“, kojom je otvoren festival „Dezire central stejšn“ Pašović kaže da ga je fasciniralo da je Ibzen još pre 130 godina napisao sve najvažnije teme kapitalizma i to u trenutku kada se sistem tek rađa, kao i da je tokom tih 130 godina tumačenja „Nore“ ona pojednostavljivana, te su sve žene divne, ucveljene i potlačene.
-Od feminističkog komada želeo sam da napravim politički, i da se Nora ne bori samo za oslobođenje žene, već za oslobođenje pojedinca. Kod Ibzena ona 70 godina pre Simon de Bovoar izgovara rečenicu da to što sam majka me ne određuje, i moja prva obaeza je moje biće. To su bila polazišta iz kojih smo dalje analizirali nivoe odnosa između dvoje ljudi u zajednici, kaže Pašović.
info: "Politika"
