Na Ljutovu u subotu održano „Takmičenje risara“
PUNO SRCE I PRAZNI DŽEPOVI
Brige poljoprivrednika zbog cene i vremenskih uslova oko žita prekinute su, makar na kratko, u subotu na „Takmičenju risara“ koje je u okviru „Dužiijance“ održano na parceli Josipa Mačkovića u Ljutovu. Naoružani dobrim raspoloženjem već od ranih jutarnjih sati okupilo se više stotina gostiju, učesnika i domaćina kako bi još jednom svedočili običaju nekadašnjeg načina kosidbe žita.
Na (ne)sreću, vreme je takmičare ovog puta poslužilo, bar kada je reč o pletenju uža, veoma bitnoj predradnji same kosidbe. Obično su ratari ovaj posao obavljali u zoru, kako bi, dok je slama još puna rose, što lakše ispleli uža kojima će risaruše kasnije vezivati snopove. Međutim, zbog čestih kiša i prohladnog vremena slama je isto takvog „kvaliteta“ bila i u sedam ujutro. Ipak, prava gužva stvorila se sat kasnije, u vreme risarskog „ručka“. Mnoštvo gostiju, gladnih dana svoga detinjstva posedalo je na bale slame kako bi podelili zajednički ukus „bile slanine“, „kiselne“, luka, „crvene paprike“ i po koje „paradičke“. Poučeni ranijim iskustvima svi su poneli potrebni „escajg“ – bricu, koja je podjednako dobra i za sečenje slanine i „kruva“, ali i za nabadanje „katana“ (kriški hleba) za „kiselnu“. Najveći broj njih ovakav doručak ima samo na „Takmičenju risara“ kada se o holesterolu misli pozitivno, a o „integralnom svačemu“ samo negativno.
Punih stomaka i napojenih friškom vodom prvi su se u takmičenju u košnji oprobali „drmala“: gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, njegov zamenik Pero Horvacki, predsednik Organizacionog odbora „Dužijance“ Davor Dulić, načelnik Severnobačkog okruga Zoran Prćić, njegov kolega iz Šumadijskog okruga Zoran Rajević, konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske Ante Pranić, potpredsednik Skupštine grada Slavko Parać... Kako je ipak reč o ljudima koji su vičniji nekim drugim poslovima, parcele za njih bile su male, manje od dečjih. Tek toliko da se pokažu.
U međuvremenu, kod „Ruže“, koja je za ovu priliku svoj restoran preselila na njivu, zanimljiv dijalog između „pravog“ takmičara i člana „sudačkog kolegija“:
„Josipe, ne bi ti tu tvoju štopericu mogo malo naštelovat na našu stranu?“
„Ja nisam potkupljiv.“
„A jedno ladno?“
Šta će ljudi: vremena do takmičenja još ima, a slanina traži i malo konkretniju podlogu od lončića vode.
Posle „drmala“ – koji uvek na neobičan način zarade po koju majicu, kapu i tako to i koji uvek za svečanim ručkom sede u pročelju – takmičenje u košenju najmlađih, pa onda „seniora“. Ali, o tome kasnije.
Kako do proglašenja pobednika ne bi bilo previše praznog hoda, organizatori su se pobrinuli da i ove godine posetiocima prikažu kako se žetva obavljala u vreme kada je prva mehanizacija zamenila ruke i kose. Ispred vršalice, koja je oko deset sati odjednom oživela, stoji da je rođena 1936. u budimpeštanskoj fabrici „Emag“; da je veličine „šestice“ (pogonila je parnu mašinu od šest konjskih snaga); da je bez elevatora za slamu i da je u pogonu s kazanom „dvorila“ (opsluživala) najčešće 19 muškaraca i 8 žena.
„Dobro je što su tu prisutni i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i drugi političari i da vide da leb ne pada s neba nego je to plod teškog rada. Svaka čast ovim ljudima što im to na ovakav način pokazuju“, kaže nam šezdesetpetogodišnji Kiro Dončeski iz Topolčana kod Prilepa, koji je, kako kaže, i sam kao dečak radio slične poslove.
U Ljutovo je sa svojom ekipom, kaže, stigao nakon što su se članovi KUD-a „Mirče Acev“ iz Topolčana zajedno našli s HKC-om „Bunjevačko kolo“ iz Subotice u Turskoj. Razmena adresa, e-mailovi i to je to.
Saša Savić iz Belosavaca u Opštini Topola u Ljutovo je stigao nakon što je njegova ekipa pobedila na ovogodišnjem takmičenju „Zlatni otkos“ kako bi predstavili Šumadijski okrug.
„Ovo je predivan običaj. Pogledajte samo. Tu su Hrvati, Srbi, Mađari, Makedonci... kao nekad u jugi. Puno mi je srce zbog toga“, kaže Saša Savić.
Slične priče čuli smo i od ostalih gostiju, koji su – među ukupno 37 takmičarskih ekipa – na njivu Josipa Mačkovića stigli i iz mađarskog mesta Kecel, Županje u Hrvatskoj, Sajana, Mužlje, te brojnih mesta iz okoline Subotice.
Konačno, sudijski žiri je nakon prebrojavanja bodova (visina otkosa, „sadivene krstine“, brzina...) odlučio da prvo mesto na ovogodišnjem „Takmičenju risara“ pripadne Marinku Kujundžiću i Ruži Juhas iz Male Bosne, a za njima, kao drugo i trećeplasirani slede Perica Tikvicki i Emera Poljaković, te Saša Savić i Goran Slavković iz Belosavaca. U kategoriji najmlađih prvo mesto pripalo je Željku Ivkoviću i Snežani Orčić, a za njima slede Perica Moravčić i Ivana Stantić i Branislav Kujundžić i Sandra Dulić.
***
Prapočeci „Dužijance“ vezani su za mnoštvo prohujalih decenija iza nas kada su „guščarice“ na „strniki“ počele izrađivati predmete od slame da bi njeno institucionalno ustanovljenje pokrenuo župnik u crkvi Svetog Roka u Keru vlč. Blaško Rajić 1911., a „Takmičenje risara“ u današnjem obliku staro je preko 40 godina kada je „Dužijanca“ obnovljena kao gradska manifestacija. Od 1993. „Dužijanca“ predstavlja spoj crkvene i gradske proslave završetka žetve, a uz nju je vezano održavanje tridesetak manifestacija različitog karaktera od svetog Marka (25. aprila, blagoslovom žita) pa do poslednje nedelje u avgustu na Bunarićkom proštenju.
****
„Takmičenju risara“ i ove je godine prisustvovao ministar poljoprivrede Saša Dragin. On je, govoreći o aktuelnim problemima s otkupnom cenom žita, za „Dnevnik“ izjavio:
„Niko ne može da bude zadovoljan otkupnom cenom žita. Zadruge i organizatori poljoprivreden proizvodnje na zeleno od ratara uzimaju žito za osam-devet dinara dok je njegova cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu 11 dinara. To su krpelji naše poljoprivrede, a ono što Ministarstvo pokušava je da cena žita ode malo gore. Ove godine smo prvi put, zajedno sa Robnim rezervama, odlučili da žito kupujemo isključivo od poljoprivrednih proizvođača. Direktor Robnih rezervi mi je rekao da će pokrenuti i jednu liniju zamene ovogodišnjeg žita za đubrivo i seme za jesenju setvu, a Ministarstvo je pokrenulo akciju kupovinu poljoprivredne mehanizacije gde se žito računa tri dinara više nego što je na tržištu. Osim toga, krenuli smo i sistema javnih skaldišta, tj. svako ko lageruje žito u pet javnih skladišta može na osnovu toga da dobije potvrdu o javnom skladištenju i na osnovu toga da uzme kredit sa tri posto kamate na godišnjem nivou i na taj način proda žito kada smatra da mu je to najisplativije. Osim toga, Ministarstvo poljoprivrede krenulo je i u subvenciju sveg domaćeg đubriva sa 100 eura po toni ukoliko proizvođač zadrži cene od jula ove godine.“
****
Ministar poljoprivrede Saša Dragin, zajedno sa Sašom Vučinićem i Davorom Dulićem, i sam se okušao u košenju žita. Nesumnjivo najbolji kosac u istoriji „Takmičenja risara“ Stipan Kujundžić ovako je ocenio njihov učinak:
„Ako ministru politika iđe ko kosidba, to je nula. Što se gradonačelnika tiče, ajde kažimo da je vrlo dobar. Najbolji je Davor Dulić, otkos mu je pravilan, brzina dobra. Minister ovim tempom ne bi izdržo ni po duži.“
