Grad, krivac za sudbinu jezera...

Protekle sedmice iz Palića je izvađeno 11 tona mrtve ribe, što znači da se 10 odsto celokupnog riblje fonda ugušilo usled nedostatka kiseonika u jezeru. Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdalo je zvanično saopštenje u kome se kaže da je „u poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu dolazilo do sporadičnog uginuća, međutim, nikada u ovakvim razmerama”.

Prizor mrtve ribe koja pluta duž obale turističkog dela Palića, u dužini od nekoliko stotina metara i širini i do tri metra, bio je potresan, ali opominjući. Jer, tonama mrtve ribe Palićko jezero nam je „uzvratilo” na činjenicu da se poslednjih 35 godina, odnosno do trenutka sanacije, ono bez zadrške i prekida truje gradskom kanalizacijom. Prečistač koji postoji obavlja tek trećinu posla, odnosno iz otpadnih voda Subotice ne eliminiše mineralne soli, pre svega fosfor i azot.

Ako se uzme u obzir da je količina vode koja se pušta iz prečistača dovoljna da za godinu dana potpuno promeni vodu u Paliću, jasno je da su u poslednjih 35 godina potpuno izmenjena prirodna svojstva jezera, koje je od nekadašnje lekovite banje postao povremeni izvor smrada i zaraze. Očigledno, novi najmoderniji prečistač u našoj zemlji, koji treba da bude pušten u rad 5. juna, stiže u poslednji čas, a pitanje je da je on završen na vreme, pre više od pola godine, da li se ova poslednja tragedija mogla izbeći.

– Kada je pre pet godina grad potpisao ugovor sa Evropskom bankom o kreditiranju novog prečistača, nama je to bio signal da počnemo izradu master plana za Palić. Jer, bez obzira na lepotu prirode i arhitekture, Palić nije Palić bez jezera – kaže za „Politiku” Dragutin Miljković, direktor JP „Palić Ludoš”.

Od tada Palić beleži uzlaznu liniju u svetu turističke ponude. Danas ovde ima 800 kategorisanih ležajeva, u prošloj godini ostvareno je 11.000 noćenja, od čega je na ime poreza ubrano 1,3 miliona dinara, a gradski budžet inkasirao je milion dinara za boravišnu taksu.

– Mislim da Subotica još nije u dovoljnoj meri shvatila da se od poljoprivrednog i industrijskog grada pretvara u grad koji treba da razvija turističke potencijale. Zbog toga imamo situaciju da je pojedinačna usluga vlasnika vila, u pogledu ljubaznosti i ponude, daleko iznad truda koji grad ulaže da zadrži gosta – kaže Miljković.

Kao primer on navodi banalan podatak da u turističkom gradu ne mogu galerije i muzeji da rade do 14 časova, da ne postoji dragstor, da su potrebna infrastrukturna ulaganja, te tako ni Palić nema kanalizaciju već se njegove otpadne vode gotovo direktno ulivaju u susedni Ludoš, a politika je toliko zašla u sve pore odlučivanja da se zbog nesporazuma u gradskoj koaliciji sada ne mogu popraviti ni dotrajale i istrulele daske na Muškom molu.

Zbog političkog neslaganja na relaciji DS – Savez vojvođanskih Mađara, godinu i po dana kasni sa osnivanjem preduzeća „Park Palić” koje bi trebalo da sprovede master plan, pa nije iskorišćen rezervisan novac u republičkom budžetu.

Aleksandar Reljić, vlasnik jedne od većih vila na obali jezera, kaže da zbog uginuća ribe nije imao otkazivanja aranžmana, ali da oni svojim gostima organizuju takav program da gotovo i ne odlaze na obalu jezera.

– Nedostaje nam hotel koji znači ime u svetu banjskog turizma. Tek posle toga možemo da govorimo o razvoju ponude – kaže Reljić za „Politiku”.

Ugostitelj Goran Gabrić razočaran je događajima oko Palića i kaže da se čitav trud turističkih radnika bačen jer se o jezeru nije dovoljno brinulo.

– Pred turističku sezonu nije nam trebala ovakva bruka – kaže nam Gabrić.

Uginuće ribe, smatraju turistički radnici, pokazalo je i mnoge nelogičnosti koje postoje u ovoj oblasti. Tako se na jednom od lokalnih sajtova pojavilo zapažanje da se vlasnike vila kažnjavaju sa po pet hiljada dinara jer nemaju čiviluk u kupatilu i pitaju se da li će iko tražiti krivca zbog poslednje ekološke katastrofe.

Možda na kraju još treba dodati da tokom čitave sedmice niko iz gradske uprave nije izašao na obalu Palićkog jezera.

Alge i račići potrošili kiseonik

Razlog masovnog uginuća ribe je kombinacija nepovoljnih bioloških i meteoroloških prilika, kaže za „Politiku” Blagoje Lečić, ihtiolog u JP „Palić Ludoš”.

Da bi se shvatilo šta je dovelo do uginuća ribe potrebno je pratiti čitav prirodni tok i tu, kaže Lečić, prečica nema.

– Zbog izlivanja nedovoljno prečišćene kanalizacione vode u Palić njegova voda je opterećena fosfatima i azotom, solima koje pospešuju rast jednoćelijskih algi – fitoplanktona. One prosto bujaju po toplom i sunčanom vremenu, kakvo je bilo upravo proteklih dana. Pojava algi provocira javljanje dafnija, nižih oblika račića, koje se hrane algama. Na kraju svog životnog ciklusa račići padaju na dno gde se raspadaju, zajedno s postojećim muljem i algama, trošeći veliku količinu kiseonika. Pošto su pojeli alge, manja je fotosinteza u jezeru, pa se preko noći troši više kiseonika nego što se tokom dana proizvede. Prve analize pokazuju da je kritičnih dana početkom sedmice u vodi bilo ispod 0,6 miligrama kiseonika po litru vode, a najizdržljivijoj vrste ribe, srebrnom karasu, poznatijoj kao babuška, potrebno je bar 0,8 miligrama kiseonika po litru vode. Primera radi, smuđ može da opstane samo u vodi koja ima bar 5 miligrama kiseonika po litru  kaže Lečić.

Blagoje Lečić naglašava da zbog opštih svojstava jezera nije bilo moguće nikakvo naknadno upumpavanje vode jer bi to uzmutilo mulj i dovelo do još bržeg truljenja, niti je aeracija (ubacivanje kiseonika) moguća na površini od 560 hektara.

Drugačijeg su mišljenja biolog dr Gabor Mesaroš koji već duže vreme tvrdi da postoje proverene metode promene u biološkom lancu ishrane kojima se može uticati na prisustvo pojedinih vrsta u jezeru, kao i Jožef Hužvar, sekretar Udruženja sportskih ribolovaca, koji takođe tvrdi da je dafnija mogla biti uklonjena na vreme pa bi tako bili stvoreni uslovi za više životnog prostora za ribe.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine početkom godine izdvojilo je oko pet miliona dinara za izradu programa sanacije jezera Palić i posao analize jezera, mulja i živog sveta poveren je institutu „Jaroslav Černi”. Rezultati ove analize odlučiće i o narednim potezima, ali većina misli da će biti neophodno izmuljavanje jezera.

izvor:Politika