Boris Staparac je hrvatski vajar, književnik i slikar. Do sada je izvajao preko 200 skulptura od kojih je najpoznatija skulptura Rokija Balboe u Žitištu. Takođe ima objavljeno tri romana: Putovodne zvezde, Ilijana i Deca svetlosti. Pored toga ima napisano nekoliko pozorištnih predstava, a ''Ljudi od slame'' je film na kojem je radio režiju, montažu i specijalne efekte. U pripremi mu je zbirka kratkih priča ''talamus'' i zbirka ljubavne poezije.
KADA BISMO PROSTIM REČIMA MORALI REĆI KO JE BORIS STAPARAC VAŠ ODGOVOR BI BIO?
- Hm. Teško pitanje. Što sam se više spoznavao, oni koji me ''znaju'', predstavljali su sasvim drugačiju sliku moga lika. Čini mi se da me drugi ili bolje znaju, ili me lažu da sam baš takav, ili sam možda sam sebe izmislio? Više ne znam ni sam.
VI STE VAJAR, SLIKAR I KNJIZEVNIK, A MENI SE ČINI KAKO NAJVIŠE NAGINJETE KA VAJANJU ZAR NE?
- Uvek sam govorio da nisam ni vajar, ni slikar ni književnik. Ja sam umetnik. Razlika je jasna, Prvi iznose u materiju ono što su naučili, umetnici ono sto osećaju i što su na zemlju doneli sa sobom. Umetnik ne stvara znanjem nego sveznanjem koje se zove ''duša''.
KADA STE PRVI PUT U SVOM ŽIVOTU IZVAJALI PRVU SKULPTURU? ČIME STE BILI PODSTAKNUTI DA JE IZVAJATE?
- Prvu skulpturu sam izvajao pre 28. godina. Razlog je tek sada jasan. Ostaviti iza sebe umetnički trag i umnožiti talante koje smo dobili rođenjem. I umnožene ih vratiti ONOME koji nam ih je poverio.
ZA ROMAN ''ILIJANA'' ČESTO ČUJEM KAKO GA MNOGE ŽENE DRŽE KRAJ SVOG KREVETA, KOJI JE VAŠ ODGOVOR NA TO? DA LI JE ILIJANA ROMAN IZ VAŠEG LIČNOG ŽIVOTA?
- Ilijana je roman ljubavi. I to ne neke izmišljene nego one čiste koja samu sebe objašnjava ne objašnjivom potrebom da nas neko ljubi. Pitate me za moj lični život? O pa draga moja ja sam ga kao i svaki književnik davno zatrpao ispod nanosa priča i likova. Pa zar nije lepše ispuniti svoju posudu tela ljubavima, cvećem, muzikom, pričom, pesmom... nego zveketati prazan u prazno?.
OBIŠLI STE POLA SVETA, DA LI. IMA NEKO MESTO ZA KOJE STE POSEBNO VEZANI?
- Nisam vezan ni za jedno mesto na zemlji. Pokušavam se ni za čega vezati tako da mogu krenuti na svaki zov života. To je jedina filozofija slobode i kretanja kroz vreme. Verujte mi na reč. Svaki grad na svetu je sličan onome u kojem ste već bili. Samo je potrebno vreme da to shvatite. Nebo je uvek drugačije.
KOLIKO MI JE POZNATO IMATE I NEKOLIKO PREDSTAVA, ŠTA ZA VAS PREDSTAVLJAJU DASKE KOJE ŽIVOT ZNAČE?
- Predstave pišem kao i ostalo kada me poplave svojim likovima. Daske mi znače mnogo, svi ti likovi, mimike svetla, muzika, glas... Izuzetno mesto u kojem kao književnik imate čast dirigovati pokretu, svetlu i dušama.
PORED PREDSTAVA, SNIMATE I FILMOVE?
- Da. Režija i montaža me posebno interesuju. To je medij koji vam omogućava da uskladite životnu priču u nekoliko minuta i puknete je kroz oko gledaoca direktno u njegov pleksus solaris. Toliko ima jakih priča života da je greh ne uraditi film.
NAKON VELIKOG SVETSKOG MEDIJSKOG USPEHA SA STATUOM ROKIJA BALBOE U ŽITIŠTU, DA LI MISLITE DA ĆETE POSTICI VELIKI USPEH SA SKULPTUROM SUBOTIČKE KNJIŽEVNICE DAJANE DIVERNO?
- Ne razmišljam o uspehu skulpture Dajane Diverno. Razmišljam o većem a to je zabeležiti jedan duh tela mistične lady Diverno koji uspeva da svira na nekoliko istrumenata uporedo različite simfonije. Ko je ovo shvatio, sa visokog mesta čita ovaj tekst.
KOJE BI BILE REČI KOJE BISTE UPUTILI LJUDIMA ŠIROM SVETA?
- Kada bih mogao nešto da poručim celome svetu bilo bi: ''Ljudi, ljubite se jer u ljubavi ste jedino lika Gospodnjeg. Sve ostalo sem ljubavi je laž i perverzija sveta koji hoće da vas omađija šarenim glupostima sebe i odvuče od svoje duše, od Boga i stvarnog, ne prolaznog života.
razgovor vodila: Dijana Diverno
