U Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici 4. marta 2009.godine bio je održan umetnički performans vajara i književnika iz Hrvatske, Borisa Staparca. Ovim putem su promovisana njegova dosadašnja književna dela: Ilijana, Putovodne zvezde i Deca svetlosti. Prikazan je film ''Ljudi od slame'' o ljudima kojih više nema i o zemlji koja sada živi samo u našim sećanjima. U završnom delu ove večeri prikazan je film o Borisovim dosadašnjim skulpturama.
O Borisu je govorio pesnik Ljubomir Teofanov, koji je pročitao recenziju na roman ''Deca svetlosti'', a odlomke iz romana je čitala Dajana Diverno. Uvodan deo večeri pripemio je Vanja Ivančević, predstavljanjem Šopena na klaviru. Boris Staparac piše duhovnu prozu, a kao glavan motiv rada na ovakvoj vrsti književnog žanra nalazi se već u samom uvodnom delu romana gde piše: ''A sva su mu pisanija poziv čitaocu da se kroz kapije svoje duše popne do carskih odaja Vrta edenskog''.
Boris Staparac iza sebe ima preko 200 skulptura, među kojima su: Poljubac, Mašta, Raspeće Isusovo, Češljanje, a njegova najpoznatija skulptura jeste spomenik Rokija Balboe u Žitištu. Trenutno radi na skulpturama poginuloj makedonskoj zvezdi Tošetu Proeskom, potom Muhamedu Aliju i književnici Dajani Diverno. Boris Staparac je čovek koji je svojom dušom posvećen svom radu. Veruje kako nijedan rad ne može biti utemljen na običnim formama, i svoje raspoloženje itekako prilagođava umetnosti kojom se bavi. Prvu skulpturu koju je napravio pre 28 godina uradio je sa ciljem da iza sebe svakako ostavi neki trag. Određene skulpture u sebi imaju svoju poruku: obožavanje žena koje je iskazano kroz mnogobrojne aktove, kroz način na koji žena ujutro češlja svoju kosu, čežnja koja se ogledava u poljupcima, posvećenost Božijoj reči se primećuje kroz predstavljanje samog raspeća...
