Dušan Kovačević u Subotici

Sre, 25.02.2009 - 21:00 -- nikola.tumbas

U punoj sali amfiteatra Otovorenog univerziteta Dušan Kovačević, dramski pisac sa najvećom reputacijom u zemlji, odgovarao je na pitanja medijatora Dragana Rokvića kao i prisutnih ljubitelja njegovih dela.

 ****

Prve večeri Festivala Pisci u Fokusu, subotičkoj publici u Amfiteatru Otvorenog univerziteta, predstavio se pisac drama, akademik i režiser, Dušan Kovačević.

Neke od njegovih drama su: Maratonci trče počasni krug, Radovan III, Ko to tamo peva, Balkanski špijun, Urnebesna tragedija, Sabirni centar, Luminacija na selu, Klaustrofobična komedija i druge. Na sinoćnjem predstavljanju svog 40-godišnjeg rada, Dušan Kovačević je govorio i o životu pisca u Srbiji, o svojoj novoj drami: Generalna proba samoustva, čija premijera je bila u decembru, kao i o tek završenom filmu: Sveti Georgije ubiva aždaju, koji je rađen u koprodukciji Srbije, Republike Srpske i Bugarske.

Pisac je pričao kako nastaje dobro dramsko delo, kako pronalazi inspiraciju i teme za pisanje, i koje su poruke njegovih komada. Takođe, pričao je i o svojim kolegama, a na pitanje moderatora večeri, profesora književnosti Dragana Rokvića, da nešto kaže o njegovom odnosu sa Danilom Kišom, koji je rođen u Subotici, Dušan Kovačević je rekao:

- Ljudi se sećam dvojako: ili su bili namršteni, ili nasmejani, a to je prva asocijacija kad se setim ljudi kojih više nema. Danilo Kiš je bio jedan od nasmejanih, a namrštenih ljudi ne volim da se sećam – rekao je Kovačević.

Borisav Mihajlović Mihiz, utemeljivač Ninove nagrade, bio jedan od saradnika Dušana Kovačevića, i njemu je pisac, kako je sam rekao, odnosio sve što je napisao. Drugi njegov saradnik bio je Bora Pekić.

Kovačević je govorio i o ekranizaciji svojih dela, i da je većina drama u filmskoj varijanti doprinela da taj komad dugo živi:

- Trudim se da radim likove koji su poput nekih naših ljudi, već viđenih, a kad sam počinjao da pišem, bio sam ubeđen da svojim tekstovima mogu promeniti svet. Onda sam video da svet ne mogu da promenim, i rekao sam da više neću pisati dela sa mračnim krajem, jer ne želim nekome da upropastim veče.

Festival Pisci u Fokusu, uvodnim rečima o samom festivalu i o njegovoj nameri, otvorila je Ljubica Kiselički, pomoćnica Gradonačelnika za kulturno-prosvetni resor, a među publikom su bili još i Gradonačelnik Saša Vučinić, zatim Slavko Parać potpredsednik Skupštine Grada, Branislav Filipović direktor Fokus fondacije i mnogi drugi istaknuti predstavnici kulture i obrazovanja našeg grada.

Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

moderator: Ala Tatarenko

Rođen je u Lavovu, Ukrajina, 1984. godine. Smatra se kultnim ukrajinskim piscem post-sovjetske ere. Svoj prvi roman "Kult" objavio je kada je imao svega 16 godina. Pisao je i knjige za mlađu decu, veliki broj eseja i romane "Obožavanje guštera", "ARCHE", "Cilj!" i "Malo tame". Mediji su ga proglasili ukrajinskim Stivenom Kingom, a svaka od Derešovih novih knjiga pobuđuje veliko interesovanje, kako kod fanova tako i kod medija. Nekoliko istaknutih ukrajinskih izdavačkih kuća kupilo je licence za štampanje njegove knjige, a četiri od njegovih romana su objavljeni i kao audio knjige. Derešova dela prevedena su na više jezika i štampana u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.

"Bežaćemo. Celog života. Od mudrosti gomile i saveta rođaka. Nosićemo...

detaljnije
Post date: Uto, 30.03.2010 - 20:10

moderator: Marija Šimoković

Rođen 1953. godine u Beogradu. Književnik, od 2005. do 2009. godine ambasador Srbije u Austriji. Dobitnik je nagrada "Miloš Crnjanski", "Meša Selimović", stipendije Fonda "Borislav Pekić" i NIN-ove nagrade. Objavio je romane "Via Pula", "Astragan", "Hamsin 51", "Severni zid" i "Danteov trg", knjige priča "Pogrešan pokret" i "Staklena bašta", te knjige eseja "Yutlantida", "Deponija", "Stanje stvari", "Ruski prozor"... Romani, priče i eseji Dragana Velikića prevođeni su na mnoge jezike. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama proze.

"Umetnost je moćnija od stvarnosti, u njoj prebiva neprolazni oblik te stvarnosti koji nam u životu stalno uzmiče, jer uvek stižemo kasno da ono što tražimo ne prepoznajemo kad mu se približimo."
...

detaljnije
Post date: Uto, 30.03.2010 - 18:30

moderator: Janoš Sege

Rođena je 1976. godine u Sentešu, književnica iz Mađarske. Studirala je engleski i finski jezik na univerzitetu ELTE u Budimpešti kao i u Helsinkiju. Diplomirala je 2001. godine. Njena prva zbirka pod nazivom "Ugrofinski vampir" (Finnugor vámpír) objavljena je 2002. godine kod izdavača JAK-Kijárat. Satirična priča o vampirima koja se odigrava u Budimpešti doživela je dva izdanja. Filmska prava ove knjige otkupio je Eurofilm. Autorkini tekstovi sa bloga objavljeni su pod naslovom "Dnevnik porodilje" (A kismama naplója). Zbirka je 2004. godine dobila nagradu "Elle" u kategoriji dokumentarista. Nastavak trudničkog dnevnika su "Bebini memoari" (A baba memoárja) iz 2004. godine. Drugi roman "Komunista Monte Kristo" (Kommunista Monte Cristo) objavljuje 2006....

detaljnije
Post date: Uto, 30.03.2010 - 17:10

Moderator: Roland Orčik

Rođen je 1970. u Debrecenu, pisac iz Mađarske. Od 1989. do 1991. godine studirao je mađarski jezik i istoriju na Višoj pedagoškoj školi u Budimpešti, a zatim i na Filozofskom fakultetu Univerziteta ELTE. Objavio je nekoliko zbirki poezija i jednu zbirku novela, a najznačajnije delo mu je poetski roman "Paulus" ili dramska tetralogija "Stambeni park Nibelung" (Nibelung-lakópark). Treći deo dramskog ciklusa pod nazivom "Hagen ili govor mržnje" prikazalo je oktobra 2004. godine pozorište "Krug kredom" (Krétakör Színház) u budimskoj "Stenovitoj bolnici", pod rediteljskom palicom Kornela Mundrucoa. Njegov filmski pokušaj predstavlja libreto za operu u stihovima koji je pisao zajedno sa Balintom Harcošom i za koji je muziku komponovala Žofia Taler, a poslužio...

detaljnije
Post date: Pon, 29.03.2010 - 20:10

Medijator: Stela Šarović

Rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio srednju školu. Opštu književnost diplomirao je 1997. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za priču "Histerija" 1990. godine dobio je nagradu "Ivo Andrić" na jugoslovenskom konkursu lista "Oslobođenje" za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu "Duškova kuća". Objavio je više pripovedaka i romane "Poslednja šansa", "Sadržaj šupljine", "Feliks" i "Top je bio vreo". Za roman "Feliks" dobio je nagradu "Branko Ćopić" Srpske akademije nauka i umetnosti, a za roman "Top je bio vreo" stipendiju Fondacije "Borislav Pekić"za roman u nastajanju i nagradu "Meša Selimović" za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini. Po istom romanu planira se i snimanje filma "...

detaljnije
Post date: Pon, 29.03.2010 - 18:30
Custom Search