Beleške na temu PROJEKAT KULTURNE POLITIKE GRADA
Ovu studiju, koja ima sve karakteristike naučnosti, ja sam u više navrata detaljno proučavao i prilikom razgovora sa autorom, Boškom Kovačevićem, izrazio sam sumnju, da ja – kao čovek koji tek nekoliko godina živi u ovom gradu – mogu dati koliko-toliko upotrebljiv doprinos u gradnji jedne tako izuzetno važne kulturološke koncepcije, strategije. Ipak, evo nekolika misli, nekih zabeležaka oslonjeni na krajnje kritički građen osnovni tok Kovačevićevog studija.
..............................................................................................................................................
Ono, što me najviše zabrinjava u odnosu na sudbinu ove veoma ozbiljne inicijative – jeste razdrobljenost, često i neuhvatljiva priroda postojećih kulturnih tokova, kao i činjenice da se kultura ovog grada preko politike – samo fasadno, vitruelno prikazuje kao poseban, pomena vredan fenomen, umesto da se kritički prikaže stvarni aktuelni i budući lik, dakle ono što bi trebalo da bude suštinski kulturno/duhovni lik Subotice. Tu spada i pojava, da se iza uglavnom akcidentalnih «programa» dobronamernih susreta ili paralelnosti često ispoljavaju lako čitljive, naivne, kvazi kodirane inverzije osnovne humanističke prirode kulture.
Koliko sam do sada uspeo da shvatim: uz brojna udruženja, intstititucije, ili drugih oblika žarišta kulturno/duhovnih zbivanja - nacionalni saveti su ti, koji bi trebali da formulišu osnove vizija budućeg kulturnog bića grada. Ako to čine, a sigurno čine, to je u suštini i prirodno, i dobro, ali bi bilo neprirodno da te vizije i programe ne sroče da korespondiraju među sobom u elementarnim, svakodnevnim životom pretpostavljenim tokovima, te tako gube iz vida i činjenicu da te vizije (programi) treba da se oslone na tlo gde nastaju, na vlastitu bazu, da ti programi – uprkos eventualnog prećutkivanja - imaju korene tamo gde se fizički, biološki nalaze, da se ti koreni dodiruju, čak se i prepliću dobrim instiktima radi preživljavanja, ili i zbog fizičke/duhovne stvarne bliskosti. Ali, ne zaboravimo, postoji Bogom-dana sinergija: istinska kultura, od svih ljudskih delanja u svom biću, poseduje bezuslovnu otvorenost, a koji je žele lišiti te osobine, boluju od neizlečivog kokošjeg slepila, tako postaju i jurišnici ZLA.
Koridori koje treba da se otvore saglasno Sažetku Saveta Evrope po ovom pitanju – neće biti prohodni u parcijalizaciji, već u usaglašenosti kako nasleđa tako i novostvorenih vrednosti. A vrednosti – ovako, strateški objedinjeni, harmonizirani – odjednom afirmišu i nacionalno (u smislu etno-elemenata) ali i multikulturalno!
Što se pak kulturnog mastodonta i njegove sudbine tiče, lično sam izuzetno skeptičan, posebno kada – i nehotice – vraćam svoje uspomene na drugu polovinu sedamdesetih prošlog veka, kada sam kao jedan od rukovodilaca tadašnjih kulturno-političkih institucija – sa svojim kolegama dugi niz godina doživljavao fijasko kod subotičkih gradskih vlasti: otpor prema obnavljanju, rekonstrukciji i savremenom opremanju Narodnog pozorišta je bio neumoljiv, tvrd i iracionalan. Sada se – eto, na volšeban način gradi betonska grdosija. A gradu ostaje ono, kako se u Srbiji kaže: rodilo se treba ga ljuljati.
Izuzetno detaljan, naučno građen elaborat g. Boška Kovačevića, bez obzira na njegovu sadašnju (današnju) procenu - mora da ima nastavak, ali uz prethodno usaglašavanje političkih činilaca, smatram ne samo potrebnim, već nužnim da se umesto trbuhozbornog kukanja i mucanja zbog ekonomske krize – ovaj zadatak stavi u svoje prioritete, jer kriza je uvek bilo, i biće, ali duhovno/kulturna kriza može da nas košta neizrecivo više.
Bez vizije budućnosti u ovim oblastima ubija se nada za sveukupnu istorijsku budućnost.
A Subotica ima neizrecive šanse i potencijale – za evropsku budućnost. Najpre u smislu stvaranja živog kulturno-duhovnog koridora (dela koridora) u jugoistočnoj Evropi, jer nakon temeljitog izučavanja ovog rada Boška Kovačevića – sledi pragmatično formulisanje jednog konkretnog programa, gde će biti potrebna pomoć svih dobronamernih, umnih ljudi grada.
Subotica, 21. dec. 2008. ...............................
Ferenc Deak, književnik
