Sinoć se u Klubu ljubitelja lepih umetnosti "Aliass" subotička spisateljica Dajana Diverno predstavila svojom erotskom poezijom, od kojih je neke pesme subotička publika već imala prilike i ranije čuti, a neke od pesama, kao što su: Sve bliže strasti, Ti znaš, Uznemiri me, Grofe, Erotika, čitane su po prvi put. Pored poezije, autorka je čitala i prozni tekst Ljute vojvođanske kobasice, koji je izmamio oduševljene i osmehe prisutnih gostiju.
U uvodnom delu, o autorki govorili su predsednica Kluba ljubitelja lepih umetnosti, Snježana Luetić, i Vladan Jakovljević, predsednik Književnog kluba "Severna zvezda", u kom je Dajana član, a zatim je o njenom radu govorio Predrag Opalić, koji je tom prilikom rekao:
- Dijana Berberović alias Dajana Diverno, obzirom na godine – ličnost kao i svaka druga i to samo na prvi pogled.... Dajana Diverno samo odjednom nestane, povuče se, nema je neko vreme i onda se pojavi – odjednom – i to sa novim romanom. Onda je opet nema neko vreme, opet se povukla i onda opet dođe sa novim romanom... A onda odjednom iz nje čitava eksplozija, tekst, tekst, tekst i samo tekst. Priče, romani, scenario za teatar. Tu su potom njeni objavljeni romani ''Vapaj orhideje'' i ''Marokanska princeza'' kao deo tetralogije i potom odjednom pravi odstup prema romanu ''Tajne strasti grofice Razaski''. Njena senzibilna imaginacija u ovom kratkom periodu njenog stvaralaštva, a opet svojim obimom i značenjem predstavlja posebnu pojavu u sveukupnom stvaralaštvu ovog podneblja. Čak i večeras kada ćemo Dajanu pokušati upoznati i u nekoj drugoj formi, ona nije drugačija, i ovom vrstom poezije ona je samo produžetak same sebe. Možda na ovaj način dobijamo njenu dublju kristalizaciju ili njeno još jedno preispitivanje.U jednostavnosti, bez visoke versifikacijske forme sa nizom slučajnih ili namernih ponavljanja ona ostaje u svojoj suštini.
Dajana Diverno priča sa drugima, ali ne na način na koji smo navikli. Ona je sagovornik koji nikome ne dopušta da je izvede izvan njenog stvaralačkog habitusa. Ona je neprekidno u njemu, ali za stvaraoca drugog puta nema. To je njegov izbor i ona jedino u njemu može da opstaje. Poezija ova ili ona nije nikakva Orfejeva kolevka u kojoj se pesnik uljuljkava, već se mora svestrano prekaljivati, prožimati sebe, svoju misao, emocije, strasti, snove, kao i etnički odnos prema svetu i čoveku. Sloboda koja prožima Dajanu je dobra, ali je ona pre svega akcija, a ne pasivnost. Ideal, ne navika, htenje, a pogotovo ne filistarska ravnodušnot. Sloboda je sredstvo a ne cilj. I takva sloboda je pravo i privilegija kojoj se Dajana pohotno približava. Ona je romantičarka koja nestaje u imaginaciji. Prošlost toliko stopljiva u sadašnjosti osiromašenog čoveka svakodnevnice.
Stilski jednoobrazno, versifikacijski uprošćeno, štivo koje se guta i troši kao prva blago razlađena jutarnja kafa, koja traži da je popijemo odjednom i do kraja. Ali kraj priče, romana ili pesme Dajane Diverno motivisan je nekom vrstom straha od neizvesnosti. Da bi dosegla napred spominjanu slobodu, ona se svesrdno baca u naručje katarze, verujući da je baš tu njen početak.U njoj još uvek gore sukobi, previranja, masa neizrečenih misli i moje je duboko uverenje da će Dajana sazrevanjem, sticanjem životnog iskustva doći i svojim stvaralaštvom doprineti obogaćivanju ljudskog mišljenja.
Gitarskim akordima, Dajanino kazivanje stihova pratio je Pal Borič iz Bajmoka.
