Okrugli sto pod nazivom “Srbija u procesu Evropskih integracija “, održan je danas u Velikoj većnica Gradske kuće, koju je zajednički organizovao Odbor za Evropske integracije Narodne Skupštine Republike Srbije i Evropski pokret Srbija.
Moderator okruglog stola je bio László Varga, predsednik Odbora za evropske integracije, NSRS
Laslo Varga: ...Želeo bih posebno da pozdravim predstavnike diplomatskog kora, predstavnike međunarodnih organizacija, republičke poslanike, pokrajinske poslanike, funkcionere Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine, odbornike, funkcionere grada Subotice i susednih opština. Takođe bih želeo da pozdravim predstavnike nevladinih organizacija, fakulteta, obrazovnih, kulturnih i drugih ustanova, predstavnike javnih preduzeća, privrednih organizacija, kao i sve druge naše drage goste, sada bih želeo da predam reč gospodinu Saši Vučiniću, gradonačelniku Subotice, da Vas on u svoje lično ime i u ime grada Subotice, kao domaćin , da pozdravi...
Saša Vučinić: Dobar dan svima, hvala lepo na najavi i zaista svim učesnicima podravljajući pre svega ovu inicijativu i ideju da se ova serija okruglih stolova na ovaj način održi, po opštinama i gradovima po Srbiji, iskažem najtopliju dobrodošlicu i poželim uspešan rad i uspešan boravak u gradu koji svih ovih decemija unazad ima i vrednosti i političku valorizaciju jasnog progresnog puta građana Subotice. Ono što želim da istaknem da, kao gradonačelnik, jeste, da je ova inicijativa izuzetno važna, izuzetno korisna, jer se radi zapravo o pokazatelju da ova zemlja ima čvrste namere, da jasno i odlučno krene ka Evropskoj Uniji. Ukoliko je ta namera čvrsta, sasvim je sigurno da sve aktivnosti, i sve one vrednosti koje Evropska unija predstavlja ne mogu počivati isključivo na republičkoj skupštini, republičkoj vladi, već je zadatak i lokalnih samouprava da se upoznaju sa svim onim vrednostima koje Evropska unija promoviše, i naravno, svih onih institucija koje deluju na teritoriji jednog grada, da se obe strane bolje upoznaju i da shvate sve one evropske vrednosti koje će u budućnosti morati ispunjavati. Sa te strane, ovaj skup je izuzetno važan i ono što, naravno nedostaje, da kao i lokalne zajednice mi predočimo građanima, jesu praktične koristi od potpisivanja sporazuma stabilizacije asocijaciji i, naravno, i ono, što je veoma važno, kako se Evropska unija kao pojam, ne bi pretvorila u jednu frazu, koja će se vremenom istrošiti, jeste, da su kada su standardi evropske unije uključimo i lokalnu zajednicu, .. Ono što je takođe važno, jeste da lokalne institucije bilo kog grada budu spremne za pristup evropskim fondovima, što je takođe jedna od tema današnjeg skupa i jedan vrlo značajan pokazatelj da neke veoma važne ciljeve možemo rešavati putem evropske unije, da danas imamo mogućnost da se upoznamo sa mehanizmom pristupa, i ono što je takođe važno, jeste da kada već pričamo o tome da jedna lokalna samouprava treba da ima informisanost, veoma je važno da znamo, koje su naše obaveze i zadaci u procesu evropskih integracija. Naravno, ono, što bi bilo veoma važno, je kako bi lokalne samouprave na vreme mogle da se pripremaju, jeste da znamo i ulogu lokalnih samouprava u evropskoj uniji, kao institucije koje okupljaju lokalne samouprave. Ono, što raduje u ovom skupu, jeste da i pored toga što je Subotica sedište tri nacionalna veća i nacionalna saveta, mi danas ne govorimo isključivo o evropskim vrednostima kada je u pitanju domen ljudskih prava, već i ono što je svakodnevni i praktični život, u tom smislu pozivam sve učesnike danas da strpljivo ispratimo rad ovog skupa, siguran sam da će na kraju ovog seminara svako od nas biti bogatiji za jednu viziju o svojim zadacima o praktičnim stvarima koje treba da uradi kako bi ova zemlja brže i odlučnije išla ka Evropskoj uniji. Još jednom, dobrodošli i uspešan rad.
Laslo Varga: Zahvaljujem Vam se na dobrodošlici, i naravno, na uvodnim napomenama, Most én megkérném Maglai Jeníµ urat, a városi Képviselíµtestület elnökét, hogy mondja el üdvözlíµ szavait. (Sad bih zamolio gospodina Jenea Maglaija, predsednika gradskog Izvršnog veća, da kaže svoj pozdravni govor).
Maglai Jene: Köszönöm, képviselíµ úr. Hölgyeim és uraim, mindenkit tisztelettel köszöntök és üdvözlök a házigazda köztársasági képviselíµtestület nevében, mindenféleképpen ki szeretném emelni, hogy fontosnak tartjuk azt, hogy szerbiai szinten Szabadka az elsíµ városok között van, ahol egy ilyen tanácskozásra és egy ilyen bemutatkozásra sor kerül, úgy gondoljuk, hogy nagyon fontos az, hogy azokat az intézményeket, úgy állami intézményeket, mint vállalatokat közelebb hozzuk azokhoz az információkhoz, és azokhoz az adatokhoz, amelyek az európai unióra fonatkoznak, hiszen a polgárok részéríµl is sok esetben az állami intézmények részéríµl is sok ismeretlen van ezzel a témával kapcsolatban. Dicséretesnek tartjuk azt, hogy Szabadka az elsíµ városok közé tartozik, ahol egy ilyen elíµadásra, egy ilyen rendezvény megtartására sor kerülés külön ezt meg szeretném köszönni Varga László képviselíµ úrnak. Mindenféleképpen, mindenkinek sikeres munkát kivánok, és úgy gondolom, hogy az elkövetkezíµ periódusban is, ahogy a folyamatok tovább haladnak, ezt a lépést továbbra is igy kell tartani, több alkalommal még találkoznunk kell, hogy valójában a folyamatokat le tudjuk követni, és önök is, és az állami intézmények is azokat za információkat idíµben megkapják, hogy felkészülhessenek ezekre a folyamatokra. Köszönöm szépen. (Poštovani, veoma mi je drago da Vas mogu pozdraviti na ovom skupu, koji je organizovan, i da je Subotica među prim gradovima u Srbiji, gde se održavaju ovakvi okrugli stolovi. Veoma nam je bitno, da kako i javna preduzeća, tako i ostala preduzeća približimo onim informacijama, koji nas donose bliže Evropskoj uniji. U svakom slučaju, želim uspešan rad i moja procena je da i u buduće treba da imamo slične sastanke, da bi svi bili spremni za ulazak u Evropsku uniju.)
Laslo Varga: Köszönöm, azokat a támogató szavakat, amelyek arról szólnak, hogy jó úton jártunk vagy járunk, amikor ezt a kerekasztalsorozatot elinditottuk.(Zahvaljujem se na rečima podrške). Sada bi želeo da kažem nekoliko reči o samom projektu, da vas upoznam sa nekim činjenicama koji se odnose na ovu seriju okruglih stolova. Pre svega želim da vam se zahvalim da ste se u ovako velikom broju odazvali našem pozivu, to znači da je odbor za evropsku integraciju još u prethodnom sazivu, kada je doneo odluku da pokrene ovaj projekat da održi inicijativuevropskog pokreta u Srbiji, da je tada odbor bio u pravu. Naime, odbor je podržao tu inicijativu još prošle godine pa su onda usledili izbori na svim nivoima, pa velike rasprave i debate u Narodnoj skupštini oko ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa kasnije još neka dešavanja koja su još komplikovala unutrašnju političku situaciju, ali ni u kom slučaju nismo hteli dalje da čekamo, pošto u Srbiji neki idealan momenat obezbediti je zaista teško. Ni ovaj momenat nije idealan, nama je svima poznato da Evropska unija sredinom septembra nije donela odluku o odmrzavanju prelaznog trgovinskog sporazuma, kavu odluku su i građani Srbije i očekivali, međutim, bez obzira na tu činjenicu naša namera nije da danas govorimo o toj nepovoljnoj odluci, o nekim nepovoljnim dešavanjima, nego je naša namera da govorimo o celokupnom procesu evropske integracije, o onim benefitima, koji ovaj proces donosi, o onim pogodnostima, koji su praktično, tu na pragu, ili na dohvat ruke, i koje na žalost, to moram vam reći, ne koristimo u dovoljnoj meri, sigurno bi bilo mnogo prostora da se ovi mogućnosti koriste i na bolji način, nažalost, preovladava ponekad jedno raspoloženje, prema kojem svi očekujemo budućnost, svi očekujemo odmah, u ovom trenutku, i ne bavimo se dosta onim mogućnostima, koje stoje na raspolaganju i u ovom trenutku. Želim iskorisiti ovu priliku, i da se zahvalim kancelariji Saveta evrope u Srbiji, koji je kroz projekat zajedničke inicijative Saveta Evrope i Evropske unije dala podršku parlamentarnim institucijama, pridružila našim zajedničkim nastojanjima da kroz organizovanje ovakvih okruglih stolova u neku ruku pomogne progresu evropskih integracija, Srbije, i želim da se zahvalim i Balkanskom fondu za demokratiju koji je takođe podržavao ovaj projekat, i naravno, veliku zahvalnost dugujemo i našim partnerima u lokalnoj smoupravi, u gradskoj upravi grada Subotice, koji su omogućili, koji su se angažovali da ovaj skup danas izgleda upravo ovako i da praktčno okupi sve relevantne činjenice na lokalnom nivou. Zadovoljstvo mi je i da pozdravim goste koji su se odazvali pozivu da govore za ovim skupom, da i zajednički pokušali da razgovaramo o vrednostima i principima na kojima se Evropska unija zasniva, i da pokušamo da predstavimo proces pristupanja pregovaranja i kasnije samo članstvo u Evropskoj uniji . Iskreno verujem da smo svi koji smo danas ovde prisutni, da smo ovde da olakšamo međusobnu komunikaciju o različitim aspektima procesa evropskih integracija, da razmenimo svoja iskustva, da razmenimo informacije, i da pokušamo da još aktivnije učestvujemo u ovom procesu koji će sigurno obeležiti i politički govor i politička dešavanja u ovoj zemlji u narednih nekoliko godina. Na kraju želim da vas informišem, da ćemo ovakve debate organizovati u više gradova u Srbiji, ovo je prva prilika, otićemo i u Novi Sad, i u Valjevo, i u Prokuplje, i u Majdanpek i u Novi Pazar sa ovim temama. Mi se nadamo, odnosno uvereni smo da ćemo na ovaj način pružati priliku učesnicima u svim tim gradovima da razmene svoja iskustva, da razmene svoje ideje, pri pridruživanju evropskoj uniji i da dobiju što šira znanja koje se odnose na evropske integracije, jednu regionalnu saradnju, reformske procese u našem društvu. Samo sam hteo toliko da kažem uvodne navpomene u vezi ovog projekta. Sada bidmo prešli na prvu tačku današnjeg dnevnog reda na temu trenutnih koraka Srbije u procesu evropskih integracija, govorićemo sa jedne strane o koracima koji su učinjeni urađeni i naravno o onim planovima, koji su i u kratkoročnom i u srednjoročnom periodu ispred nas. Sada bih zamolio gospođu Kseniju Milivojević, savetnicu potpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije da održi svoje predavanje.
postavljeno 2008.10.14 nastavak sledi...
Tema: Evropske perspektive za Srbiju
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji
Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije
Vladimir Međak, Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije
Ksenija Milivojević: Hvala vam, ja ću pokušati da dam otprilike presek stanja kako je ono u ovom trenutku i ono što su naredni koraci u procesu evropske integracije, naravno sa aspekta aktivnosti Vlade Republike Srbije kao jednog od nosilaca i aktera procesa i kao praktično glavnog pregovarača u procesu evropske integracije sa Evropskom unijom. Trenutno stanje je dakle takvo, da Srbija ima status potencijalnog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, terminologija koji se u Briselu koristi je veoma komplikovana i nama koji se time bavimo, a nadasve komplikovana za najširu populaciju ko je korisnik procesa, tako da ću se truditi govoriti što jednostavnijim rečnikom, kako se ne bi zapetljali u toj briselskoj terminologiji. Dakle, status potencijalnog kandidata zapravo znači da mi još uvek nismo u potpunosti u formalnom odnosu sa Evropskom unijom, za Srbiju to posebno važi i imajući u vidu činjenicu da sporazum o stabilizaciji, pridruživanju praktično još uvek nije stupio na snagu, imamo jedno polulegalno stanje, moglo bi se tako reći, u tom smislu da je sam sporazum istog dana kada je i potpisan, dakle odmah nakon potpisivanja 29. aprila ove godine u Luksemburgu političkom odlukom saveta ministara Evropske unije stavljen van snage. To je učinjeno usled promene da Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom u dovoljnoj meri, i da do deblokade sporazuma može doći do njegove pune primene samim tim tek nakon što ta saradnja bude uspešno urađena. U međuvremenu, naravno, desilo se formiranje nove Vlade Srbije, desilo se hapšenje i izručenje Radovana Karadžića, koji je po našem mišljenju nedvosmisleno pokazao da u Srbiji postoji volja da sarađuje sa Haškim tribunalom, i da ta saradnja se sprovodi u najkonkretnijem smislu te reči. Epilog te priče bi bio taj, da evropska unija 15. septembra na sastanku saveta ministara nije nažalost donela odluku da odblokira sporazum, i tu treba imati u vidu jednu veoma bitnu činjenicu, a to je da je na tom sastanku od 27 država članica Evropske unije 26 podržalo deblokadu sporazuma sa Srbijom. Dakle samo jedna država članica, Holandija nije podržala tu odluku, odnosno bila je protiv toga što je i rezultiralo njenim nedonošenjem, jer se radi o tipu odluke za koju je potreban konsenzus od 100%, praktično jednoglasnost unutar Evropske unije, ne ulazeći sad u druge kako i zašto, ali ono što je usledilo je jedno ogromno razorčaranje unutar same administracije u Srbiji odnosno unutar svih onih koji se svakodnevno bave procesom evropske integracije, posebno ako imamo u vidu teškoće koje je Srbija imala da ratifikuje sporazum o stabilizaciji pridruživanju usled vrlo jake obstrukcije dela opozicije u Skupštini Srbije i problemima kojima se sama Srbija suočavala, međutim Skupština Srbije je uspela da ratifikuje sporazum u predviđenom roku, odnosno pre 15. septembra i prosto se činilo u jednom momentu da je sve to bilo uzaludno, odnosno da sve što smo radili zapravo nije vrednovano na određeni način. Naročito, ako imamo u vidu da je privremeni sporazum kao jedan segment sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sporazumu koji u svojoj prirodi nije politički, već trgovinski. Dakle, aršin političke odluke primenjen je na sporazum, koji nije u svojoj prirodi politički, sporazum je trgovinski, i u tom smislu da mu je krajnji cilj uspostavljanje slobodne trgovine sa Evropskom unijom, odnosno liberalizacija našeg tržišta prema tržištu Evropske unije, i obrnuto. No, desilo se šta se desilo, i jedina razumna odluka koja je mogla u tom momentu da se donese je naravno, da se nastavi sa radom u procesu evropske integracije. Da se taj rad zapravo i ubrza, i kada kažem rad, mislim naravno na zakonodavnu aktivnost, Vlade i Skupštine, i aktivnost na izradi nacionalnog programa integracije Srbije u Evropsku uniju, kao sveobuhvatnog dokumenta koji obuhvata ne samo akcioni plan za punu primenu sporazuma, nego već i za kompletnu usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije i na njegovo prevođenje na srpski jezik. Vlada Srbije je u periodu nakon 15. septembra pojačao zakonodavnu aktivnost, u ovom trenutku je 20 od 49 takozvanih evropskih zakona usvojeno u Vladi i upućeno u Skupštinu Srbije, a od toga se 8 zakona u ovom momentu nalazi pred Skupštinom na raspravi, i što je još važnije, radi se o zakonima, koji su od ključnog značaja za ukidanje viznog režima za naše građane, kao jednog od pitanja, koje je svakako za nas najznačajnije u procesu. Sa druge strane, završen je rad na nacionalnom programu integracije, i on će ovog četvrtka biti definitivno usvojen na Vladi, i samim tim i spreman za primenu, i zapravo on sadrži akcioni plan za rad unutar srpske administracije, zaključno sa 2011. godinom, jer je naš cilj da Srbija 2012. godine bude spremna za ulazak u Evropsku uniju. Ponavljam, da bude spremna, dakle ne nudim ja nikakav datum članstva, i mislim da bi to bilo u ovom momentu krajnje neprimereno, i moramo razlikovati momenat u kome jedna zemlja postaje spremna za članstvo, dakle kada je ispunila praktično sve kriterijume za članstvo, od trenutka samog ulaska u Evropsku uniju. To najčešće nije isti momenat, i ono čime se mi u ovom trenutku rukovodimo je 2012. godina kada je Srbija ispunila praktično sve te uslove. Koje godine, kada će Srbija postati članica je drugo pitanje. Koraci koje nama predstoje su koraci koje se tiču sticanja statusa kandidata za članstvo, i naravno oslobađanje od viznog režima, odnosno popularno rečeno, stavljanje Srbije na belu Šengen listu.. Naredni trenutak u kome će postojati šansa da se održi rasprava o odblokiranju sporazuma o pridruživanju je decembar, Samit Evropske unije 11. i 12. decembra ove godine, momenat, kada će otprilike i glavni tužilac Haškog tribunala dati svoj redovan izveštaj o saradnji Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mi naravno očekujemo da taj izveštaj bude pozitivan, i ovde vredi reći to da je usmeni izveštaj koji je Bramet podneo ministrima Evropske unije 15. septembra bio je izrazito pozitivan, što više, prema rečima jednog od ministara inostranih država članica Srbije je mnogo pozitivnije, nego što su države članice očekivale. Dakle, ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg bi se deblokiranje sporazuma za Srbiju dalje odlagalo. Naravno, idealna situacija bi bila izručivanje Ratka Mladića Haškom tribunalu, i u tom slučaju, kako je najavljeno, i sama Evropska unija bi deblokadi stupila praktično odmah, odnosno u prvom momentu. Drugi veoma bitan posao nakon toga, verujemo da će sporazum biti odblokiran, tada je otpočinjanje procedure za sticanje statusa kandidata. Radi se o proceduri koji ima svoj početak i kraj, i koja ne traje mnogo kratko, ali se mi nadamo da ćemo tu proceduru moći da ubrzamo, s obzirom da je Srbija već do sada uradila neke stvari, koje su karakteristične za države kandidata, uključujući planove nacionalne integracije, koji je inače dokument, koji obično usvajaju zemlje kandidati za članstvo. I mi smo pokušali, da tim radom malo predupredimo ceo proces, odnosno da ga ubrzamo u situaciji kada imamo stagnaciju, kada nemamo primenu sporazuma. Drugi veoma bitan proces u narednom periodu, najbitniji čini se, po nekima, je liberalizacija viznog režima. Mi smo u septembru Evropskoj uniji preneli prvi izveštaj u spremnosti Srbije za ukidanje, odnosno za liberalizaciju viznog režima, a na osnovu kriterijuma postavljenih od strane Evropske unije koje smo mi dobili 7. maja ove godine u Beogradu, tada su nam uručeni, i oni se, naravno, odnose na čitav niz oblasti, neke od njih su bile pitanje zaštite stranaca, zaštite državne granice, zaštite ličnih podataka, upotreba zakona, koji se trenutno nalaze na raspravi u Skupštini Srbije i nadam se da će zaista vrlo brzo biti usvojeni. U novembru očekujemo prvu procenu evropske komisije što je najavio ministar za proširenje, da će ta procena biti data u novembru kao prva, i nadamo se da bi sledeće godine mogli polako da se krećemo prema političkoj odluci o ukidanju viza, naravno, ovde treba napomenuti, proces, pre svega, zavisi od nas. Znači, koliko smo mi ono spremni, da, što je brže moguće ispunimo te uslovi, toliko brzo ćemo i dospeti na belu šengen listu. U međuvremenu se nastavlja sa sprovođenjem viznih olakšicama, sporazuma, iako mi nismo u potpunosti zadovoljni sa njegovom primenom nadam se da je doprineo da bar malo širi krug nego što je to do sada bio slučaj. Konačno postavlja se pitanje da li će Srbija prihvatiti da jednostavno primenjuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je proizišlo kao ponuda na neki način, odnosno preporuka evropske misije nakon već pomenute negativno, odnosno nedonošenja pozitivne odluke o odblokiranju sporazuma o stabilizaciji pridruživanja u septembru, i to je pitanje, moram priznati, je dosta razmatran unutar Vlade, još uvek se krčka, odnosno priprema se odgovarajući predlog koji bi se mogao naći na Vladi ove nedelje, ali ključno pitanje koje se tu postavilo je koliko mi imamo suštinski koristi od takve primene da li će ona biti uračunata kasnije u proces sticanja statusa kandidata i koliko praktičnih koristi od takve jednostrane primene mogu imati građani Evropske unije, jer to je uvek dvostran proces. Nismo došli do čistih odgovora, ima razloga i za i protiv, i ono što je cilj je da se pred Vladom Srbije nađe predlog koji pokušava da napravi kompromis između svih ovih pitanja. Dakle, doći će najverovatnije do jednog oblika dvostrane primene sporazuma, naravno u onim segmentima, koje ne nanose direktnu štetu ni našoj ekonomiji ni našoj privredi, ni uopšte našem sistemu, od kog momenta, to ćemo videti, svakako ne odmah. Ali se mi i dalje nadamo da ćemo mi pre toga ipak biti doneta odluka o deblokadi sporazuma, odnosno da ćemo moći da uđemo u normalan sistem primene sporazuma sa evropskom unijom. Ukratko, to je u ovom trenutku presek stanja ne samo sa odnosom sa Evropskom unijom, nego procesa evropske integracije u celini, i ja bih ovde stala pa naravno, sa zadovoljstvom bih odgovorila na sva pitanja koja vi imate na ovu temu. Hvala lepo.
Laslo Varga: Zahvaljujem vam se, pre svega na umereno optimističkom izlaganju, ja mislim da smo mogli čuti puno-puno korisnih informacija. Prema programu trebalo bi da sledeći govornik bude gospodin Miloš Jeftić, koji je predsednik odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Narodne skupštine, međutim on nije mogao da dođe na današnji skup, s obzirom na činjenicu da je on bio moj prethodnik na čelu ovog odbora, na čelu odbora za evropsku integraciju, tako da ću pokušati sad da ga zamenim u ovom delu programa i da govorim praktično umesto njega. Ja bih želeo da iznesem, možda neko svoje viđenje aktuelne situacije evropskih integracija, i to pre svega na osnovu veoma važnih i jednostavnih činjenica. Svoje tvrdnje ću pokušati da zasnujem na ekonomskim parametrima i i pokušavajući politiku koliko je to moguće stavim na stranu i da stvarno govorim na osnovu argumenata. Dakle, što se procesa evropskih integracija tiče, procesa integracija zemalje zapadnog Balkana, Evropska unija je na samitu 2003. godine je donela jednu jasnu odluku, jasno postavila svoju politiku prema ovim zemljama, i tada je prvi put jasno rečeno da je cilj Evropske unije nije samo stabilizacija prilika u ovom regionu, nego i pristupanje ovih država Evropskoj uniji. Kasnije, to je činjenica, Vlada Republike Srbije je donela odluku o usklađivanju našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, doneti su i akcioni planovi, i strategije, i Narodna Skupština je donela svoju rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji. i napravljen je i plan harmonizacije pravnog sistema Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Nažalost, sigurno nisu svi ti, odnosno jedan deo ciljeva koji su postavljeni nisu ispunjeni, međutim, činjenica je da se, da je dosta toga urađeno, i bez obzira na neke političke argumente i bez obzira na činjenicu da se to svima ne dopada, ali većina investicija u Srbiji zavisi od evropsih integracija, od pravne regulative u raznim oblastima, i zbog te činjenice Srbija ne treba da usklađuje svoje zakonodavstvo da bi ispunilo nečije želje ili nečije preporuke, nego upravo iz razloga da pokuša da smanji problem nezaposlenosti, neravnomernog regionalnog razvoja, i siromaštva, i sve oni, koji se protive evropskoj integracijama, ili koji se ne zalažu za evropske integracije,želim da podssetim, da je upravo Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije, da praktično Srbija ostvaruje 55 % svoje spoljne trgovine sa Evropskom unijom, a zajedno sa zemljama regiona, dakle sa zemljama koje su članice Cefta sporazuma, to iznosi ¾. I ne manje je važna činjenica da i ¾ investicija potiču upravo iz ove zone, iz ove regije, i ako sve to uzmemo u obzir, onda mislim da nije preterana konstatacija da smo sa ratifikacijom sporazuma o stabilizaciji pridruživanju krenuli ka uspostavljanju stabilnih odnosa sa zemljama koji su ključni partneri i da smo krenuli ka uspostavljanju ili smo načinili jedan veliki korak ka uspostavljanju pravne sigurnosti kako za domaće, tako i za strane investitore. Ja mislim, da tu ima veoma malo politike, ja mislim, da ako sve ovo uzmemo u obzir, onda se možemo složiti da ovo nije pre svega, odnosno ne bi trebalo da bude političko pitanje. Sada bih želeo da kažem nekoliko reči o procesu evropskih integracija, iz aspekta Narodne skupštine, iz aspekta Parlamenta. Uloga parlamenata u evropskim integracijama je višestruka, naravno, najvažniji zadatak parlamenata je usklađivanje zakona sa pravnim tekovinama evropske unije. istovremeno zadatak parlamenata je da vrši kontrolu nad implementacijom donetih zakona, ali nije manje važna uloga parlamenata i promovisanje vrednosti Evropske unije, informisanje svih političkih činioca kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou nevladinih organizacija pa i samih građana. o svim aspektima evropskih integracija,ponuda je našoj Narodnoj skupštini, da priprema sve akte ovog procesa, na izazove koji ovaj proces donosi, da pokuša da uključi sve aktere u ovaj proces. I u tom smislu ili u tom cilju se i ova serija okrublih stolova održava. Odbor za evropske integracije inače formiran pre više godina, 2004. i od tog perioda pokušavao je da vrši sve te uloge o kojima sam govorio, dakle razmatrao je sve predloge zakona sa stanovišta usklađenosti sa propisima evropske unije, razmatrao je razne iveštaje koje se odnose na ovaj proces, pre svega koji je podnosila Vlada Republike Srbije. Što se zakonodavnog aspekta tiče, malo je gospođa Milivojević o tome govorila, u ovom trenutku je na dnevnom redu Narodne skupštine set zakona koji su potrebni za stavljanje na belu šengen listu Republike Srbije. Ja se nadam da ćemo u roku od 2 do 3 nedelje imati sve te zakone, i to znači da će Narodna skupština sa svoje strane ispuniti onaj deo obaveza, koji spadaju u njene obaveze, što se i ovog pitanja tiče, i onda ćemo moći da se bavimo i onim ostalim zakonima ukupno ih ima ovih 8 i 41 koji su potrebni za isticanje kandidature za učlanjenje u Evropsku uniju, dakel to je uloga Narodne Skupštine, i odbora za evropsku integraciju, što se zakoodavne aktivnosti tiče, ali je odbor takođe od osnivanja bio svestan neophodnosti komuniciranja, odnosno kontinurane komunikacije sa građanima, sa civinim sektorom, sa lokalnim vlastima, i u tom smislu je pre nekoliko godina realizovao jedan sličan projekat sa nazivom „Nacionalni konsenzus u evropskoj budućnosti Srbije” i tada sa OEBS-om i evropskim savetom u Srbiji tada je cilj tog projekta je bila promocija rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, ovaj okrugli sto, ja mislim da predstavlja jedan nastavak tadašnjih aktivnosti, odbora, i ja sam siguran da ćemo u narednim godinama isto u ovom smislu nastaviti naše aktivnosti. Dakle, odbor za evropsku integracije pokušava da igra aktivnu ulogu u sve tri oblasti, i u oblasti harmonizacije, i u zakonodavstva, i u implementaciji donetih propisa, i pokušava da to uradi i u oblasti komunikacije sa društvom, sa svim onim činiocima, koji imaju bilo kakvu ulogu u procesu evropskih integracija. I tu bi želeo, pri kraju mog izlaganja, da smo sigurno sa malim zakašnjenjem ali smo ipak postali svesni mesta i uloge lokalnih samouprava, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, i ovom prilikom želim da skrenem pažnju na jednu veoma interesantnu činjenicu,a to je da se oko ¾ zakonskih formi Evropske unije primenjuje upravo na lokalnom nivou, dakle izuzetna je važnost, uloga, izuzetna je važna uloga lokalnih samouprava u ovom procesu. I mnoge opštine i gradovi pa i stalna konferencija gradova i opština su na sreću svih građana na vreme postali svesni svoje uloge, i posebno su kroz malogranične saradnje ostvarili uspehe. Mi ćemo se sa naše strane, sa strane odbora za evropske integracije potruditi na nacionalnom, dakle na centralnom nivou objasnimo značaj ovog procesa, i značaj jednog pitanja, to je administrativno-teritorijalna podela Srbije dakle regionalizacija ne u političkom smislu, nego pre svega u statističkom smislu, i to će biti jedna veoma važna, i veoma interesantna tema u narednom periodu. Dakle, odbor će nastaviti razgovore sa lokalnim samoupravama, sa civilnim sektorom, i sve to u cilju što bržeg pristupanja Evropskoj uniji, i u cilju da pruža upravo njima najveći mogući broj informacija, koja su od značaja za rad i lokalnih organa i civilnog sektora, i praktično svih, koji imaju bilo koju ulogu u procesu evropskih integracija. Sa moje strane toliko, sada bismo prešli na drugu tačku dnevnog reda a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, malo smo dotakli ovu temu, ali sad ćemo imati prilike da se malo detaljnije upoznao sa ovim sporazumom, zamolio bih gospodina Vladimira Mećaka, iz kancelarije za evropkse integracije Vlade Srbije da nam se obrati.
Vladimir Mećak: Želeo bih da vas pozdravim u ime kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije u ime direktorke Tanje Mišćević, ko je trebala da dođe danas da vam se obrati, ali zbog drugih poslova nije bila u mogućnosti, te zato ja imam čast da učestvujem u prvom okupljanju ovakvog tipa, koja je po nama veoma bitno, iz prostog razloga, što je ovaj sproazum, o kojem ću ja ukratko pričati, će pre ili kasnije dotaći živote svakog građanina ove zemlje i svaki region, jer to je jedna neminovna realnost procesa pristupanja Evropskoj uniji, da što smo bliže Evropskoj uniji, vaš svakodnevni život je pod uticajem tog procesa. Ja kad sam počeo da radim 2003. godine nisu čak ni sva ministrarstva Vlade Srbije bila uključena u ovaj posao, danas je Vlada Srbije i te kako uključen, uskoro će krenuti to da se spušta dalje na pokrajine, na lokalne samouprave i na lokalne zajednice. Mi smo već 8 godina na prvoj stepenici pristupanja Evropskoj uniji, a prošle godine mi smo imali tu dilemu, istok-zapad, da li potpisivati sporazum sa Evropskom unijom ili ne. Jedna stvar koja se u toj debati stalno zaboravlja, namerno se prenebegava jeste, da do potpisivanja ovog sporazuma jedino Srbija i Bosna od svih zemalja mediterana Evropskog kontinenta, centralne Azije, nije imao sveobuhvatni ugovor sa Evropskom unijom. Znači sve ostale džave su to imale, Rusija, Belorusija, zemlje Mediterana, istočnog mediterana, Mongolija, znači sve države su iz tog reona imale i dalje imaju sveobuhvatan ugovor sa Evropskom unijom, tako da su svi oni zapravo imali jači ugovor sa Evropskom unijom, nego što je Srbija imala do momenta potpisivanja ovog sporazuma. To je prvi sveobuhvatni sporazum koju je Srbija potpisala sa Evropskom unijom i on će odrediti naše odnose sve do momenta, dok Srbija ne stupi u članstvo, u Evropsku uniju u jednom trenutku u budućnosti. Šta je to što je suština ovog sporazuma? Suština ovog sporazuma jeste trgovina. Ako uzmete u procentima, 80 % celokupnog sporazuma moglo bi da se kaže da je trgovinski. On naravno ima političke elemente, ali glavni politički element ovog sporazuma jeste država, koja ga potpiše, postaje država pridružena Evropskoj uniji, to znači, da vi imate u odnosu na Evropsku uniju najbliži mogući odnos od svih država koji nisu članice. Po svojim ekonomskim efektima ovaj sporazum je manje-više sličan onim sporazumima, koje je bivša SFRJ imala iz 70-te, 73-e, 83-e godine. Suština ovog sporazuma jeste da se stvara zona slobodne trgovine između Srbije i Evropske unije. Kako će to de fakto izgledati? Evropska unija je jednostrano 2001. godine ukinula carine na robu iz Srbije koja se izvozi u Evropsku uniju. Što znači, da ovog momenta mi bescarinski izvozimo u Evropsku uniju već 7 godina. Sporazumom, ta jednostrana volja Evropske unije, koja može da bude i povučena, to će biti kasnije međunarodna obaveza. To je ugovorna obavezam i taj ugovor možete raskinuti samo na onaj način, koji je predviđen ovim sporazumom. Znači dolazi do institualizacije odnosa sa Evropskom unijom, naš međusobni odnos nije više zasnovan na jednostranim izjavama volje, što se tiče Evropske unije, nego je dvostrani međunarodni sporazum. Sa svoje strane Srbija preuzima obavezu da u roku od 6 godina liberalizuje uvoz robe iz Evropske unije. To znači, da će u roku od 6 godina Srbija ukinuti carinu i kvote na uvoz robe iz Evropske unije. Kad kažemo šest godina, u Evropskoj uniji rokovi se drugačije računaju, šesta godina znači da šeste godine carina ne postoji. Što znači, ako Srbija počinje da primenjuje ovaj sporazum recimo od 1. januara naredne godine, 1. januara 2014. sva roba iz Evropske unije će u Srbiju ući bez carine i bez kvote. Naravno, to je maksimalni rok, mi smo dogovorili da u tom periodu mi izvršimo liberalizaciju trgovine, u skladu sa našim ekonomskim kapacitetima, u skladu sa našim ekonomskim interesima. Naravno, ako se u jednom trenutku ukazuje na to, da Srbija to može brže, Srbija će to moći da uradi brže, kako bi recimo krajem 2012. bila spremna za članstvo u Evropsku uniju. Ono što treba odmah da se kaže, jeste da je ovo opšte pravilo, ovo što sam rekao, to se odnosi na industrijsku robu. Znači sva industrijska roba će biti liberalizovana do kraja 2013. godine. Za poljoprivredu, znači za uvoz onoga, što je veoma bitno za Srbiju, a to su poljoprivredni proizvodi, i nakon prelaska od prelaznog roka od 6 godina određeni broj proizvoda poljoprivrednih proizvoda će zadržati carinsku zaštitu, na određenom nivou, koji je dogovoren. Znači, to neće ostati isti carinski nivo, kao što je sada, ali će u svakom slučaju ta roba imati određeni stepen carinske zaštite, i to je otprilike oko 23 % svih poljoprivrednih proizvoda, što može da se kaže da je prilično dobar uspeh našeg pregovaračkog tima, jer ni jedna država, koja je ovaj sporazum pregovarao, nije imala više od 20 % carinski zaštićene poljoprivredne proizvode. Suština toga jeste da je Evropska unija prepoznala da Srbija i te kako bitna poljoprivredna zemlja, u Srbiji je poljoprivreda bitna grana, i da naravno, Srbija nikad ne može toliko subvencionisati tu privredu, kao što može Evropska unija. I na taj način se pokušava napraviti odredđeni balans. Znači suština, kao što sam rekao, jeste liberalizacija trgovine i stvaranje zone slobodne trgovine. U ovom trenutku Srbija ima ugovor za slobodnu zonu sa zemljama zapadnog Balkana, to je takozvana CEFTA, potpisivanjem i sprovođenjem ovog sporazuma mi ćemo dobiti slobodan pristup tržištu Evropske unije, što je dodatnih 500 miliona ljudi, i naravno, pošto je ovaj sporazum i politički, vodi ka članstvu Evropskoj uniji. To je osnovna razlika između ovog sporazuma i ranijih sporazuma, koje je SFRJ potpisivala, jer oni sporazumi nikada Srbiju ne bi odveli u članstvo Evropske unije, ona bi na kraju morala da potpiše ovaj sporazum, koji politički vodi ka članstvu, budući da Evropska unija sad na nas gleda kao na buduću članicu, Evropska unija će nama kao saveznik pomoći da Srbija pod boljim uslovima uđe u svetsku trgovinsku organizaciju i samim tim obezbediti pristup našoj robi na svetsko tržište. Jer ako pogledate strukturu našeg izvoza, naše postojeće robne razmene, kao što je gospodin Varga rekao skoro 2/3, malo i više ide sa Evropskom unijom i zemljama u regionu, iz prostog razloga, zato što sa njima imamo ugovore, sa ostalima nemamo ugovore. Imamo sa Rusijom, imamo ugovor sa njima o slobodnoj trgovini, a ostatak sveta je za nas još uvek zaključan, i mi ne možemo da im pristupimo. Znači ovaj sporazum ima višestruko značenje, pre svega ekonomsko, i svi ti ekonomski efekti će biti pozitivni po Srbiju, jedini negativni efekat , to moramo da budemo svesni, jeste smanjivanje prihoda od carine, jer ukidanjem carine smanjujete naplatu prihoda, i naravno, dolazi do povećanja konkurencije. Neko će to shvatiti kao negativno, neko će to shvatiti da je pozitivno, da dolazak veće konkurencije na naše tržište znači bolju uslugu, po nižim cenama za naše građane. Tako da kako god pogledate ovaj ekonomski efekat ima, znači, strateški gledano i na duži rok će imati pozitivan aspekat. Drugi deo ovog sporazuma jeste to, što Srbija preuzima obavezu, da usklađuje svoje zakonodavstvo. Svi to rade već od 2003. godine na jedan organizovan način, ali ovim sporazumom po prvi put to postaje naša međunarodna obaveza. Tako da Vlada Srbije nije više u obavezi prema svojim građanima, da im napiše najbolje moguće zakone, koje će najbolje zaštititi njihove interese, Vlada Srbije sada je i u obavezu prema Evropskoj uniji. Takođe jedan segment ovog sporazuma, koji se dosta često prenebregava, jeste ovim sporazumom će biti osnovana zajedničke institucije za njegovo sprovođenje. Što znači, da će Vlada Srbije, Parlament Srbije i administracija Srbije imati direktne kontakte, direktnu vezu, zajednička tela sa svojim partnerima iz Evropske unije, što će po mnogome pomoći, a boljem sporazumevanje, koje, po mom mišljenju u zadnjim godinama to je falilo najviše, ponekad, a to je da razumemo, šta se dešava na drugoj strani, i da jednostavno prava slika i o jednoj i o drugoj strani dođe do onoga, ko to treba da sazna. Kao odgovor na ovaj sporazum, jeste stvaranje nacionalnog projekta za evropske integracije. Srbija je u obavezi to da uradi na neki način, međutim Srbija nije u obavezi da to uradi sada, ali smo mi to uradili sada, kako bismo pokazali, da naše stanje u procesu, znači formalni status u procesu pristupanja Evropskoj uniji jednostavno ne odgovara ni nivou razvoju srpske privrede ni nivou razvoja srpskog zakonodavstva, ni kapacitetima naše administracije. I jednostavno naš je cilj, da izradom tog nacionalog programa da pokažemo, da smo bolji, nego što naš sadašnji status govori, i takođe, u tom programu ćemo naći osnovu za naše pregovore o člansvu sa Evropskom unijom, jedanput, kada budu otvoreni, zato bih želeo da vas pozovem , nacionalni program za evropsku integraciju možete naći na sajtu Vlade, i na sajtu kancelarije za evropske integracije. Tu takođe možete naći ovaj sporazum, pogledajte šta tamo piše, pre ili kasnije to će dotaći svakog od vas, i upravo cilj ovih debata i ovih diskusija jeste da proces evropske integracije izađe iz Beograda, jer to nije posao samo Vlade, to nije posao ljudi samo u Beogradu, to nije posao kancelarije, to će pre ili kasnije dotaći savkog od vas. Mogućnosti za reakcije postoje, nacionalni program će biti revidiran jedanput godišnje, svake godine, do 2012. Znači, mogućnost uticanja postoji, sporazum je takav, kakav je, više se ne može menjati, ali takođe na taj način saznanja, šta u tom sporazumu piše, dobićemo nešto, što je po meni mnogo manjkalo u ovoj zemlji prethodnih godina, to je mogućnost strateškog planiranja. Jer sada će se znati, šta će Vlada raditi narednih 5 godina. Morate priznati, da je to, što nije bila svakodnevna pojava u prethodnim godinama, pogotovo u prethodnoj deceniji, tako da ovaj proces, na neki način određuje strateške smernice, u kojem pravcu će ova zemlja ići.
dodato 2008.10.18.12.15.
To je suština ovog sporazuma. Ja bih u ovom trenutku stao, više bih voleo da imamo diskusiju i da onda odgovaramo na vaša pitanja Hvala .
Laslo Varga: Zahvaljujem Vam se. Mislim da bismo bili mnogo bliže Evropskoj uniji , mnogo uspešniji u procesu evropskih integracija, ukoliko bi svi politički akteri posmatrali ovaj proces iz ovih aspekata, o kojima ste vi govorili, naš je zajednički zadatak da što više euroskeptika ubedimo da je ovaj put jedini mogući put. Most pedig megkérném Papp Sándor urat, Magyarország belgrádi nagykövetségének vezetíµjét, hogy ossza meg velünk azokat a gondolatait, amelyek azokról a tapasztalatokról szólnak majd, amelyeket Magyarország mint az Európai unió tagja, az elmúlt néhány évben, illetve az elmúlt másfél évtizedben az uniós csatlakozás során szerzett. (Sada bih zamolio gospodina Šandora Pap, predstavnika Republike Mađarske da podeli sa nama stečena iskustva, koje su stekli tokom decenije i po članstva Evropske unije).
Papp Šandor: Iskustva novih zemalja članica EU u procesu pristupanja
Nj.E. Ambasador Republike Mađarske u Srbiji Sandor Papp
Köszönöm szépen elnök úr. Tisztelt Polgármester úr, elnök urak, tisztelt hölgyeim és uraim, mindenekelíµtt szeretném megköszönni a meghivást erre a tanácskozásra, amelyet, mint örömmel láttam, több hasonló fog követni. Bevezetésként, ha néhány megjegyzést szabad tenni: mint magyar, mint Magyarország képviselíµje szeretném a részvevíµket biztositani arról, hogy Magyarország Szerbiát stratégiai partnerországnak tekinti, és minden lehetésges eszközzel az EUn belül is, és azon kivül is, kétoldalú alapon is támogatja Szerbia európai uniós integrációját. Magyarország és az EU számos tagállama arra számit, hogy Szerbiát a nem távoli jövíµben tagként is befogadhatja a szervezet. A magyar tapasztalatokat illetíµen nem arról kivánok beszélni, hogy mi történt Magyarországon 2004. május 01-e óta, amikoris Magyarország ténylegesen az EU tagjává vált. Arról röviden csak annyit mondok, és ez Magyarországon elég ritka, hogy szinte 100 %-os egység van azt illetíµen, hogy Magyarország tagsága az EU-ban szükséges, és hasznos dolog. Számos más elíµny mellett, csak egyet emlitenék meg, ami pénzben is kifejezhetíµ és igy jobban is érthetíµ, mindannyiunk számára. Magyarország 2007. és 2013. között az Európai unió pénzügyi forrásaiból közel 23 milliárd euróhoz jut támogatásként. Ha ezt dinárban akarom kifejezni, közel 3,000 milliárd dinár. És ez támogatás, 6 évre szóló támogatás. Ez mint egy Marsall-terv, az orszg számára egy nagyon fontos dolog. De ez csak a pénz, és másról még nem beszéltünk. Az Európai uniós tagsággal kapcsolatos magyar tapasztalatok közül én önkényesen fogok kiválasztani néhányat, elsíµsorban azokat, amelyekre úgy gondolom, hogy Szerbia jelenlegi helyzetében talán a legjobban használhatók. És még egy megjegyzés, ami a mai tanácskozás helyzinét, Szabadkát, illetve a Vajdaságot illet. Szabadkáról szinte át lehet látni az Európai unióba. Az itt élíµknek gazdag tapasztalatai vannak az Európai unióval való együttműködésríµl, tudatában vannak az együttműködés elíµnyeinek, a Vajdaság pedig határos Európai uniós tagállamokkal, része a Duna-Körös-Maros-Tisza eurorégiónak, és az itt élíµk szitén megismerkedhettek azEurópai unió számos oldalával, profitálhattak az itt megvalósitott projektekbíµl.Úgy gondolom tehát, hogy a vajdaság Szerbia számára az Európai unióba való bejutás kapujaként is szolgál.
delimičan prevod:
*Hvala vam na mogućnosti da mogu da se obratim okupljanima, treba da napomenem, da mi Srbiju smatramo jednim od bitnih strateških partnera, i Srbija sa naše strane ima svu podršku za ulazak u Evropsku uniju. O iskustvima Mađarske ne bih hteo da pričam, šta smo sve uradili od 01.maja 2004 godine, od kad smo postali članice Evropske unije, ali treba da napomenem, da što se tiče finansijske situacije, veoma nam je povoljnja činjenica, da smo postali članovi Evropske unije. Naša zemlja je dobila podršku u iznosu od otprilike 3.000 milijardi dinara, - 23 milijardi eura – i ova podrška glasi na 6 godina. Vojvodina je kapija Srbije prema Evropskoj uniji, subotičani već imaju dosta iskustva što se tiče pogodnosti što daje članstvo*
És most pedig a tapasztalatokról: Egy magyar politikus néhány évvel ezelíµtt, abban a keserves idíµszakban, amikor készülíµdtünk az Európai unióba, és többször neki kellett ugornunk ugyanannak a feladatnak, kitalálta jelenteni, hogy az Európai unión kivül is van világ. Hát tényleg van, csak ha lehet, akkor egy európai országnak nem kivül, hanem azon belül érdemes élni.Tudom, hogy Szerbia és Magyarország történelmében vannak különbségek, de azt hiszem, el kell érni Szerbiában is hogy a lakosság túlnyomó többsége felismerje ennek a szükségességét. Azt hiszem, ezek a tanácskozások, ezek az eríµfeszitések abba az irányba mutatnak. Globalizálódó világunkban, tudniillik, az egyes országok egyre kevésbé képesek arra, hogy adekvált válaszokat adjanak a biztonsági és világgazdasági kihivásokra. Ezt azt hiszem, ezekben a napokban nem kell senkinek sem különösebben ecsetelnem. A biztonsági kockázatok feltárása, azok kezelése, az azokra adandó válaszok, olyan széleskörű együttműködést és szövetségességi rendszer megépitését kivánják meg, mint például az Európai unió. Ezek tudnak adni adekvált válaszokat. A nemzetgazdaságok túlontúl kicsik ahhoz, hogy képesek legyenek elviselni a pénzügyi és kereskedelmi válságokat, reagálni megfelelíµen a kihivásokra. Tehát a nemzetközi integráció szükségszerűvé vált, és ez az integráció kiterjed a kereskedelmen kivül szinte életünk valamennyi területére, befolyásolva, módositva, gyakran csökkentve is a nemzeti intézmények szerepét és döntési lehetíµségeit. Tudatában kell annak lennünk, hogy az Európai unió döntései, tetszik, nem tetszik, kihatnak egész Európa területére, síµt, még azon túl is. Tehát a játékszabályokat Európában az Európai unió határozza meg. Ha kivül marad egy ország, attól még a szabályok szerint kell élnie, cselekednie, de nem vehet részt a játékszabályok kidolgozásában. Jobb tehát belemenni, és igyekezni hatni ezekre a döntésekre.
delimičan prevod:
*Moram vam prezentovati slučaj od pre nekoliko godina, kad smo se mi pripremali za ulazak u članstvo Evropske unije, jedan naš političar je izjavio da postoji život i mimo Evropske unije. Međutim, činjenica je da jedino što vredi je živeti u Evropskoj uniji. Istorija naše zemlje i Srbije se razlikuje u mnogo čemu, ali većina stanovništva u Srbiji je prepoznao pogodnosti članstva u Evropskoj uniji. Ovakvi skupovi, okrugli stolovi upravo pokazuju na to. U eri globalizacije, sve je manje tih država, koji mogu da daju adekvatne odgovore na ekonomske i sigurnosne izazove, što nam daje današnjica. Tu se zahteva svaobuhvatni sigurnosni sistem, što zahteva Evropska unija. Nacionalne privrede su suviše „mali“ za to da bi dali adekvatna rešenja na razne finansijske i ekonomske krize. Znači, potrebno je da integracija dotakne sem trgovine i ostale vidove privrede. I sviđalo nam se ili ne, odluke Evropske unije utiču na celu Evropu, na celu njenu privredu. Pravila igre diktira Evropska unija. I ako jedna zemlja izostane iz Evropske unije, ipak mora da privređuje po pravilima Evropske unije, ali ne može da učestvuje u izradi pravila igre.)
Amikor egy ország készül a tagságra, akkor általános, strukturális reformokat kell végrehajtania a gazdaságban, a társadalomban és a politikai életben is. Mi még azt mondtuk, hogy fel kell készülni hogy teljesithessük az úgynevezett koppenhágai kritériumokat. Itt emlékezteték arra, hogy ez olyanokat jelent, mint például a működíµ jogállam, stabil parlamenti demokrácia, emberi- és kissebbségi jogok tiszteletben tartása. Aztán a gazdaságban a működíµ piacgazdaság létrehozása, amely versenyképes lesz az Európai uniós országokkal is, tehát meg kell teremteni a versenyképesség feltételeit. Privatizáció, megfelelíµ törvényrendszerek meghozatala, ez mind-mind része ennek. Továbbá meg kell teremteni a közösségi jogszabályok átvételére és végrehajtására alkalmas intézményrendszert. A közösségi jog, az úgynevezett „aki komea” manapság terjedelmileg eléri a 100 ezer oldalt. Magyarország esetében ez csupán 80 ezer oldal volt. Alkalmazását az Európai unió szigorúan elleníµrzi. A csatlakozási tárgyalások általában az átvilágitással indultak, amelynek célja annak a megállapitása volt, hogy mely pontokon azonos már induláskor a tagjelölt ország jogrendszere, az Európai unióval, és hol vannak eltérések. Szeretném aláhúzni, és én látom, hogy a jelenlévíµk tudatában vannak annak, hogy az Európai unióhoz nemcsak a kormányoknak, hanem a társadalom egészének kell csatlakozni. A társadalom minden csoportjával, ismertetni kell a csatlakozás elíµnyeit, és esetleges hátrányait. Azokat a változásokat, amelyek bekövetkeznek az adott államban, a nemzeti szuverenitást illetíµen, a törvényhozás illetékességének módosulásait, stb. Tehát a társadalom többségének el kell fogadnia a csatlakozás tényét, és az elfogadásnak reális tényeken, kialakult politikai meggyíµzíµdésen kell alapulni. A mindenkori kormánynak kötelessége az, hogy a folyamat során szorosan együttműködjön a politikai ellenzéki pártokkal, lehetíµleg azokat is bevonja a legfontosabb döntések elíµkészitésébe, hiszen az integrációs felkészülés folyamatosságát az országban a lehetíµ legnagyobb mértékben kell biztositani.
delimičan prevod:
*Kada se jedna zemlja sprema za ulazak u članstvo, treba da sprovode opšte, struktualne reforme i u privredi, u zajednici i u političkom životu. Kako mi kažemo, treba da smo spremni, da ispunimo takozvane haške uslove. To znači, da smo pravna država, sa stabilnom parlamentarnom demokracijom, poštujemo manjinska prava. Treba da osnujemo tržišnu ekonomiju, koja će da se uhvati u koštac sa ostalim članicama Evropske unije. Privatizacija, povoljan pravni sistem, priznavanje prava na zajednički pravni sistem. Pregovaranja u vezi članstva počinju sa proverama pravnog sistema zemlje, koja želi biti članica Evropske unije, koji su mu ciljevi. U Evropsku uniju cela privreda mora da se uključi, cela Vlada je dužna, da za vreme procesa evropske integracije uključi i opozicione partije, da ih uključi u donošenje najvažnijih političkih odluka, jer politički kontinuitet je jedan od najbitnijih faktora za svaku Državu.
dodato 2008.10.20.00.35.
Az adott ország elittjére, vezetíµ elittjére, de különösen a Parlamentre, és azt érzem, hogy ez megvan, és a Kormányra, különös felelíµséget ró a csatlakozáshoz való elkészülés. Jól elkészitett és szervezett program kell, hogy szolgálja ezeket a célokat. Példaként hozom fel Magyarországon az integrációs államtitkárság, volt, amelyet 1996-ban hoztunk létre, az íµ feladata volt a tájékoztatási munka elíµkészitése, koordinálása és lebonyolitása. A fíµvárosban és nagyon sok vidéki városban is tartottak elíµadásokat, különbözíµ programokat, amelyekbe bevonták már az EU-tagországok tagjait, és a budapesti uniós képviselet vezetíµjét és munkatársait. Fontos dolog volt az ehhez kapcsolódó kérdíµivek kitöltése. Emlékszem külügyminiszteri államtitkárként arra a hallatlan eríµfeszitésre, amelyet elsíµsorban a külügyminisztérium integrációs államtitkársága de az összes minisztérium is és más hatóság is el kellet, hogy végezzen, mindazt az a néhány hónap alatt, amig ezeket a kérdíµiveket kitöltöttük. Ez nagyon nagy eríµfeszités, de nagyon hasznos. Ezt követíµen mi is, és nyilvánvalóan Szerbia is sokkat többet fog tudni saját magáról, saját helyzetéríµl, képességeiríµl, és az elíµtte álló feladatokról. Az Európai unió illetékesei is ettíµl kezdve már nyitott könyvként fognak olvasni belíµlünk. Nem szabad hamis adatokat szolgáltatni az EU-nak, mert az kiderül azonnal, viszont a bizalmat megingathatja az adott ország és a tagjelíµlt iránt. Fontos az intézmények kiépitése. Magyarország számára különösen a mezíµgazdaság volt az, ahol nagyon sok nehézséget jelentett azon hazai intézmények kiépitése, amelyek a késíµbbiekben maguk koordinálták, elleníµrizték a kifizetéseke, és maguk is teljesitették. Minap volt itt Magyarország mezíµgazdasági minisztere és aki örömmel tájékoztatta szerb partnerét, hogy az utolsókból, néhány évvel ezelíµtti helyzetünket tekintve Magyarország az elsíµk között lépett be azzal, hogy szinte 100%-t le tudja hivni már az Európai unió mezíµgazdaságra szánt támogatását. Rá szeretném még a figyelmet arra irányitani, hogy egy átalakuló társadalomnak, amely Magyarország, volt, és jelenleg is ebbena fázisban van, Szerbia talán különösen, nagyon komoly feladatuk a gazdaság és a társadalom alapos átalakitása. A régi, nemgazdaságos struktúrák lebontása, kiépiteni azt a piacgazdaságot, amiríµl gyakran beszélünk, és néha csak álmodozunk. Ilyen a versenybiztositás, a korrupció elleni harc, és még lehetne hosszan folytatni. Tehát e folyamat során kell megoldani olyan problémákat, amelyeknek még semmi közük például az Európai uniós csatlakozáshoz.
(Organima upravljanja, Parlamentu, Vladi, predstoje ozbiljni zadaci kod priprema za ulazak u članstvo. Za zacrtane ciljeve potrebni su veoma dobri programi. Kao primer vam mogu predočiti naš primer iz Mađarske, kad smo 1996 godine osnovali integraciono telo, čiji zadatak je bio izrada i sprovođenje informativnog dela za ulazak u članstvo. U glavnom gradu i u većim gradovima su održali predavanja, na koja su pozvali predstavniek Evropske unije iz drugih zemalja. Veoma važan zadatak je bio i taj, da smo morali da obrađujemo razne anketne liste, čija obrada je dugotrajan posao, u kome su morali da učestvuju svo segmenti vlade. Iako je ovo veoma mukotrpan posao, isto je veoma koristan. Na osnovu tih anketnih listova i mi, a i Srbija će o sebi saznati mnogo više pojedinosti, i nadležni Evropske unije iz tih anketnih listova će o nama čitati, kao iz otvorene knjige. Ne smemo o nama dati pogrešne podatke, jer to će se saznati, i neće nam ići u prilog. Veoma bitan zadatak je izgradnja institucija. Institucije, koje su neprofitabilne, treba ugasiti, i treba razvijati one, koje su važne. Kod nas u Mađarskoj to je poljoprivreda, i naši poljoprivredni eksperti su izradili takve programe, sa kojima su uspeli da pozovu skoro 100% sredstava, koje je Evropska unija namenila za poljoprivredu. Isto i u Srbiji je veoma važan zadatak preorijentisanje ekonomije i društva, da izgradite takvu tržišnu ekonomiju, o kome ste dosad mogli samo da sanjate. Pre svega treba stati na put korupciji, ima još takvih zadataka, koje treba da se reše, koji se još ne tiču Evropsku uniju.)
dodato 2008.10.24.21.15.
1996-ban Magyarországnak egy eríµs külügyminisztere volt, akinek a pártban is komoly szerepe volt, azonban, ha nem elég eríµs a külügyminisztérium szerepe, akkor jó ez a szerb példa, nem akarok a minisztériumról természetesen semmilyen miníµsitést mondani, akkor jobb a hivatalt a miniszterelnöki hivatalba helyezni, hiszen közvetlenül a miniszterelnök felügyelete alá, hiszen az európai uniós csatlakozás feladatai között vannak olyan nagy horderejűek is, amelyek gyakran igénylik magának a kormányfíµnek a döntését. A felkészüléshez tartozik az is, hogy az integrációs felkészülés nemcaósak a politikai vezetéstíµl, de az adminisztrációtól, a köztisztviselíµktíµl maguktól is, az átlagosnál nagyobb eríµfeszitéseket igényel. Sokkal többet kell dolgozni. Fonto az olyan emberek kiválasztása, akik tudnak dolgozni, akik készek dolgozni, íµket meg kell gyíµzni a feladat fontosságáról, ki kell íµket képezni, továbbképezni folyamatosan, és megfelelíµen dijazni is kell az általuk elvégzett munkát. Szakembereket, külföldi eladóként, az Európai uniós országokból, és csak megyjegyzem, Magyarországon éveken keresztül kaptak úgynevezett“integrációs pótlékot“, remélem, Szerbia is tudja követni ezt a módszert. Nemrégiben egy televiziós társaság azzal keresett meg, hogy elmondjam nekik, Magyarország hogyan lobbizott az Európai uniós csatlakozás során... Le kell szögezni, hogy a lobbizás, bármilyen szinten is follyék, kevés au EU-tagsághoz. Keményen kell dolgozni, végrehajtani a kitűzött feladatokat, ezek nélkül nincs eredmény. Azonban a lobbizásnak is megvan a szerepe. A felkészülés során Magyarország nagy súlyt fektetett arra, hogy a magyar miniszterelnök minden elnökségi periódus kezdetén ellátogatott a partneréhez, és ismertette vele az arra az idíµszakra vonatkozó terveinket. Fontos továbbá a megfelelíµ kapcsolatok kiépitése, au EU parlamentjével is, itt külön is meg kell emliteni a raportíµr szerepét, aki felelíµs a jelentés elkészitéséért. Ezentúl a nemzeti parlamentekkel is szoros kapcsolatot kell tartani, hiszen több országban a bíµvitésríµl a Nemzeti parlamentnek is pozitiv döntést kell hoznia. Fontos a megfelelíµ lobbizás a lakosság felé is, amelyeket meg kell tudni gyíµzni az adott ország felkészültségéríµl, alkalmasságáról, arról, hogy az EU mit fog nyerni, mivel lesz gazdagabb, átvitt értelemben is, a kibíµvités révén. És fontos megfelelíµen kezelni a nemzeti médiákat is, amelyek nagyban hozzá tudnak járulni egy ország megismertetéséhez, és jó hirnevének kialakitásához. Ezeknek olyanoknak kell lenniük, hogy tudjanak hatni a lakosság szélesebb köreiben is. Amennyiben kérdéseik vannak, tudásomnak megfelelíµen igyekszem választ adni a feltett kérdésekre. Köszönöm szépen a figyelmet.
(1996 godine Mađarska je imala jakog ministra inostranih poslova, i što se tiče ulaska u EU, u dosta slučajeva zadnju reč daje Vlada, odnosno predsednik države. Integracione pripreme iziskuju mnogo veći rad, treba da se angažuju stručnjaci sa strane, iz zemalja EU, i samo da napominjem, naša zemlja već godinama dobije takozvani „integracioni dodatak“, i nadam se da će i Srbija moći da sledi ovaj primer. Nedavno me je potražila jedan televizijski štab, da nas pita o našim metodama prikupljanja simpatizer. Moram napomenuti, sve te aktivnosti su premali, da bi se ušao u EU. Treba naporno raditi, bez toga nema napretka. U svakoj zemlji parlament treba međusobno da sarađuju, i to tesno, jer u većinoi zemalja parlamenti moraju da imaju pozitivnu oduku. Potrebno je adekvatno obaveštenje i stanovništva, oni treba da budu upoznati sa spremnošću svoje zemlje za ulazak u EU, šta će oni dobijati ulaskom u EU, itda. Isto je potrebno na adekvatan način rukovati i sa medijima, jer oni mogu da budu nosioci informacia u vezi ulaska jedne zemlje u EU. Ukoliko imate pitanja, stojim vam na raspolaganju.)
Laslo Varga: Köszönöm, nagykövet úr, úgy gondolom, hogy ezek a percek jelentíµs mértkében hozzájárultak ahhoz, hogy lássuk, érezzük, hogy jelen pillanatban hol tartunk, igazából két ötletét vagy javaslatát szeretném kiragadni, az egyik az a konszenuskeresés, úgy gondolom, hogy mindannyian érazzük, hogy mennyire nagy szükség lenne erre Szerbiában, mert ha az a konszenzus létrejönne, vagy amikor létrejön, akkor sokkal, de sokkal gyorsabban tudunk haladni, a másik, amit meg amit úgy gondolok, az államigazgatás szférája, nyilvánvalóan támogatná az integrációs pótlék bevezetését, majd megpróbáljuk ahol csak lehet, népszerűsiteni. Most pedig eljutottunk ahhoz a ponthoz, amikor is az elsíµ rész vonatkozásában a felszólalók listája kimerült, az lenne a javaslatom, az lenne a kérésem, hogy most akkor önök, akik úgy érzik, hogy az EU-kapcsolattal elmondanának nekünk néhány gondolatot, azok ide a szószékhez kijíµve tudnak ezzel a lehetíµséggel élni. Tisztelettel kérdezném meg, hogy ki kiván az elhangzottakhoz, vagy a témához hozzászólni. Megkérném Pásztor István urat, a Vajdasági kormány alelnökét, Tartományi gazdasági titkárt, hogy szóljon hozzánk. (Hvala Vam gospodine , nadam se da su Vaše reči doprineli, da saznamo, gde se sad nalazimo, Vaše reči će nam pomoći da dobijemo odgovore na naše pitanja. I sada smo došli do tenutka, kada možete da iznosite svoja izlaganja na temu. Pozvao bih gospodina Ištvana Pastora, pokrajinskog ekonomskog sekretara, da nam se obrati.)
Pastor Ištvan: Dobar dan želim, Dame i gospodo, ja sam se javio za reč da bi ovako na početku diskusije, i da bi eventualno podstakao i ostale da se jave i da doprinesu uspešnosti ove konferencije, i ovog razgovora. Voleo bih da verujem da je sednica ovog cenjenog skupštinskog odbora zakazana u Subotici da bi se na jedan civilizovani način na jedan prigodan način odalo priznanje ovom regionu, zbog svog stava, koju je zastupao u ovih proteklih dvadesetak godina, pa makar bio u nekim momentima u izuzetno manjinskom delu srpske populacije ili srbijanske populacije, ali mislim, kada bi u to verovao, verovatno bi napravio grešku. Iako mislim da bi Subotica jedan takav potez sigurno zaslužila. Više mislim da je zakazivanje ove sednice odbora posledica toga da je predsednik odbora Subotičanin, da je hteo da se pokaže i mislim da je i to dobro. Ja kao predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara moram da kažem da sam izuzetno zadovoljan, ako hoćete, mogu da kažem da sam ponosan na to što u srpskoj Skupštini predsednik jednog tako važnod odbora pripada grupi manjinskih političara. Ovih nekoliko meseci, od početka rada ovog odbora i skupštine, mislim da je gospodin Varga pokazao i dokazao da bez obzira na to što pripada manjinskoj zajednici, bez obzira na to da je na početku svoje političke karijere, dorastao da se nosi sa ovim obavezama, sa ovim zadacima, kao iskusan i odgovoran političar. Osnovno pitanje koje se meni postavlja jeste kakvi su dometi ovakvok zasedanja odbora. Šta se od njega može očekivati? Šta on može da donese? I sigurno je da može dati više odgovora na ovo pitanje. Sigurno je ovo izvanredna prilika da se podeli velika količina dragocenih informacija, i sa tog aspekta je potpuno sigurno da je ova manifestacija uspešna, i da je ovaj čitav zamišljeni road-show izuzetno potreban. S druge strane mislim da je ovakva otvorena sednica odbora mogućnost da se postavljaju određena pitanja, ali prepostavljam, da je ovo prilika i za to da se iznesu nekakvi stavovi, da se kaže nekakvo mišljenje o tome, što predstavlja temu rasprave. Ja bih se zadržao na ovoj mogućnosti, i izrekao još jednom rečenicu koja sad već ulazi u doba dobrog evergrina, kao što se tiče naše političke retorike, i da kažem da za nas, i tu mislim pre svega na stranačku pripadnost, ali nek mi bude dozvoljeno mislim i na generalni stav, pretežni stav ljudi koji žive u ovom podneblju. Evropska perspektiva Srbije nema alternativu. Onaj koji misli da današnji realiteti Evrope nude alternativu integraciji, mislim da su neprijatelji svojih suseda, njegovih sunarodnika, jer ta perspektiva je perspektiva izolacije, perspektiva sukobljavanja i predskazivanje tih perspektiva i povlačenje poteza ka tim perspektivama u 90-tim godinama nas je dovela upravo u ovu situaciju.
dodato 2008.10.26.11.25.
u kojoj se danas nalazimo i iz tog razloga to ne može za nas biti perspektiva i nije. Ali mislim, što je izuzetno važan zadatak onih, koji su nosioci javnih ovlašćenja, igrači na političkoj sceni, da se oko ovog stava postigne nacionalni koncenzus, danas oko ovoga nema nacionalnog koncenzusa. Ako pogledate političku scenu, skoro je polovičan odnos snaga koje vide perspektivu i normalnu budućnost Srbije u integracijama kao što je politička snaga onih, koji traže alternativne puteve. Mislim da je ključno pitanje oko brzine povlačenja poteza oko zadovoljavanja ovog roka o kojoj je gospođa Milivojević govorila, oko 2011. godine upravo vezana za to, hoćemo li to oko ove perspektive postići dovoljan nacionalni konsenzus? Mislim da bi trebali rasčistiti neka pitanja vezana za to šta podrazumeva pod procesom evropske integracije. Šta je to u suštini? Mislim da se o tom pitanju govori dosta često, kao o nekakvom imaginarnom pitanju, pri čemu je potpuno jasno, da je evropska integracija jedan proces, u kojem u svakom delu Srbija treba da postane sve više, iz dana u dan, deo nekog evropskog prostora. Evropskog prostora sistema vrednosti, evropskog prostora vezanog za pravni poredak, odnosno harmonizaciju pravnih propisa, deo prostora u kome se slobodno kreće kapital, deo prostora u kome se slobodno kreću ljudi, i deo prostora u kome se slobodno kreću ideje. To je praktično proces koji treba da ima prepoznatljive elemente i prepoznatljive rezultate. Osnovno pitanje je, da li smo mi danas kao država, da li smo mi danas kao populacijaspremni da povlačimo te poteze i da sutra budemo bliži nego što smo danas.Moram da kažem, da nismo. Mislim da se ne povećava broj ljudi koji tu perspektivu vidi kao svoju ličnu i porodičnu perspektivu, mislim da uopšte nismo danas bliži stvaranju političkog konsenzusa oko ove alternative, realnije, negš đto smo juče bili, mislim da u stvaranju konsenzusa, političkog konsenzusa oko ovog pitanja ne prepoznajemo strateško nacionalno pitanje, nego tražimo strateška nacionalna pitanja u nekim drugim pitanjima, kao što je pitanje Kosova, kao što je pitanje da li je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, da li je Makedonija priznala nezavisnost Kosova i tako dalje, i tako dalje, za to je danas preče nacionalno političko pitanje nego ovo o čemu danas razgovaramo. I mislim, da kao nosioci javnih funkcija imaju moralnu obavezu , onda je to moralna obaveza da se jednostavno ljudi otrezne. Da se jednostavno počne o stvarima otvoreno razgovarati i govoriti i da sa realnostima suočiti. Kad kažem, nismo spremni za dovoljno brze korake u tom procesu postojanja, fizičkog i faktičkog postojanja dela Evrope, onda to tvrdim i zbog toga, što smo na samom početku gradnje institucija koje bi trebale taj proces praktično da implementiraju sve te mogućnosti, na samom smo početku procesa stvaranja ekipe ljudi koji će taj ogroman posao uraditi. Ono, što ja danas doživljavam, to je da se dosta često stiče utisak da centralna vlast ima ambicije ili da ima mišljenje da čitavim procesom ona može upravljati, i da taj proces može biti jedino uspešan, ako sve to ona drži u svojim rukama. Ja sam potpuno ubeđen, da ako nema decentralizacije, ako nema jačanja pozicija i odgovornosti lokalnih samouprava, ako nema jačanja pozicije odgovornosti regiona, razvojnih regiona, pokrajine, onda nema uspešnog procesa. Iz tog razloga smo mi životno zainteresovani za to da Pokrajina ima što je moguće šire nadležnosti, da što jednostavnije i efikasnije može sama da upravlja onim delovima tog čitavog procesa koji se odnose na definisanje namera, na stvaranje institucija, na stvaranje gurpe ljudi koji će upravljati čitavim tim procesom. To je naš interes i mislim da bi takva situacija trebala da bude i u odnosu na lokalne samouprave, koje bi trebale da izađu koje bi trebale da izađu iz pozicije političke, ili ustavno-pravne političke malodobnosti, i da dođu u situaciju da mogu upravljati, sopstvenim razvoje, da za to imaju odgovarajući instrumente, i da ih tereti odgovarajući odgovornost, u odnosu na te odluke , odnosno na odluke na te korake. Ni tu ne stojimo dobro. Moram da vam kažem, da na odnosu od 44, 45 lokalnih samouprava u Vojvodini svega 15-ak ima svoju srednjoročnu viziju sopstvenog razvoja. Znači, treba im pomoći u tome da počnu razmišljati o sopstvenom razvoju, da to definišu, da oko toga postignu konsenzus, i posle im treba pomoći u tome da stvore institucije koji će imati zadatak da te dugoročne koncepcije sopstvenog razvoja iznose na svojim leđima, iz tog razloga mislim da je jako, jako važno, da već u budžetu recimo za sledeću godinu postoje podsticajna sredstva, iz kojih će se ove institucije po lokalnim nivoima stvarati, gde će se sistematski raditi na dizanju organizacionih i kadrovskih potencijala. Hvala.
Laslo Varga: Zahvaljujemo se potpredsedniku Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine .... Izvolite....
Stevan Santo: Ja sam Stevan Santo, poštovani predsedavajući, Dame i Gospodo, duboo sam ubeđen da su ovakvi sastanci jako potrebni, jer slažem se u mnogome sa prethodnikom, koliko smo nespremni za ove procese. Međutim, možda o ovome na ovom sastanku nije bilo reči, jeste da se pretpostavlja da mi sve to znamo. Ali tačno je da u ovoj zemlji polovina ili većina je protiv ulaska u Evropsku zajednicu. Ja ne čujem sa ovakvih skupova, sa drugih skupova racionalna obrazloženja „a zašto treba biti?“ Zašto trebamo ići u Evropsku uniju? Treba ozbiljno ljudima objasniti, jer je činjenica da ne shvataju potrebu odlaska. Znate, vrlo je teško ući u Evropsku uniju, vrlo je teško obavljati čitav ovaj proces, ako je 50 % stanovništva protiv. Zato mislim, da je napor, koji se čini da se objasni, sem na političkoj propagandom nivou, koji je apsolutno nedovoljan, napor je nedovoljan, da se ljudi ne ubede. Nego da im se objasni, koje su to prednosti koji nude ovoj zemlji ulazak u Evropsku uniju, a šta su ti nedostaci, koje će biti posledice, ako ne uđemo. Evropska unija je nečiji politički program, a ne stvarna potreba, ali to je druga tema. Pre svega mislim, da naša politička elita treba da vodi interese u našoj zemlji. Interesuje me kako možete. Imate konkurenciju. Uz konkurenciju neko prolazi, neko propada... Nije teško pogoditi ko će propasti. Znači, privreda uopšte nije spremna za to. I neće od tog biti spremnije, ako skinemo carine. Puno tog treba Vlada učiniti da privreda bude spremnija. Samo se to ne čini. Treba voditi računa o intresima privrede, treba voditi politiku postepenosti, da se ima vremena privikavati na te nove uslove, i u tom slučaju će se i ta konkurencija početi imat smisla. Ne znam, ko to zna, ali privreda je u katastrofalnom stanju. ... I ne može se i dalje voditi politika, inflatorna politika, to ćemo zadržati veštačkim kursom, i napravili smo uvoz besplatnim, i izvolte, vi se igrajte sa konkurencijom. Molim vas, zemlje druge za vreme svojih priprema i ulaska jedino su vodile... i zato su dobile kritiku od Evropske zajednice, vodili su podcenjivanje svoje valute, da bi svoj izvoz učinile konkurentnim, ne precenjivanje svoje valute, da bi i onako neproduktivnu privredu učinile još nekonkurentnom. Prema tome, o ovim stvarima treba vodit malo više računa nije dovoljno reći: ući u Everopsku zajednicu je prava stvar. Hvala.
Lasno Varga: Hvala vam. Pre nego što predam reč sledećem diskutantu , gospođa Milivojević bi da odgovori na neka pitanja.
Ksenija Milivojević: Kada je reč o pitanju podrške ulaska u Evropsku uniju, tu postoje vrlo jasni podaci. Poslednje istraživanje pokazuje da oko 67 % građana Srbije ne samo da podržava proces evropske integracije, već smatra da Srbija treba da postane članica Evropsle unije, i to što pre. I mi smatramo, pošto je ovaj proces u Srbiji sporiji nego u drugim zemljama, u velikoj meri je opterećen političkim pitanjima, što nije bio slučaj sa većinom drugih zemalja koji su ulazile u EU. Kao što recimo pitanje saradnja sa Haškim tribunalom, i tako dalje, dakle to nisu pitanja sa kojima se suočavala recimo jedna Mađarska, jedna Slovačka, ... Imajući to u vidu da je podrška u samom procesu ulaska izuzetno visoka, recimo u Hrvatskoj, koji je kandidat, njegovi građani putuju bez vize u Uniju, je nešto iznad 50 %. Upravo je suprotno: što se više odmiče u procesu evropske integracije, dakle što se više bliži članstvo u Evropskoj uniji, podrška sve više opada. Iz prostog razloga, što u tim kasnijim fazama vide i sve negativne strane otvorenog tržišta, i konkurencije otvorenog tržišta, i borbe za zaposlenje, manjeg nivoa socijalne zaštite, ljudi jednostavno gledaju, šta donosi korist za njih. Penzioneri gledaju da li će imati penzije, studenti da li će imati stipenciju, i da li će moći da studiraju na evropskim univerzitetima, zaposleni gledaju da li će moći da imaju više plate, eventualno da se zaposle na tržištu evropske unije, i to su elementi, koje njih određuju u podršci ili u nepodršci evropskoj uniji. Dakle mi možemo za sada biti vrlo zadovoljni, uz sve prepreke. Drugo, kada je reč o jednostranoj primeni sporazuma o stabilizaciji pridruživanju ulazak omogućava postepeno smanjenje carine. Po samom sporazumu je potrebno, da ti prelazni periodi budu što duži. Dakle da ne dođemo u situaciju da Srbija treba da spusti svoje carine na nulu, odmah, jer to ni jedna privreda ne bi mogla da podnese, a posebno ne privreda zemlje u tranziciji, koja je imala ogromne ekonomske probleme. Treba dodati, da za određene kategorije poljoprivrednih proizvoda kao što je mleko i mlečni proizvodi, i određene vrste mesa koje su od vitalnog značaja za našu poljoprivredu, predviđena carinska zaštita i nakon prelaznog perioda od 6 godina. Dakle upravo zato što se radi o grani privrede koja je od vitalnog značaja za našu ekonomiju, dakle nijednog momenta nije bilo reči o primeni, koja bi bila momentalna, koja bi značila praktično bacanje privrede Srbije na otvoreno evropsko tržište, jer to ne samo da je protiv interesa zemlje, već i kao ekonomski neodrživo kao koncept. I naravno, da sporazum neće biti na taj način primenjivan.
Vladimir Mećak: Pitanje je zašto je članstvo u Evropskoj uniji neophodno, dakle ta priča da je politički program a ne potreba, to jednostavno kako demantovati takvu tvrdnju... Mi smo okruženi Evropskom unijom. Mi nemamo izvoz u treće zemlje, jedino preko tržišta evropske unije. Mi bez ovog sporazuma, koje smo sad potpisali, sporazum stabilizacije pridruživanju mi nemamo slobodan tranzit. Druga stvar, kad pričamo o liberalizaciji trgovine, posebna carinska zaštita za našu industrijsku robu je negde 8,5 %. Mi imamo tri liste proizvoda, osetljive, veoma osetljive i najosetljivije. Sve, što nije na tim listama, to će biti liberalizovano momentom potpisivanja, momentom stupanja na snagu sporazuma, a to će biti proizvodi koji se u Srbiji ne proizvode. To su proizvodi koji su zaštićeni od 1 do 5 %.i momentalnom liberalizacijom tih proizvoda bi de fakto ukidate jednu vrstu poreza, koju naša privreda plaća, jer to su repromaterijali, koje naša industrija koristi, i to je roba široke potrošnje. koja se kod nas ne proizvodi, što je zapravo porez na potrošnju. Zapravo odriče se država dela poreza i to prebacuje u džepove poreskih obveznika, odnosno privredi i stanovništva. U okviru ovih proizvoda, o industrijskoj robi pričamo, u osteljivim proizvodima, to smo izmislili mi. To nije ni postojao. Svi drugi sporazumi su imali isključivo dve liste, osetljiv i veoma osetljiv, gde su osetljivi zaštićeni, polovina je rok za veoma osetljive. Evropska unija od toga nikad nije odstupila. Ovog puta mi smo ubacili u listu A, i mi jedini imamo listu A, B i C, jer su na listi proizvodi, koji su zaštićeni velikom carinskom zaštitom, a koji se kod nas ne proizvodi. I čija bi liberalizacija bila veoma veliki trošak za srpski budžet od carinskih prihoda. To znači da će ti proizvodi prve dve godine imati carinsku zaštitu. Međutim to nam je omogućilo da na listu B i listu C stavimo proizvode koji se kod nas proizvode i za koje se smatra da Srbija može da bude konkurentna. To su proizvodi čija će carina biti ukinuta u prelaznom roku od 5, odnosno 6 godina. Znači, pete godine, odnosno šeste godine carina će biti nula. To su oni proizvodi koje Srbija danas proizvodi, i u kojima se nalaze stvari koje mi hoćemo da izvozimo. To je nameštaj, keramika, hemikalija, automobili, sve ono, što može da bude predmet proizvodnje, u čemu Srbija može da bude konkurentna. Mi ne možemo očekivati da da imamo onakve sistema koje je imao SFRJ, jednostavno 40 godina razvoja koje je Srbija doživela od 45. pa nadalje, mi to ne možemo nadoknaditi na taj način. Ali možemo zaštititi ono, što jeste bio period, o kome smo mi prigovarali. Suština je bila, otpustiti maloj privredi ono što uvozi, a što joj treba, a pritom zaštititi ono što ona proizvodi. Da poljoprivredu napominjem, takođe postoje prelazni rokovi svaka roba je prigovorena ponaosob, svaki poljoprivredni proizvod je prigovaran sa ciljem, da ima što bolju zaštitu, kako bi došao na granu, na zelenu granu, da može da bude održiv. Napominjem, mi smo osma godina tranzicije. 8 + 6 to je 14. Znači vi ćete imati 14 godina zaštite na ovom ili onom proizvodu. Mađarska nije imala toliku zaštitu. Mađarska je 91. godine potpisala sporazum o stabilizaciji pridruživanju, Mađarska je 2004. postala punopravni član, to je 13 godina. Mnogim zemljama za vreme potpisivanja sporazuma privredna situacija je bila mnogo gora, nego što je naša u ovom trenutku. Ovo sam morao da kažem, tokom moje prezentacije nisam imao vremena da ovo iznsesem.
Laslo Varga: Hvala Vam, ... izvolite...
............: Gospodine predsedavajući, Vaša ekselencijo, uvažene Dame i Gospodo, ja želim najpre da se zahvalim na pozivu i da sve vas pozdravim u ime predsednika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodina, gospodina Šandora Egerešija. Ja sam savetnica predsednika. Mislim da je današnji skup prosto idealna prilika da se uputi jedna poruka sa ovoga mesta, ja ću zamoliti, i mislim da je idealna adresa gospodin Laslo Varga, predsednik odbora Narodne skupštine Republike Srbije, da prenese poruku koju bih ja poslala danas. Naime, strateško opredeljenje svih institucija APV , svi projekti i programi i aktivnosti koje se realizuju imaju jasno evropsko opredeljenje. Sve odredbe Statuta koje će se naći, predloga Statuta koji će se naći na sutrašnjem zasedanju sednice Skupštine APV, takođe imaju jasno profilisanu i naglašavaju jasno evropsku perspektivu. Zbog toga smatram, da je današnji skup dobra prilika da se uputi poziv Narodnoj skupštini, poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, i gospodinu Laslo Vargi, i nekim odlazećim poslanicima, da učine sve, da se sutra usvojeni predlog Statuta APV nađe što pre na dnevnom redu Narodne skupštine RS. Mi očekujemo da bi se to moglo desiti i razuman rok bi bio do kraja ove godine. Zbog čega je važno, da Narodna skupština što pre stavi na dnevni red novi Statut nakon 17 godina? Važno je zbog toga što mera stepena autonomije Vojvodine jeste potvrda stepena evropskog opredeljenja. A beogradske, srbijanske političke elite one koji trenutno imaju većinu naglašavaju svoje striktno proevropsko opredeljenje. Želim da kažem, da sve odredbe novog predloga Statuta APV jesu doprinos okončanju procesa oko konsolidacije i političke stabilizacije. Kada kažemo okončanju procesa, demokratske konsolidacije, mislim najpre na jasno definisanje formiranje i sadržinu novih institucija koje jesu kompatibilne sa vrednostima i standardima evropskih institucija. I to je razlog, zbog čega to pominjem danas na ovom skupu koji govori o proevropskim perspektivama Srbije. Mislim da je veoma važno reći da sve odredbe ovoga Statuta naprosto pomažu izgradnju jednog projekta ili modela koji definišemo kao Evropa građana, regija, i institucija. Budući da sporazum o stabilizaciji pridruživanju o kojem je gospodin Međak govorio, naglašava upravo komponentu stabilizacije, mislim da je važno naglasiti i to jeste još jedan od razloga zbog čega se obraćam sada već direktno gospodinu predsedniku skupštinskog odbora za evropske integracije, da usvajanje ovoga Statuta jeste u funkciji političke stabilizacije, regionalne stabilizacije i evropske perspektive i Srbije i Vojvodine. Glede nacionalnog programa za integraciju danas na sajtu kancelarije za evropske integracije se mogao videti još uvek onaj predlog od letos, znači nije se pojavila konačna verzija tog programa za integraciju. Ja sam u toku leta imala uvid i u odredbe i tekst tog programa za integraciju i ono što se meni postavilo kao dilema, problem i pitanje ne mislim da su za to odgovorne samo isključivo beogradske institucije, ogromna odgovornost leži i na nama . Ja sam se zapitala, u kojoj perspektivi i kako beogradska elita, naša Vlada Republike Srbije, sva ministarstva prave procene i vide, šta to jesu administrativni kapaciteti APV i u kojoj meri mi zaista podstičemo, pomažemo, doprinosimo procesu približavanja Evropskoj uniji. Ono, što sam našla a nadam se da je izmenjeno u konačnoj verziji nacionalnog programa za reintegraciju, na koji naravno, možemo biti ponosni, budući da je ogroman trud uložen, jeste da su se kapaciteti i Vojvodine sagledavali u najvećoj meri sa stanovišta rada i aktivnosti pokrajinskog ombudsmana, vođenja procesa na jezicima nacionalnih zajednica po pojedinim opštinama i slično. Ulazak Srbije u Evropu zaista nema alternativu, ulkazak i evroatlantske integracije nemaju alternativu, ali pitanje Vojvodine nije isključivo manjinsko pitanje, nego je pitanje racionalnijeg uređenja države, to je pitanje decentralizacije, regionalizacije i pitanje ukupne demokratizacije. Hvala Vam puno.
dodato - 2008.10.31.09.20
Laslo Varga: Zahvaljujem Vam se, što se poslanika sa ove regije ili ovog područja tiče, sigurno svesrdno podržavamo borbu za autonomiju Vojvodine, tako da se nadam da će se uskoro Statut naći na dnevnom redu Narodne skupštine... Izvolite...
........: Pozdravio bih ovaj skup, koje su davno trebale da budu, ja bih moju diskusiju malo pojednostavio. Ja bih se najviše pridružio gospodinu Santou i svim ostalim diskutantima, i smatram da svi mi koji smo došli imamo isto mišljenje, da smo jedna Srbija i da želimo u Evropu, da bez nje ne možemo, ali smo daleko od nje. Reću vam zašto. Mi u zadnjih godinu dana, možete videti, privatizujemo, zatvaramo preduzeća, otvaramo banke i kafiće. Prvo to: kako mi možemo sutra bez privrede, bez proizvodnje, bez zapošljavanja i onih koji su bili zaposleni, koji su ostali na ulici, jedan deo na tržištu rada, koji su na uštrb i ono malo sredstava u društvu, koju treba ipak nekako da se pomogne ljudima. Spomenuli ste penzionere, moram da kažem, pošto sam ja predsednik Udruženja invalida rada, i potpredsednik Srbije invalida rada, moram i bolesne spomenuti. Na žalost, danas ni zdravi ljudi n emaju gde da rade. A šta ćemo sa onim ljudima, koji su dobri radnici, ostavili pola veka u fabrikama, koji su postali tehnološki višak, i od 2003. godine su promenili namerno – ja kažem sada namerno – taj zakon, samo da izgube status i položaj invalidi mladi ljudi, koji su ostali bez posla, zapravo ostali na penzijsko-invalidskom osiguranju, kojima je 50 % od invalidske penzije, ne ide im staž, treba da školuju decu i tako dalje, Želio bih jedno, da kakvi smo, takvi smo, pozdravljam ovaj skup, da skrenili smo sa puta. Sa dobrog puta. A dobar put je privreda, zapošljavanje... Dobro, spomenite konsenzus, naći ćemo konsenzus, da otvaramo fabrike, neka su i privatne... Vi znate, da mi znamo da Evropa ima svoje standarde. Mi moramo i delimično ispoštovati te standarde, ukoliko ulazimo u Evropu, moramo da dajemo, a moći ćemo i da dobijemo. Da idem redom: prenosim Vladi, da što pre ubrza procese, proces privatizacije, dokle je stigla, ne bih ulazio, ali vidim da je zatvorila fabrike sa jedne strane, a s druge strane u Subotici samo ima 37, možda i 40 banaka. I svi nekako dobro žive, a moram da vam kažem, ja baratam sa sirotinjom, da ima mnogo jako siromašnih, mislim da mi na takav način ne možemo ići u Evropu. Nama u penzijskom fondu uvek nedostaje 60 % za penzionere. Mi imamo 4 penzionera za jednog radnika. Normalno, kad nemamo fabrike, kad ne zapošljavamo. To je jedan takav udarac i krak, ja vam kažem, to je ono najgore, što može da se desi. Treba da se okrenemo poljoprivredi, da zapošljavamo, da imamo sloge, jer kad ima para, onda ćemo ponekad i napraviti gozbu, pa ćemo se tamo i pomiriti, pa ćemo tamo i preživljavati. To kažem da se ubrza taj proces, jer inače smo jako daleko ... kažu, 2012. To je četiri godine... nije to ni tako malo, može se tu mnogo šta uraditi, ali ovo što sad radimo, ni blizu pravog puta nismo. Hvala vam lepo.
Laslo Varga: Zahvaljujem Vam se, sad bismo prešli na drugu temu, a to je prekogranična saradnja i tema programa Evropske unije, i prvo bi predao reč gospodinu Zoranu Krtiniću, iz kancelarije susednog programa sa Mađarskom.
Evropske politike i implikacije
Prekogranična saradnja i programi EU
Zoran Krtinić: kancelarija susedskog programa sa Mađarskom, Subotica
Dobar dan, najpre bih želeo sve da pozdravim, i da se zahvalim organizatorima što ste me pozvali da pričam o programu prekogranične saradnje sa Mađarskom. Organizatori su me zamolili da budem što konkretniji. Počeću sa jednom pričom, ja radim u koncelariji susednog programa sa Mađarskom, ona se sada zove Informativni centar zajedničko-tehničkog sekretarijata za program prkogranične saradnje sa Mađarskom, ova kancelarija je otvorena sa namerom, da svi zainterovani za takav vid rada mogli da imaju kome da se obrate. Ovo je pomoć, koja se daje odmah, na licu mesta, blizu je, i besplatna je, zaintereesovani ne moraju da daju na hiljade evra i da idu u Brisel ili u neku drugu zemlju. Čim je besplatno i blizu, u određenom načinu razumišljanja znači da ne valja ništa. Radi se o sledećem. Mi na svakom konkursu koji se otvori kada postoje sredstva namenjena za finansiranje projekata zajedno napravljenih sa partnerima iz Mađarske, zajedno imamo informativne seminare i informatičke radionice. Svaki put ih pravimo po desetak. Imali smo jednog takvog informativnog seminara kada je bila prepuna sala na poćetku. Mi pričamo tada o konkretnim stvarima, prepričavamo dokumente, pričamo o tome, kako se pravi budđet, dakle konkretno ivrlo detaljno, da bi mogli ljudima da pomognemo da što bolje naprave konkretne projektne predloge. Nakon pauze ostalo je nekih pedesetak ljudi, ostali su otišli, tek dvoje-troje je hvatao beleške. Pa sam bio u jednoj drugoj opštini, tamo smo imali isto preko sto prisutnih ljudi, 90 % ljudi je ostalo sve vreme i sve vreme su nešto zapisivali. I kvalitet projektnih predloga je bio upravo proporcionalan toj činjenici. Dakle ono, što je Njegova ekselencija naglasio, jednu vrlo nepopularnu reč u našem mentalitetu, a to je RAD. Dakle rad je osnova svega. Onih 10 % ledenog brega koji će biti 50 miliona evra u narednih 6 godina, u programu prekogranične saradnje sa Mađarskom, za prve tri godine do 2009. već je alocirano 20 miliona evra, dakle zna se da će to moći da se troši, u jednom džaku, dakle nisu alocirana sredstva posebno sa Mađarske strane granice, sa naše strane granice, može sve da ode na jednu ili na drugu stranu, ili da se zajednički potroši, dakle to je nešto, što je na vrhu. Ono što stoji iza toga je naporan i svakodnevni rad ljudi, koji su posvećeni projektu. Dakle, suština je u tome. U svakom uspešnom projektu pre nego što krene, postoji jedan zajednički imenitelj. Postoji barem jedna osoba koja bude posvećena do kraja onome, šta je želeo da uradi. A ukoliko se uspeo da se oformi jedan tim, utoliko je stvar bolja i lakše se izlazi na kraj. Ali tamo, gde je prekogranični partner pisao projekat, ili u specijalnoj prilici plaćeni konsultant, to bi bilo mučenje, i za koje su implementirali projekat, i za nas, kome je funkcija, da im u tome pomognemo. Ali evo, vrlo kratko i konkretno, to je ono, što sam hteo da vam kažem. U tom programu mogu da učestvuju organizacije iz cele Vojvodine, s tim, što Severnobački okrug moći u celom kapacitetu da učestvuje i dve županije iz Mađarske, Bačkiškun i Čongrad. To znači da morate imati prekograničnog partnera, iz ove dve županije, sa kojim ćete zajednički razviti projekat. Dakle, to je velika razlika na ono, što je do sada bilo. Do sada smo imali centralno upravljeni program prkogranične saradnje, sada imamo decentralizovani sistem upravljanja, znači jednostavno, odrastamo. Veću odgovornost prihvatamo, trošimo sami pare, samo 20 % sredstava dobijamo unapred i onda tražimo refundiranje sredstava, s tim što dokazujemo da su ta srestva potrošena na način i kako je procedurama predviđeno. Mi smo tu kao tehnička pomoć, da vam pomognemo u tom procesu. Ali ne možemo pomoći nekome, ko ne može sam nešto da napravi. Ono, što je najveća prepreka uspešnim predlaganjima, kasnije implementacije projekata, najčešće što se skriva iza nezainteresovanosti,, samozaljubljenosti, ili arogancije, zapravo neznanje i lenjost. Jer ko ima zaista dobru volju i želju da da svojoj lokalnoj zajednici neku prednost, to može kroz ove projekte, s obzirom da će u novom programu tri stvari će biti najvažnje, a to je, da je projekat relevantan za zajednicu, gospodin Pastor je spomenuo strateške planove razvoja, dakle morate da vežete onaj deo koji razvijete, koji je strateški bitan za zajednicu, zatim da taj projekat razvijete zajedno sa partnerom, to je novina u odnosu na raniji program, dakle sada će ići samo zajednički projekat, oni, koji su zajednički i razvijeni kasnije se zajednički implementiraju, istovremeno sa obe strane sa partnerom, sa obe strane granice. I treća stvar je da organizatorima donese kapacitet da pripremi i kasnije da sprovede projekat. Što kod opština stiče finansijskog pokrića, nije problem ali se često postavlja pitanje ljudskih resursa, kao problematično, s obzirom da je tu nedostatak motivacije znanje engleskog jezika nešto, što predstavlja ogroman potencijal za razvoj. Ono, što je prednost u svim ovim stvarima, jeste ta, što je razlika između situacije u životu kapaciteta naših organizacija i kapaciteta projekata, i ono, što bi takvi projekti mogli biti, je ogromna. Dakle, ko je napravio iskorak i napravio dobar projekat, i usredsredio se na taj deo, ja mislim, da je jedan dobar projekat pao. Znam puno ljudi, koji su rekli, znam, gde sam pogrešio i gde smo izgubili svoj projekat. Palo mi je na pamet, da možda taj projekat nije bio dovoljno dobar. Ako kažem, da je dobar projekat, onda je relevantan, znači da je dobro napisana. Organizacije, koje dođu sa dobrim idejama i imaju neki probni sadržaj, žele da ga unaprede, ne znaju formu, kako da to urade, i sad tu opštine mogu biti jedan dobar kohezioni faktor, da spoje i jedno i drugo. Treba da nađemo ljude koji su vični pakovanju dobrih projektnih ideja, a s druge strane da to spoje sa organizacijama koje imaju dobri sadržajne ideje, i stvari kojima se bave. Kao i ranije, i ovoga puta će biti puno široko postavljenih prioriteta, de nećete moći da ih postavljate sve. Dakle, sve što je bitno, može da se pripremi. Ljudi se pitaju, kad će to da bude. Znači početkom iduće godine najranije. Za razvoj dobrog zajedničkog projekta morate da imate vremena, za razvoj dobropartnerskih odnosa trebaće puno vremena, i mi ćemo, kad će već da bude izgledno kad će biti raspisan konkurs, organizovaćemo i takozvani forum, sastanak za traženje partnera, a ono što ćemo pokušati da pokažemo svim zainteresovanim organizacijama, kako takve stvari treba zajednički razvijati. Mađarski konzulat i Ministarstvo finansija će organizovati sastanak za novoizabrane čelnike lokalnih samoupravs, sa kojima želimo da razvijemo dobru saradnju, kao što mi imamo sa lokalnom samoupravom, koja nam je izašla u susret i obezbedila i prostorije za rad, gde smo od jula 2006. godine, i radimo u Subotici na ovakvim poslovoma. Tada će biti prilike da se o programima detaljnije priča, biće samo za opštine, mislim da sa opštinama treba najviše da se radi. Jer je najviše potencijala za razvoj na nivou u opštinama, ali ćemo isto tako informativne seminare na teme organizovati za sve druge neprofitne organizacije, dakle moram da kažem da firme ne mogu da učestvuju u ovim programima, smo neprofitne organizacije, znači cilj nije ostvarivanje profita nego neke šire društvene ili lokalne koristi. Najvažnija stvar je puno čitanje tih dokumenata, dosta pisanja, znači projekat mora da bude opširno i detaljno prikazan, što je za opštinu čak i neophodno, ne samo zbog Evropske unije, nego zbog toga što nam kad-tad sledi programski budđet. Neće bit jednom za svagda zacrtani budžetska sredstva, već ćete morati iz programa da aplicirate da budžetska sredstva. To nas čeka na ovaj ili onaj način, nije loše da se naučimo. Sa druge strane, da se u opštinama razvije takozvani portolio projekat, gde se svaka opština, kao što firma ne može da opstane na tržištu, ako nema portfolio i inovacije novih proizvoda, od ideje pa do već proizvoda na probnom tržištu, tako i opštine, praktično neće moći efikasno da posluju jer nema dovoljno domaćih sredstava, pa ako nemaju projekte u svom portfoliju, od projektnih ideja jer od sto ideja praktično se pokazuju dve koje su zaista praktične i izvodljive. Što je sasvim normalno. Konkretno, samo da kažem da ćemo imati u Vojvodini otprilike više od 4 miliona evra na raspolaganju svake godine, od toga otprilike 2 miliona evra, u programu sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom, o kojem će govoriti moj kolega Darko Cvejić malo kasnije, imamo na raspolaganju tih nešto više od 4 miliona evra. Do sada desetak opština u Vojvodini ima iskustva sa prijavom implementacija ovakvih projekata, pored subotičke, tu su i opštine Sombor, Temerin, Mali Iđoš, Bačka Topola, Kanjiža, Vršac, Pančevo, Zrenjanin i Kikinda, dakle mnoge opštine su već ušle u to i očekujemo da će da se prijavi još više opština. Daklo, što se tiče mađarskog koraka, ovo je korak napred, gde mi odobravamo svaki dokument, i tender, ovde vi sami radite, kontrolnim mehanizmima koji su smešteni u Beogradu i deo ćemo i mi raditi, podnosite dokumenta, račune, kako ste trošili sredstva, to onda ide vodećem partneru i to dospeva na sertifikaciju u Budimšpeštu, i do Ministarstva finansije za isplatu. Deluje komplikovano, jeste tako, ali jednostavno tako stvari funkcionišu. Takav način finansiranje će da funkcioniše još uvek sada u programu sa Hrvatskom, to je novi program. Mi ne možemo očekivati, da ovakvi, takvi smo, odjednom sebe dovedemo u neko drugo stanje. To jednostavno neće da se desi, ti projekti su dobra stvar, ne samo što se mogu primenjivati za najkomplikovanije, najzahtevnije procedure, koje traže agencije za rekonstrukciju. Sve mora da bude na engleskom, to je zvaničan jezik. Hvala vam lepo, i na vremenu koje ste mi dozvolili da iznesem ovo, i eventualno da odgovorim na vaša pitanja.
****
Sve informacije o Programu se mogu naći na internet adresi:
www.evropa.sr.gov.yu pod programi prekogranične saradnje, Mađarska IPA
a zainteresovani se mogu obratiti Informacionom centru za program prekogranične saradnje Srbija - Mađarska, koji se nalazi na adresi:
Trg cara Jovana Nenada 15
24000 Subotica
na telefon 024 553 003, dok za sva pitanja i zakazivanje besplatnih konsultacija mogu da pošalju mejlove na sledeće e-mail adrese:
[email protected]
[email protected]
*****
Laslo Varga: Zahvaljujem vam se, mislim da je vaše izlaganje bio najbolji dokaz koliko mogućnosti već u ovom momentu postoje, pa koliko od samih aplikanata zavise rezultati, tako da mislim da jedno od poruka ovog današnjeg okruglog stola treba da budemo i da počnemo da koristimo postojeće mogućnosti pre nego što uspemo da se izborimo za neke veće ili za neke šire. Sada bih predao reč gospodinu Darku Cvejiću, on će govoriti o susedskom programu sa Hrvatskom.
Darko Cvejić: Ministarstvo finansija, susedski program sa Hrvatskom
Hvala vam na ovim informacijama koje su bile zaista iscrpne, mogu se generalno upotrebiti za sve programe prekogranične saradnje koje će sprovoditi Srbija. Što se tiče prekogranične saradnje sa Republikom Hrvatskom, odluka o sprovođenju je usvojena prošle godine u decembru, i dogovoreno je da nosioci programa budu sa strane Srbije Ministarstvo finansija, a sa strane Hrvatske Ministarstvo regionalnog razvoja šumarstva i vodnog gospodarstva. Svaka od zemalja je uspostavila svoju operacionu strukturu u okviru ministarstava, a bilo je potrebno napraviti sve da tačke za kontakt, koje bi sarađivale neposredno sa stanovništvom, i budućim podnosiocima celoga projekata. U Zagrebu je poslovno-tehnički sekretarijat, a kako bi građanima Srbije bilo omogućeno i praltično da dobiju informacije osnovan je ogranak od tog zajedničkog sekretarijata, u Sremskoj Mitrovici. To je kancelarija, odakle ja dolazim. Što se tiče programske oblasti, koja je pokrivena programom međugranične saradnje Srbije i Hrvatske, razlikujemo oblasti koje ispunjavaju, potpuno ispunjavaju uslove koje mogu koristiti 100 % sredstava na godišnjem nivou, i kako bi se teritorija proširila, dodati su još neke oblasti, koje bi mogle koristiti 20 % sredstava. Oblasti koje u potpunosti ispunjavaju uslove su sremski okrug, južnobački ogkug, zapadnobački okrug i severnobački okrug. U Hrvatskoj su Osiječno-baranjska županija, Vukovarska-sremska županija, a oblasti koja mogu koristiti sredstva, 20 % sredstava, su u Srbiji mačvanski okrug, a u Republici Hrvackoj Slavonska-požeška županija i Brodsko-posavska županija. Da bi se program odobrio, potreban vam je prekogranični partner. Partnerstvo, organizacija, javnih ustanova su uslov za dobijanje sredstava. Iznosi donacija, Srbija će u prvoj godini imati 1 milijon evra na godišnjem nivou, a Hrvatska 800 hiljada evra. Pošto mi imamo prioritete u okviru programa, odredili smo koje su te mere koje su najznačajnije za finansiranje, i to su tri mere, prva mera je ekonomski razvoj, donacija će biti od 50 hiljada do 200 hiljada evra, druga mera je zaštita životne sredine, to je takođe iznos od 50 do 200 hiljada evra, i treća mera je koja se zove ljudi ljudima i minimalni iznos je 30 hiljada, a maksimalni iznos je 50 hiljada evra. Svaki od tih projekata zahteva i kofinansiranje, koji iznosi najmanje 15 %, a udeo finansiranja Evropske unije će biti manje od 20 % od prihvatljivih troškova. Znači finansiraće se samo oni projekti u kojima Evropska unija učestvuje sa više od 20 %. Ono što je strateška logika znači da će se finansirati veći broj manjih projekata, i da ćemo se truditi da pokrijemo što veću teritoriju, Podnosioci moraju biti sa ovih teritorija koje sam naveo, formulari i prateća dokumentacija će biti na engleskom jeziku, predaje se znači jedan formular, piše se jedan formular, a budžeti su jasno odvojeni, neki će biti sa strane Srbije, neki sa strane Hrvatske. Određeni su i članovi odbora za zajedničko praćenje, koji će se sastajati dva puta godišnje, davaće završnu reč u vezi sa odabirom projekata, prvi bilateralni sastanak ovog zajedničkog odbora za praćenje će biti već za dve do tri nedelje u Zagrebu. Pre par meseci smo uputili poziv putem medija poziv svim organizacijama , opštinama, predstavnicima lokalnih samouprava, javnim preduzećima da se jave u kancelariji sada već mogu i u Sremskoj Mitrovici, kako bi ih ubacili u bazu podataka. Znači, kad god budemo imali neki sastanak, mi ćemo te ljude pozivati, koji su u našoj bazi podataka. Do sada nam se prijavilo oko 100 organizacija, te sada i ja pozivam, da i vi ili lično se prijative ili da proširite ovu vest jer bi trebalo svi da se jave, koji su zainteresovani za projekte kancelarije u Sremskoj Mitrovici. Ono, što će se raditi u narednom periodu očekujem da ćemo prvi poziv za predaju projekata objaviti negde polovinom novembra, poziv će biti otvoren tri meseca, u tom periodu ćemo održati informativne sastanke, gde ćemo predstaviti program, zatim ćemo održati radionice, edukacije pisanja projekata i popunjavanje relevantnih formulara, onda ćemo održati forum za traženje partnera, kao jedno mesto, gde će moći da se sretnu organizacije iz Hrvatske i Srbije da možda baš na tom sastanku se upoznaju međusobno i nađu svog partnera ukoliko ga nisu našli do sada. Onda ćemo, ako bude potrebno, nekih petnaestak dana pre predaje projekata održavati takozvane projektne klinike, gde ćemo moći na tim grupnim sastancima konkretno da razgovaramo o predlozima projekata koji su u tom momentu skoro već u završetku pripreme. Kada istekne taj rok za podnošenje, tri do četiri meseca će trajati analiza projekata, dakle ti projekti će biti aktuelni u petom ili šestom mesecu sledeće godine. Toliko bi sa moje strane, ako imate pitanja, stojim vam na raspolaganju.
Laslo Varga: Sada smo stigli do drugog kruga debata, tako da izvolite...
......: Ekszelenciás uram, elnök úr, köszöntöm Önöket a városi önkormányzat nevében, én a városi tanácsban a nemzetközi kapcsolatokkal vagyok megbizva, és én ezt sokkal optimistábban az EU adta lehetíµségeket, és a városunk vezetíµsége is igy látja, ebben nagy lehetíµségeket lát, Szabadkának nagyon sok partnervárosa van, nemcsak a környezíµ országokban, hanem a távolabbi országokban is. Máris felvettük a kapcsolatot azokkal a városokkal, amelyek közvetlen környezetünkben vannak, és amelyek részt tudnak venni a határon át nyúló együttműködésben, amelyekríµl az elíµttem felszólalók már szót ejtettek, elképzelésünk van, hogy milyen projektekkel tudnánk az EU –ba bejutni, ezúttal is fel szeretném hivni azokat, akiknek esetleg nincs partnerük, mi is ebben segitséget tudunk nyújtani, akinek van ötlete a hozzájáruláshoz, mi a határ túloldalán, az érintetteknek tudunk segitséget nyújtani. Tervezzük azt is, hogy az önkormányzat önrészt biztosit olyan pályázatokhoz, amelyek a közérdeket szolgálják. Nagyjából ennyit szerettem volna, köszönöm a figyelmet (Poštovana ekselencijo, gospodine predsedniče, pozdravljam vas u ime samouprave, ja sam zadužena osoba za međunaronde odnose i moram da vam kažem, da rukovodstvo našeg grada ima optimističke stavove u vezi evropske integracije. Subotica ima puno partnerskih gradova, ne samo u susednim zemljama, nego i u daljim zemljama. Već smo stupili u kontakt sa gradovima susedskih zemalja i koji mogu da učestvuju u ovim programima EU-a. I ovom prilikom želeo bih da pozovem sve zainteresovane, da nam se jave, možemo da im pomognemo u uspostavljanju kontakata sa zainteresovanim partnerima susednih zemalja. Planiramo, da samouprava osigura takve projekte, od kojih će svako imati koristi. Ukratko bih samo to želeo da kažem, hvala vam na pažnji).
Babijanović Geza: Ja sam Babijanović Geza, sudija u penziji, pažljivo sam pratio sve, što je danas bio na dnevnom redu, čini mi se da je malo rečeno o onom glavnom problemu a to je harmonizacija propisa, naših propisa sa propisima Evropske unije. Skrenuću pažnju na teme, koje sam tokom rada uočio. Pre svega, postoji jedan veliki nesklad sada u generalnom planu, jer se neki propisi donose po pravu EU a neke anglosaksonskog prava. Molim vas, ja skrećem pažnju , to je toliko veliki problem, da dovodi kompatibilnost sprovođenja određenih društvenih odnosa kroz zakonske propise. Naprimer, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajima, Zakon o oblasti trgovinskog poslovanja... Pa neće moći da se primene... Zatim, tu je još jedan veliki paket propisa, ja sad proučavam.. neki sistemski zakoni nisu ni donešeni, skinuti su sa dnvenog reda . Pitanje društvene svojie nije rešeno. Kako ćemo nešto, što ne postoji, pretvarati u nešto što postojim ili obrnuto? Pogledajte samo Ustav i ostale prateće propise. Onda, neki su društveni odnosi predimenzionirani. Prenormirani. Na primer, bankarski sistem. Negde imate u predlogu Građanskog zakonika, zatim imate u obligacionom i zakonima bankarskog sistema. Ako se pogledaju, mnogi su inkompatibilni propisi. Zatim, Zakon o privrednim društvima, on je anglosaksonski, da se razumemo, isto kao i Zakon o stečaju, i sad kako će se primeniti? Zatim, vidite transformacije svojinskih oblika. Nisu ni danas dobro rešeni. Ovde nismo ni rešili javna preduzeća, određena društvena preduzeća, zatim nadležnost sudova, ja neću da kažem da su neke stvari srećno rešene, ne zato što sam bivši sudija, nego pogledajte jednu stvar: neke stvari je Vlada sistematski izmestila iz domena pravosuđa a sad priprema novi set zakona o pravosuđu, koji još ide delje u tom pravcu. Iz Privrednih sudova su izvučeni sudski registri. Ajde, sada da se napravi analiza, da li sad ovi registri bolje rade. I kako se sad neki podaci mogu dobiti iz te Agencije za registre? Zatim iz oblasti radnih odnosa novi propisi maltene svode na rimsko pravo, radni odnos neće biti na neodređeno vreme, već na određeno vreme. Mislim da se ovome pitanju mora posvetiti ozbiljnija pažnja, a vidite kolika ja ogromna gomila propisa, i to će proći, jednostavno neće se moći, kad gledamo Skupštinu, diskutuje neko, ko nije pravnik. Neko uzima, pola sata diskutuje na tu temu i nije ništa rekao. I ovde u Subotici treba naći ljude, kojima je u interesu da sve bude na pravom mestu, ima tih ljudi, samo ih treba pronaći. Toliko, i hvala vam.
Laslo Varga: Hvala vam, vi ste dotakli jednu interesantnu tematiku, ja mislim da sa jedne strane usklađivanje i harmonizacija propisa će trajati i trajati, svaka stručna javnost će imati prilika da se uključi u javne rasprave o raznim predlozima zakona. Sa jednom vašom konstatacijom ne bih mogao se složiti, a to je da u Skupštini prolaze, prolaze, pa prolaze Zakoni, bez ozbiljne rasprave, nažalost, činjenica je da bez ozbiljne rasprave prolaze, ali jako, jako sporo prolaze, pa je i to jedan od razloga, zašto harmonizacija javnih propisa prolazi, teče ovako sporo.
Milorad Santrač: Ja sam iz zaštite potrošača, Njegova Ekselencija, ambasador Mađraske je u svom izlaganju rekao da se ne integriše samo Vlada, nego svi građani, koje treba pripremiti za integraciju ili ne u EU. Gospodin Vladimir Međak je pričao o oslobađanju od carine onih proizvoda, koje se ne proizvode u Srbiji, s tim da će to biti tek u budućnosti. Ja to lično smatram da to treba da bude odmah i sada za svu onu robu, koja se ne proizvodi u Srbiji , ne nam, ko se štiti, osim što država uzima iz džepova potrošača, od svojih građana. Gospodin Ištvan Pastor je govorio da evropska perspektiva nema alternativu, što prihvatam 10%. Zbog čega sam se javio: to je interakcija ponuđač-potrošač. Sve što je u EU jeste u prilog interesa potrošača , međutim smatram, i to je ideja i od pre tri do četiri godine, kada sam izašao sa idejim da u svim pravnim subjektima gde država ima svog udela u kapitalu, da bude imenovan po Zakonu, mora biti imenovan zaštitnik potrošača, međutim onda sam to smatrao izuzetno radikalnim, a pošto ni ovo sad nije uspelo, ja sam izašao sa jednom takvom idejom, da u svakom pravnom subjektu, od čega zavise potrošači, odnosno koji svojim nastupom na tržište utiče na džep potrošača, u svojim Upravnim odborima ima predstavnika zaštite potrošača, jer to je najprirodnija interakcija jer oni su na izvoru svih mogućih informacija.Ta osoba ne može da bude korumpirana ili da bude sklona korupciji. Na jednom prošlogodišnjem skupu, gde su bili i prestavnici EU, ovo što sam izneo, rekli su da to nema ni u EU, ali to ne mora da znači, da neće biti, da ne mora da bude.
Laslo Varga: Zahvaljujem vam se. U nadležnost Evropske unije spadaju mnoge oblasti života, mnoge ne spadaju na svu sreću, zaštita potrošača, jedna od tih oblasti tako da bez prihvatanja implementacije svih tih standarda koji postoje u EU sigurno nećemo preći naredni korak priključenja, tako da mislim da bismo morali biti optimisti bar što se ovog pitanja tiče. Ukoliko se niko više ne javlja za reč, odna bih zaključio sa jednom porukom, koja je mislim posle današnjeg dana nedvosmislena, a to je da priključenje evropskoj uniji sa jedne strane nema alternativu, a sa druge strane da to priključenje nije moguće bez nekog minimalnog nacionalnog konsenzusa. Ja smatram da je današnji skup jedan jako, jako mali ali siguran doprinos tome da ubedimo one, koje do sada nismo uspeli ubediti u činjenicu da evropski put nema alternativu i da na taj način pokušamo da doprinosimo izgradnji tog jako neophodnog konsenzusa.
Ja bih vam se svima zahvalio...
Završen okrugli sto
dodato - 2008.11.02. 10.40.
