Govor Kovač Elvire (Elvira Kovács) - narodni poslanik Skupštine Srbije na press konferenciji u prostorijama Doma mađara.
Tema: Izveštaj o pravima nacionalnih manjina, odnosno o situaciji Rumuna u Srbiji.
Od 27.09. do 03.10. u Strazburu je održano redovno jesenje zasedanje Plenum Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope (PSSE). Ja kao predstavnica poslaničke grupa nacionalnih manjina u srpskom parlamentu, sam član srpske delegacije i lično sam puno radila da bi se izveštaj koji je bio na dnevnom redu poboljšao. Pošto sam čitala u nekim medijima, neke poluistine i pogrešne informacije želela sam da objasnim danas šta se desilo u Strazburu, kako on (izveštaj) izgleda, kako se radio, od kada se radi na njemu.
Zbog međuetničkih incidenata 2004 - 2005 . pokrenuta je incijativa u oktobru 2005. da Parlametarna Skupština Saveta Evrope odredi izvestioca i da oni pišu o temi situacije svih nac.manj. u Vojvodini. Paralelno sa ovom rezolucijom u aprilu 2005. takođe je pokrenuta inicijativa zbog razlike između Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji, sa naslovom određivanje da li su Vlasi Rumuni ili nisu, odnosno da li je to jedan identitet. Kasnije 2006. je određeno da se te dve teme spoje u jedna izveštaj i da izvestilac na tu temu bude nemački poslanik Jurgen Herman iz Evropska narodna partije.
G. Herman je 2006. posetio Srbiju što se tiče prvog dela, situacije nacionalnih manjina u Vojvodini a 2007. ponovio je svoju posetu, međutim tada se isključivo bavio pitanjem rumuna i Vlaha. Konačna verzija izveštaja je iz februara 2008. Na žalost g.Herman, nije zadnjih meseci, skoro godinu dana, radio ništa na tome izveštaju. On je trebao da se nađe ispred Plenuma PSSE, najpre u januaru, pa u aprilu ove godine, međutim svaki put, zbog izvesnih problema, se ta rasprava, o tom izveštaju, odlagala a izveštaj je postajao sve stariji - nije više odslikavao situaciju u zemlji.
Konačna odluka bila je da taj izveštaj bude na jesenjem zasedanju septembra - oktobra u Strazburu.
Kada je srpska delegacija stigla, u ponedeljak, na početku kada se bira dnevni red, svaki put pričamo o tome koje su te goruće teme u Evropi i naravno to jesada rat između Gruzije i Rusije, zbog hitnosti te teme, predlog j ebio da se ovja izveštaj skine sa dnevnog reda i da se odloži za zimsko zasedanje. Međutim konačno smo se izborili da ovaj izveštaj mora da ostane na dnevnom redu i da pričamo o njemu.
Moj predlog je bio da se taj izveštaj vrati Pravnom komitetu, jer komitet bio zadužen za njega, međutim, baš zbog toga što je bio zastareo hteli smo puno da radimo na njemu.
Naravno g.Herman koji je radio na njemu nije se ni sada pojavio pa je nemački poslanik preuzeo njegove obaveze i ja sam najpre sela s njim da pričamo o najnovijim dešavanjima u Srbiji pa su najpre očigledne stvari, kao što je ponovno postavljanje ministra za ljudska i manjinska prava u Srbiji i ta činjenica da manjinske stranke i SVM podržava novu vladu, da su oni deo vlade Srbije, vladajuće koalicije, smo mi zapravo je odmah ušlao u izveštaj. Brisali smo deo gde se predlaže Srbiji da razmisli o ministru za ljudska i manjinska prava jer znamo da postoji.
Dogovorili smo se oko kompromisnih rešenja, lično sam imala 16 amadmana na ovaj izveštaj da bi on bio pravi, da bi i odslikavao realno situaciju trenutnu u Srbiji. Većina amandmana je jednoglasno prihvaćena.
Želela bi da naglasim to su famozni peti i sedmi paragraf, koji se odnosi na međuetničke incidente koji su se dešavali 2004-5.
Ja sam tražila brisanje dela u kome bi samo spomenuli da je međuetničkih sukoba bilo u tom periodu a da je danas situacija zadovoljavajuća. Pošto je naš stav, da naravno danas tih incidenata ima sve manje ali nisam mogla da dozvolim, pošto sam predstavnik tih ljudi o kojima je reč u izveštaju, da ostavimo formulaciju da su ti incidenti blagi. Incidenti su blagi kada su oni verbalni, a ako na žalost i 2008. dolazi do nekih čak i brutalnih incidenata, onda ne možemo u tom izveštaju ostaviti da je situacija zadovoljavajuća i da tih incidenata nema. Ima ih manje, ali brisali smo deo "da su oni blagi".
Naravno vi ste pre nekoliko nedelja, meseci od g. Pastor Balinta čuli od naših pet gorućih problema. Naravno da smo radili i na tom da u preporuci PSSE preporuči vladi Srbije šta zapravo treba uraditi za poboljšanje situacije pripadnika nac.manj.
Na prvom mestu je bio moj amndman da se traži donošenje zakona o izboru nadležnostima i finansiranju nacionalnih saveta nac.manj. jer znamo da su njima istekli mandati pre skoro dve godine.
Drugi amandman koji je prihvatio pravni komitet (PK) je da... Naravno da SE pozdravlja postojanje vladinog programa o proporcionalnoj zastupljenosti pripadnika nac.manj. u državnoj administraciji - znači da se proporcionalno zaposle u sudovima, policiji itd... Ja sam tražila da se taj program proširi na svaku opštinu, sve teritorije na celu regiju i da se taj program konačno počne i primenjivati
Treći deo su finansijske garancije Vojvodine. Tu se spomenuo novi ustav koji je donet 2006-te i naravno SE traži da se AP Vojvodini i povećaju i osiguraju veće finansijske garancije.
Razgovarali smo još i o tome, pošto je u izveštaju stajalo da pripadnici nac.manj. nemaju dovoljno poverenja u vladu, i da je to zaista zastarelo. Dogovorili smo se oko kompromisnog rešenja da se pozdravlja, to što mi sada podržavamo novu vladu i da se traži od vlade Srbije da nastavi ophođenja prema pripadnicima nac.manj. da bi zaista svi pripadnici zaista imali veće poverenje u vladu.
Veoma sam zadovoljna time što je izveštaj konačno bio na dnevnom redu plenuma u sredu uveče. Izveštaj je prihvaćen sa velikom većinom i svi amandmani, i moji lični ispred poslaničkog kluba manjina i SVM su prošli, tako da smatramo da je ovo veliki uspeh, pošto je izveštaj bio zastareo i sa tom temom se skoro niko nije bavio. Da vas podsetim ja sam deo delegacija Skupštine Srbije od oktobra 2007. i od tada se ta tema odlaže , odlaže..
Što se drugog dela tiče, bila je velika debata oko toga da li su Vlasi zapravo Rumuni?
Mi smatramo, da ako se po zadnjem popisu stanovništva 45.000 ljudi izjašnjava kao Vlasi i kao oni imaju svoj samostalno registrovan nacionalni savet, znači da ne treba PSSA da im nalaže, mada je rumunska delegacija čvrsto stajala na tome da ih izjednače da ih nazovu samo jednim identitetom, srpska delegacija je imala više amandmana i na svim mestima smo naglasili da su Vlasi Vlasi, Rumuni Rumuni. Da su to dva različita identiteta i da je svako slobodan da se izjašnjava kako on želi o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Ja sam lično predložila jedan amandman da svi pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira bili oni Rumuni ili Vlasi, Slovaci itd...treba da budu jednaki.
Rumunska delegacija je čak išla do toga da se potpuno ovaj izveštaj, koji treba da odslikava multikulturalnost Vojvodine, pređe u problem Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji i da se zapravo nalaže da sva pozitivna diskriminacija i pozitivne mere koje se predlažu vladi Srbiije odnose najviše na Rumune.
I naravno da je taj amandman prihvaćen sa velikom većinom.
