Prijem religijskih zajednica

Čet, 27.12.2007 - 18:00 -- nikola.tumbas

Pozdravivši goste, na ovim redovnim susretima sa predstavnicima religijskih zajednica u opštini krajem tekuće godine, gradonačelnik je naveo pozitivne primere prethodnih napora lokalne samouprave  na poboljšanju uslova života građana. (Obezbediti kruh svim sugrađanima u narednom periodu posle saznanja da 50.000 Subotičana živi na granici siromaštva).

Ukazao je na problema oko finansijske pomoći crkvama za intervencije pri sanaciji verskih objekata od  strane opštine tako i države oko vraćanja oduzete crkvene imovine u nadi da će u ovoj zemlji zavladati zakoni i da će se sve doći na svoje.

U nastavku nekoliko detalja iz govora prisutnih...( ispod fotografija sa događaja ponegde je prenet deo ovoga teksta)

Biskup Penzeš je izrazio zadovoljstvo i zahvalu što se ovaj "lijepi običaj održava" koji omogućuje da se ovde mogu naći predstavnici sestrinskih crkva i popričati o svojim problemima i načinima kako ih rešavati, da stvari idu još bolje i da budu onakve kakve bismo željeli i kako život očekuje da bude od nas.

Prezviter Miodrag Šipka, arhijerejski namesnik subotički zahvalio se na pozivu i dao presek dešavanja iz njegovog ugla. Naglasio je problem vraćanja imovine koji se vrlo sporo rešava kako na nivou lokala tako i države, problem oko palate Manojović, nada se pomoći pri obnavljanju hrama koja počinje na proleće posle dužeg perioda. Takođe je skrenuo pažnju na poslednji incident na pravoslavnom groblju i izrazio nadu da će lokalna samouprava  svojim autoritetom vršti pritisak na organe vlasti da se počinioci što pre izvedu pred lice pravde. Rekavši da je u neposrednom razgovoru sa prisutnima saznao da i ostala groblja pretrpljuju materijalnu štetu zatražio je da samouprava nađe načine da se pojača kontrola i nadzor da bi se to ubuduće sprečilo.

Vlč.Adrija Kopilović je podsetio na posete visokih predstavnika katoličke crkve gradu i njihove  pozitivne utiske o susretima sa predstavnicima lokalne samouprave. Zahvalio se na pomoći  na izgradnji teološkog fakulteta, (potpis u lokalu je doprineo da se sredstva lakše dobiju na razini republike), koji kada  proradi, će doneti jedan boljitak ovome gradu. Kopilović je  naglasio da će crkve imati posebnu odgovornost u budućnosti odgajati ljude "odgovornijima", jer sadašnji postupci ukazuju na neodogovornost kako, onih koji su u službi zajednice kao što je policija, tako i počinilaca ovih dela na grobljima. On smatra da zadatak crkvi ostvarenje   moralnog preporod (da ljudi rade savesnije, odgovornije) koji je, pored ekonomskog, neophodan za napredak društva.

Vlč. Beretić je rekao da je prilično uzbuđen jer je "izgalko ember?" i da bi nastavio priču, gde je kolega (prezviter Miodrag Šipka) stao. Ova godina mu je bila prilično uzemirujuća, jer nije šala kada vam onako neko malo pao malo "ruši crkvu" ukazavši seriju krađa oluka koja je redovno prijavljivana policiji. On je začuđen  i nije mu jasno kako u gradu nema službe koja brine o materijalnoj sigurnosti građana "stvari". Naveo je primer da je skinut čitav krov sa kapele (za šta je potrebno nekoliko sati) i da niko ništa nije video primetio tokom tog "posla". On to naziva građanskom nesigurnošću. Primer je i provala u kapelu svetog Roka koja se sada obnavlja posla koje mu je Zavod za zaštitu spomenika poslao dopis u kojem se kaže da se on pobrine o tome da se kapela noću čuva. On je takođe rekao da očekuje da se šteta nadoknadi (policija mu je pokazala oluke koji su ukradeni i rekla da su ljudi "pohvatani") ali je užasnut nad činjenicom da neko za vreme kaotličkih praznika uradi onako nešto na pravoslavnom groblju i da je to veliki nemir u gradu (slučajno rušenje čaše sa vodom ispred njega ukazalo je na energičnost kojom je ovo izgovarao)

U odgovoru na ovo gradonačelnik je rekao da se razmišlja o formiranju komunalne policije koja bi imala baš te zadatke, nadzor, čuvanje objekata, groblja itd.. čime bi se pomoglo policiji.

Kurdali Fetiš, predsednik Islamske zajednice je govorio o gradnji džamije koja ide malo usporeno ali sigurno. Upoznao je prisutne o negativnoj priči o minaretu, odnosno o učenju efendije na minaretu. Prethodno je skrenuo pažnju da islamska zajednica koristi lunarni kalendar i molitveni časovi se pomeraju svakodnevno.

"U gradovima  gde ima minareta, hodža ili efendija, poziva svoje vernike na molitvu.

To je poziv!

Ovde se ljudi plaše... pa pričaju, evo efendija će učiti na tom minaretu i onda će ljudi da prodaju kuće okolo i da beže otuda. Jedno ovde vama kažem gospodo iskreno, ovde nema razloga za to. Ono su mahalske džamije gde to ima smisla raditi i molim vas prenesite to svojim vernicima, mi ćemo voditi računa o suživotu sa kojim smo zadovoljni kako nas tretirate ovde. Minaret je napravljen zato što je simbol ali to ne znači da se neće postaviti razglas. Mi imamo dva praznika - bajrama da se možda za tih dana čuje molitva iz Kurana  u trajanju tridesetak minuta. Postoji mogućnost za to ali nije sigurno da će biti tako. Nije logično da mi koji smo dobili dozvolu sviju vas da pravimo nereda i nevolje. Volimo suživot sa svima vama. Mi svi znamo da nisu vernici ti koji prave nered - nevolje.

Gradonačelniče ako grad ima mogućnosti nadamo se da će te pripomoći izgradnju."

Autor teksta: 
Fotograf: 
Custom Search