Povodom nove predstave na repertoaru Narodnog pozorišta Subotica (a možete je pogledati u sredu, 17. oktobra):
Postoje dva tramvaja. Jednome je ime želja. Drugome je ime čežnja.
U svakom su od nas lažno ja i istinito ja.
Naše lažno ja u tramvaju zvanom želja tandrče predgrađima nesvijesti.
Naše istinito ja vozi se šinama Ljubavi (a Ljubav je On) i Smrti se ne boji. Kao Blanche.
Naše lažno ja jede meso kao Stanley, pije alkohol kao Stanley, kocka kao Stanley, siluje kao Stanley. Naše lažno ja, zarobljeno u tijelu, muškarca ili žene, naše lažno ja, zarobljeno u siromaštvu ili bogatstvu želi još, i još i još želi. Želi zadovoljiti svoja ograničena čula. Želi vladati i posjedovati. Želi novac i seks. Želi sve osim umrijeti.
Želi ono što ga troši, a smrti se boji.
Strah od smrti je suprotnost Znanju o Ljubavi i Onome koji nas tom Znanju uči.
Smrt je suprotnost želji.
U Smrti truli i nestaje onaj dio nas koji je želio i želio, želio još.
Naše lažno ja.
U Smrti putuje i opstaje onaj dio nas koji je čeznuo i znao i volio i volio, volio još.
Naše istinito ja.
Blanche je tijelo, i um, i duh, i pisac i glumica u kojoj se ta dva kolosjeka križaju.
Blanche je Tennessee Williams.
Blanche je Suzana Vuković.
Svi smo mi Blanche.
Svi smo mi Stanley. Svi smo mi Stella.
Svi smo mi Smrt koja nije Smrt.
:Ivan Leo Lemo
